Izvor: TvojPortal.com, 19.Jun.2011, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak Srbije u NATO ne bi bio nikakav problem
/dnevnik.rs/ Nesumnjivo je da je NATO organizacija koja pokušava da pokrije gotovo čitav region Evrope i Jugoistočne Evrope i da na taj način reguliše i kontroliše vojne sile na ovom području. U tom smislu Srbija ostaje i dalje relativno van tog toka, pa je interes Zapadne vojne alijanse očigledno da uključi Srbiju u bilo kom obliku u okvire NATO-a što je prilično značajan projekat.
Očigledno je ideja da se više ne dozvole novi vojni sukobi na ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << području i da se, s druge strane, iskoriste te „sitne vojne sile“ koje ovde postoje za zajedničke projekte van regiona NATO-a, za akcije u zemljama kao što je Avganistan i u bilo kom drugom regionu gde se pojavi potreba za tim, kaže profesor političke filozofije Aleksandar Pavković u razgovoru za „Dnevnik“.
Profesor Pavković predaje politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu Mekvajer u Sidneju (Australija), kao i na kineskom Makau, a autor je brojnih knjiga i članaka o stvaranju novih država, teoriji i praksi secesionizma, fragmentaciji Jugoslavije i njenim uzrocima (rastu nacionalizma i ratovima na Balkanu), perspektivama globalizacije...
Koje su pouke koje možemo da izvučemo iz skupa NATO i njegovih partnera u Beogradu?
- Jasan je interes NATO-a da uključi Srbiju, ono što nije jasno koji je interes Srbije da se uključi u takav aranžman i tu postoje kontroverze u koje ne mogu sada da ulazim. Ono što je važno je da je sadašnja vlast zainteresovana za ulazak u NATO. To naravno ne ide jednoglasno, ali bi joj takav korak dao dodatni legitimitet u očima tzv. međunarodne zajednice. Karakteristično za zemlje u regionu koje su relativno male i relativno siromašne, jeste da vlast u tim zemljama traži uvek neku podršku i neki legitimitet van okvira svoje zemlje i u tom smislu se Srbija ne razlikuje od drugih. I sasvim je bilo predvidljivo da će vlasti tražiti legitimitet van svojih granica i podršku sa strane – tako bi se moglo posmatrati i projekat ulaženja u NATO. Bolje je posmatrati taj proces kao interes vlasti za dodatnim legitimitetom, nego kao deo nekakve šire zavere koja bi bila okrenuta protiv interesa Srbije i njenog stanovništva. Mislim da ulazak Srbije u NATO ne predstavlja neki značajan problem za stanovništvo, nego je to pitanje koje se tiče odnosa vladajućih i ostalih političkih stranka prema inostranoj zajednici i natezanja u traženju podrške od nje...
To nije baš popularna politika s obzirom na još uvek otvoreno pitanje statusa Kosova i raširenog osećanja da tu još uvek ima šta da se kaže...
- U tom pogledu uvek se postavlja pitanje koja bi bila najbolja politika srpske vlade s obzirom na činjenicu da je veliki broj država već priznao nezavisnost Kosova i da su mnoge sile Zapadne alijanse to uradile. Ne bih mogao da dam savet kako da se postupi, delom zato što se i politika zapadnih zemalja razlikuje u pogledu Kosova, pa ni tu nema konsenzusa ni među tim državama. Trebalo bi uočiti dva aspekta politike Srbije prema Kosovu: jedan je taj međunarodni i neka vrsta priznavanja sadašnje nezavisnosti Kosova pospešila bi međunarodni status Srbije, prvenstvo u pogledu ulaska u Evropsku uniju. To je posebno pitanje međunarodne politike i međunarodnih odnosa, to su pitanja koje nemaju ponekad puno veze sa Kosovom, nego s odnosima između velikih sila i zapadnih saveznika.
S druge strane, ono što se često zanemaruje je pitanje zaštite političkih i drugih prava srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu, što se na žalost i u našim i u stranim medijima razmatra sasvim odvojeno od pitanja međunarodnog statusa Srbije o kojem je ovde bilo reči.
Postoji li nekakvo rešenje kojim bi se položaj srpskog življa poboljšao?
- Nisam siguran da postoji rešenje koje bi obezbedilo sigurnost i normalan život srpskog i nealbanskog življa, jer nije u moći i sposobnosti vlade Srbije da dobije, omogući i razvije takvu politiku koja će pomoći stanovništvu da normalno funkcioniše i živi. Beograd je u tom pogledu veoma ograničen. To je tako zato što tzv. međunarodna zajednica, a prvenstveno Evropska unija, niti je sposobna niti zainteresovana da omogući politička prava srpskoj zajednici na Kosovu. Ta zajednica to gleda kao problem koji je delimično nerešiv ali koji ne zahteva mnogo ulaganja, niti mnogo brige. To je realno stanje i vlada Srbije ne može tu mnogo šta da promeni. To ne znači da ne treba da pokuša da nađe neko trajnije rešenje.
Kako gledate na oživljavanje „jugosfere“?
- Nema nikakve sumnje da je prostor bivše Jugoslavije predstavljao zajednički ekonomski prostor, zajedničko tržište, i da se tokom postojanja Jugoslavije razvio niz ekonomskih veza koje nisu nestale prestankom Jugoslavije. To je jedan aspekt nastavka jugoprostora koji je u velikoj meri u procesu. Naime, to se vidi u svakodnevnom životu: niz proizvoda iz bivših republika se nalazi na ovdašnjem tržištu, a to je slučaj i u drugim bivšim republikama. To nije jugonostalgičarski projekat, nego promovisanje međusobnih ekonomskih interesa. Drugi aspekt je neka vrsta političke i kulturnopolitičke koordinacije i pitanje je da li tu ima prostora za oživljavanje veza. To je mnogo otvorenije pitanje. Nije sasvim jasno u čijem interesu bi se koordinisale politike na tom nivou između bivših republika.
Takav vid koordinacije ne mora biti u interesu severnih republika bivše Jugoslavije koje su okrenute Evropskoj uniji – da na ozbiljniji način prilagođavaju svoju spoljnu i unutrašnju politiku s bivšim jugoslovenskim republikama. Koji bi bili interesi raznih političkih elita da se umreže po jugoslovenskom receptu? Pre je EU zainteresovana za međusobno razvijanje veza na jugoslovenskom prostoru i šire, a spekulativno pitanje je da li bi ulaženje svih bivših republika u EU stvorilo nekakav blok zemalja koje bi koordinisano delovale u okviru Unije. Videćemo šta će dalje biti jer nije sasvim jasno kada će i da li će sve te republike ući u EU.
Relja Knežević
Greška je već učinjena
Mnogi ljudi misle da je učinjena ogromna greška što se nije ranije, dok se to moglo, išlo na neko razgraničavanje ili podelu Kosova koja bi omogućila nealbanskom stanovništvu da dođe pod jurisdikciju srpske vlade. Ta mogućnost je sada izgleda isključena i stoga nema mnogo nade da će to stanovništvo imati puna politička prava i pravnu zaštitu. To je jedna od velikih tragedija razvoja situacije. Ipak bi bilo moguće da se vrši ona vrsta pritiska koja je moguća, prvenstveno na Evropsku uniju i SAD, da one omoguće trajnije rešenje statusa nealbanskog stanovništva na Kosovu.
Srbijanatoprofesorneutralnostulazakaleksandar pavkovic
