Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Avg.2014, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska: Baza ili "stalno" prisustvo NATO?
Poljska ne može da računa da će na predstojećem samitu NATO početkom septembra u Velsu pasti odluka o izgradnji baze na njenoj teritoriji, već samo da će se u Poljskoj redovno obavljati savezničke vojne vežbe, izjavio je poljski ministar odbrane Tomaš Šemonjak.
"Ne mislim da će se u dokumentu sa samita naći formulacija stalno vojno prisustvo", kazao je Šemonjak u intervjuu koji objavljuje današnja Žečpospolita.
Po rečima poljskog ministra, zapadni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << saveznici će se u Njuportu dogovoriti da u baltičkim zemljama i Poljskoj krene serija vojnih vežbi i manevara i da se tu izgradi infrastruktura i magacini koji bi bili neophodni za brzo prihvatanje snaga NATO u slučaju oružanog sukoba.
"Nama takva koncepcija odgovara. Ne pravimo od reči 'stalni' nekakav fetiš. Bolje je kada vojnici NATO koji dolaze, vežbaju sa našim nego da sede u kasarnama. Još od proleća se kod nas smenjuje 300 do 400 američkih vojnika, na jesen ćemo primiti u tri smene po 400 britanskih vojnika. Podstičemo saveznike na vojne vežbe na terenu Poljske. Savezničko vojno prisustvo se tako povećava", kazao je Šemonjak.
Poljska je, zaoštravanjem sukoba u Ukrajini i pošto je Rusija anektirala Krim, zacrtala kao cilj koji bi obnovio osećanje bezbednosti, da dobije dve motorizovane brigade NATO, najbolje američke, smeštene stalno u bazama u Poljskoj.
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski upozorio je da time Poljska ne traži ništa više nego što imaju neki zapadni saveznici, neke stare članice Evropske unije i Turska i da ne može treća strana, Rusija, da odlučuje o planovima Alijanse na teritoriji svojih članica.
Analitičari i komentatori, međutim, složno ocenjuju da Zapad ne želi da izgradnjom baza na teritoriji nekadašnjih sovjetskih satelita razdraži Rusiju.
"Neki saveznici doživljavaju reč 'stalno' kao obavezu na večnost i ne žele da se angažuju", dodao je još jedan razlog odbijanja ministar Šemonjak.
Poljski ministar naglasio je da je za zemlju i njenu bezbednost ipak ključno pre svega to kako bi NATO zaista reagovao po članu 5.
Vašingtonskog sporazuma koji govori o kolektivnoj odbrani i kako bi realizovao odbrambene planove u realnoj situaciji.
Nemački analitičar, dugogodišnji izveštač nemačkih medija iz Istočne Evrope, Klaus Bahman izjavio je za današnji Superekspres da bi reakcija NATO na osnovu člana 5. bila u slučaju prelivanja sukoba u baltičke zemlje ili Poljsku znatno energičnija nego kako Alijansa reaguje na sukob u Ukrajini, ali da nije siguran da li bi se baš dopala Poljacima, Letoncima, Litvancima ili Estoncima.
"Velike zemlje poštuju međunarodne obaveze kada je to u njihovom interesu. Kada nije, jednostavno ih pogaze. Ko će ih sprečiti? Nema nikakve više instance nad njima i tih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo veta, mogu da rade šta im se svidi", kazao je Bauman poljskom tabloidu.
Nedavna izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da baltičke zemlje i Poljska mogu da računaju na solidarnosti NATO, ali ne i na vojne baze, po oceni tog nemačkog politikologa, bio je pokušaj kancelarke da zadovolji i javno mnjenje na Baltiku i kod kuće u Nemačkoj.
"Nemci kao društvo ne gledaju sa simpatijama na proširenje infrastruktura NATO na istok, kao ni na same vojne baze", kazao je Bahman.
Pogledaj vesti o: NATO skup
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
