Izvor: B92, 24.Mar.2015, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vajgl: 1999. bila pomešana osećanja
Bombardovanje Srbije i Crne Gore bilo je poslednji čin drame koja se više neće ponoviti, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl za Tanjug.
Vajgl, bivši ministar spoljnih poslova Slovenije, a danas član delegacije za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom u Spoljnopolitičkom komitetu EP, kaže da ga je početak bombardovanja zatekao u Beču, gde je bio ambašador pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
„Imao sam tada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomešana osećanja: sa jedne strane mi je bilo jasno da NATO nije mogao skrštenih ruku da posmatra ono što se dešavalo na Kosovu, a sa druge strane mi je bilo žao naroda koji se našao na udaru bombi“, kaže Vajgl i dodaje da je sa zebnjom slušao zvuk aviona koji su noću preletali preko Beča.
On ukazuje da je NATO kampanja i danas sporna sa međunarodno-pravne tačke gledišta i da nije čudno što se Rusija danas često poziva na taj presedan u ukrajinskoj krizi.
Ovaj bivši diplomata, koji je u svojoj bogatoj karijeri proveo petnaest godina kao šef Tanjugovog dopisništva u Ljubljani, tvrdi da je bombardovanje bilo tek poslednji čin drame koja je počela raspadom SFRJ krajem osamdesetih godina.
„Posle Miloševićevog govora na Gazimestanu bilo mi je jasno da zemlja srlja u rat i dao sam ostavku na mesto portparola Saveznog sekretarijata za inostrane poslove u Beogradu“, priseća se Vajgl i dodaje da je od tada pažljivo pratio sve etape krvavog raspada bivše SFRJ.
Na primedbu da bombardovanje nije značilo i kraj drame za Srbiju, jer je nakon toga usledilo svrgavanje Miloševića 2000. godine i ubistvo premijera Zorana Đinđića tri godine kasnije, Vajgl odgovara da je ocenu o kraju drame izneo sa vojno-političkog stanovišta.
„Danas, na godišnjicu bombardovanja, mogu da kažem da mi je drago što Srbija krupnim koracima korača ka članstvu u EU i što ima političku klasu koja je čvrsto proevropski opredeljena“, kaže on.
Vajgl ocenjuje da je vladajuća koalicija, čiji su članovi ranije bili nosioci otpora približavanja Srbije EU, sada najzaslužnija za napredak u evropskim integracijama.
„Očekivao sam da će, kada ta garnitura dobije priliku da preuzme odgovornost, Srbija brže napredovati, jer se neće suočavati sa preprekama na koje su nailazili Đinđić i njegovi naslednici, i ispostavilo se da se to ostvarilo“, ukazao je slovenački poslanik.
Na konstataciju da mnogi u Briselu sumnjičavo gledaju na odnose Beograda i Moskve, što je izbilo u prvi plan tokom boravka delegacije EP u Beogradu krajem prošle nedelje, Vajgl odgovara da je čvrsto ubeđen da je put Srbije ka EU nepovratan.
„Šira javnost u Srbiji dosad možda nije imala jasnu predstavu o prednostima članstva u EU i bila je zagledana u neku romantičnu sliku iz prošlosti, ali mislim da se to promenilo i da većina uviđa da EU nema alternativu“, kaže on.
S druge strane, Vajgl smatra da je oštar ton koji neke njegove kolege koriste kada govore o odnosima Srbije i Rusije - kontraproduktivan.
„Zbog toga sam, kada se u EP raspravljalo o rezoluciji o Srbiji, insistirao da se uz zahtev da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji uzmu u obzir i tradicionalno jake ekonomske i kulturne veze sa Rusijom, i taj amandman je usvojen“, kazao je on.
Vajgl smatra da prošlogodišnji zastoj u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji je uzrokovao i odlaganje otvaranja prvih poglavlja u pregovaračkom procesu, neće još dugo kočiti Srbiju na evropskom putu.
"Mislim da je rešavanje kosovskog problema još više u interesu Srbije nego EU i da to u Beogradu razumeju”, kaže on.
Na primedbu da se mnogi u Srbiji osećaju frustrirano zbog komplikovane birokratske procedure i brojnih političkih prepreka u procesu proširenja, slovenački poslanik odgovara da treba biti realan.
„Niko od nas iz bivse Jugoslavije nije primadona u očima Brisela, i to važi i za Srbiju, bez obzira što je najveća i što zauzima centralno mesto na Zapadnom Balkanu“, kaže on.
Vajgl primećuje da se iz briselske perspektive uvek pre svega gleda koliko zemlja kandidat može da doprinese Uniji.
„Srbija može dosta da da i to se od nje očekuje. Ali, treba imati u vidu da će u krajnjoj računici od učlanjenja u EU ona ipak imati više koristi, nego što će EU imati od Srbije“, zaključuje on.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
