Izvor: Mondo, 11.Jun.2017, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TUŽBA: Jedno dete dnevno u Srbiji dobije rak?!
Osamnaest godina posle bombardovanja Srbije - priprema se tužba protiv 19 članica NATO-a, koje su učestvovale u agresiji. Stručnjaci iznose zapanjujuće statističke podatke o porastu malignih oboljenja.
Tužbe, javlja RTS, u ime žrtava, priprema specijalni tim, koji će činiti domaći i strani advokati, kao i lekari kojima predstoji da dokažu vezu između porasta najtežih bolesti i korišćenja uranijuma tokom bombardovanja.
Četrdeset pet milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << godina potrebno je za potpuni raspad osiromašenog uranijuma. Na Srbiju je 1999, po priznanju NATO-a, bačeno više od 10 tona - uglavnom na Kosovu, ali i četiri lokacije na jugoistoku Srbije.
MONDO je pisao o posledicama i upotrebi osiromašenog uranijuma u Srbiji, a mišljenja stručnjaka na tu temu su podeljena:
Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?Srpski epidemiolog: NATO bombe nisu krive za rak
Sada je sve više stručnjaka koji tvrde da se već u prve dve godine posle bombardovanja beleži porast hematoloških i bubrežnih oboljenja, a godinama kasnije, i teža.
Izvor: Youtube
"Sada statistika upravo govori o enormnom procentu. O epidemiji malignih bolesti, anomalija na potomstvu, sama činjenica da se kod jednog deteta dnevno utvrdi jedno maligno oboljenje, dovoljno govori o riziku", kaže za RTS član tima Radomir Kovačević, toksikolog u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
Foto: MONDO, Mario Milojević Lokacije na Kosovu koje su gađane osiromašenim uranijumom
Iako veza između statistike i bombardovanja zvanično nije dokazana, ekspertski tim namerava da je utvrdi - sa čime će pred sudove 19 zemalja NATO-a.
Uprkos činjenici da su slični pokušaji, ranije, ostajali bez epiloga - italijanski kasacioni sud u slučaju pogibije radnika RTS-a i nemački Ustavni sud u slučaju stradalih na Varvarinskom mostu proglasili su se nenadležnim. Pravnici, zato, male šanse daju novoj inicijativi.
Izvor: Youtube
"Ovde govorimo s jedne strane o nemogućnosti utvrđivanja direktne krivice, s druge strane verujemo da će situacija biti veoma slična onoj koja je bila u Nemačkoj", kaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom.
"Ono što je bolje, to je da se prikupe da se napravi neka komisija koji će pribaviti sve to što su nam radili opisati, dokumentovati sa fotografijama, istorijama bolesti i tada da to se sačeka odgovarajući momenat, da se to iskoristi", kaže advokat Toma Fila.
Borba za pravdu propala je čak i kada je iza nje stajala država - tokom bombardovanja Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je zahtev jugoslovenske vlade da NATO prekine sa udarima.
Izvor: Youtube
Pet godina kasnije, proglasio se i nenadležnim u sporu Srbije i Crne Gore protiv osam članica alijanse. Iskustvo pokazuje da se umesto pravnim sredstvima, treba boriti političkim, kaže pravnik Jukoma.
"Da one sada nakon ovoliko godina pomognu našoj zemlji da pojedine posledice sanira - ovde govorimo i o razminiravanju i o finansijskoj pomoći i ulaganjima i mislim da je to i put kojim treba i u ovom slučaju ići", kaže Milan Antonijević.
Ekspertski tim, ipak, ima optimizma - namera im je da se u tužbama nađu i posledice korišćenja kasetnih bombi i bombardovanja hemijskih i petrohemijskih postrojenja. Veruju da će dokaze prikupiti za oko dve godine.
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
