Izvor: Blic, 21.Avg.2014, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto baza NATO, u Poljskoj samo redovne vežbe
Poljska ne može da računa da će na predstojećem samitu NATO početkom septembra u Velsu pasti odluka o izgradnji baze na njenoj teritoriji, već samo da će se u Poljskoj redovno obavljati savezničke vojne vežbe, izjavio je poljski ministar odbrane Tomaš Šemonjak.
- Ne mislim da će se u dokumentu sa samita naći formulacija stalno vojno prisustvo - kazao je Šemonjak u intervjuu koji objavljuje današnja Žečpospolita.
Po rečima poljskog ministra, zapadni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saveznici će se u Njuportu dogovoriti da u baltičkim zemljama i Poljskoj krene serija vojnih vežbi i manevara i da se tu izgradi infrastruktura i magacini koji bi bili neophodni za brzo prihvatanje snaga NATO u slučaju oružanog sukoba.
- Nama takva koncepcija odgovara. Ne pravimo od reči 'stalni' nekakav fetiš. Bolje je kada vojnici NATO koji dolaze, vežbaju sa našim nego da sede u kasarnama. Još od proleća se kod nas smenjuje 300 do 400 američkih vojnika, na jesen ćemo primiti u tri smene po 400 britanskih vojnika. Podstičemo saveznike na vojne vežbe na terenu Poljske. Savezničko vojno prisustvo se tako povećava - kazao je Šemonjak.
Poljska je, zaoštravanjem sukoba u Ukrajini i pošto je Rusija anektirala Krim, zacrtala kao cilj koji bi obnovio osećanje bezbednosti, da dobije dve motorizovane brigade NATO, najbolje američke, smeštene stalno u bazama u Poljskoj.
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski upozorio je da time Poljska ne traži ništa više nego što imaju neki zapadni saveznici, neke stare članice Evropske unije i Turska i da ne može treća strana, Rusija, da odlučuje o planovima Alijanse na teritoriji svojih članica.
Analitičari i komentatori, međutim, složno ocenjuju da Zapad ne želi da izgradnjom baza na teritoriji nekadašnjih sovjetskih satelita razdraži Rusiju.
- Neki saveznici doživljavaju reč 'stalno' kao obavezu na večnost i ne žele da se angažuju - dodao je još jedan razlog odbijanja ministar Šemonjak.
Poljski ministar naglasio je da je za zemlju i njenu bezbednost ipak ključno pre svega to kako bi NATO zaista reagovao po članu 5. Vašingtonskog sporazuma koji govori o kolektivnoj odbrani i kako bi realizovao odbrambene planove u realnoj situaciji.
Nemački analitičar, dugogodišnji izveštač nemačkih medija iz Istočne Evrope, Klaus Bahman izjavio je za današnji Superekspres da bi reakcija NATO na osnovu člana 5. bila u slučaju prelivanja sukoba u baltičke zemlje ili Poljsku znatno energičnija nego kako Alijansa reaguje na sukob u Ukrajini, ali da nije siguran da li bi se baš dopala Poljacima, Letoncima, Litvancima ili Estoncima.
- Velike zemlje poštuju medjunarodne obaveze kada je to u njihovom interesu. Kada nije, jednostavno ih pogaze. Ko će ih spreciti? Nema nikakve više instance nad njima i tih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo veta, mogu da rade šta im se svidi - kazao je Bauman poljskom tabloidu.
Nedavna izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da baltičke zemlje i Poljska mogu da računaju na solidarnosti NATO ali ne i na vojne baze, po oceni tog nemačkog politikologa, bio je pokušaj kancelarke da zadovolji i javno mnjenje na Baltiku i kod kuće u Nemačkoj.
- Nemci kao društvo ne gledaju sa simpatijama na proširenje infrastruktura NATO na istok, kao ni na same vojne baze - kazao je Bahman.
Pogledaj vesti o: NATO skup
