Izvor: B92, 02.Avg.2012, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklanjanje mina sporo i veoma skupo
Beograd -- U Srbiji je 13 godina od bombardovanja NATO i dalje pod kasetnim bombama i minama skoro 20 kvadratnih kilometara, što direktno ugrožava bezbednost stanovništva.
"Samo pod kasetnim bombama u Srbiji je još uvek 13 miliona kvadratnih metara. Primera radi, to je površina skoro tri Palićka jezera", kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.
Najviše kasetnih bombi ima na jugu Srbije, kod administrativne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << linije sa Kosovom. Međutim, ta područja nisu jedina opasna po život - tu je još oko šest miliona kvadratnih metara pod minama i drugim eksplozivnim napravama.
Prema Mihajlovićevim rečima, u pitanju je izuzetno opasan posao, koji zahteva i vreme i velike količine novca.
"Trenutno se u Srbiji radi na osam projekata Centra i to prema pet projekata u Kuršumliji, u selu Merdare u opštini Kuršumlija, gde se uklanja kasetna municija, na jednom projektu u Paraćinu, gde se uklanjaju razna neesplodirana razna ubojita sredstva, na jednom projektu na Kopaoniku, i to neposredno uz vojni objekat u kome se juče desila tragedija i na jednoj lokaciji u luci Prahovo", kaže on.
Kada će Srbija biti potpuno razminirana zavisi isključivo od novca, kaže Mihajlović. Do sada je iz međunarodnih donacija u tu svrhu potrošeno oko 25 miliona dolara.
"Do sada je u Srbiji razminirano oko 14 miliona kvadratnih metara prostora na kome se nalazila kasetna municija, mine i druga neeksplodirana ubojita sredstva. Očekujemo da ćemo u ovoj godini razminirati oko tri miliona kvadratnih metara na kome se nalazi kasetna municija. Kada će biti završena cela Srbija zavisi od sredstava, bilo donacija ili da se obezbede na neki drugi način", objašnjava Mihajlović.
Tokom bombardovanja 1999. godine NATO je najčešće koristio američke kasetne bombe tipa CBU-87 ili britanske BL-755.
"Razminiranje jednog kvadratnog metra pod kasetnim bombama košta od 0,8 do 2,5 evra", kaže Mihajlović.
Srbija, iako najveća žrtva kasetnih bombi u Evropi, jedina je zemlja u regionu koja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.
Kasetna municija, 13 godina posle
Izvor: RTS, 03.Avg.2012, 09:02
U Srbiji je do sada očišćeno 17 miliona, a treba očistiti još 13 miliona kvadratnih metara od kasetne municije. Iz Centra za razminiranje kažu da bi Srbija, kao najveća žrtva kasetne municije, trebalo da potpiše Konvenciju o zabrani kasetne municije, da bi dobila više donacija. ..I 13 godina...
Pažnja, 16 opština strahuje od zaostalih kasetnih bombi
Izvor: Glas javnosti, 03.Avg.2012
BEOGRAD - I 13 godina posle NATO bombardovanja, kasetne bombe velika su opasnost u 16 opština u zemlji. Bačeno je više od hiljadu kasetnih avio-bombi, sa oko 350 hiljada projektila 1999. godine na tadašnju SRJ. Od njih je poginulo nekoliko desetina ljudi i ranjeno oko stotinu, ali se pretpostavlja...
