Izvor: Blic, 17.Apr.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svečano otvaranje Avalskog tornja u ponedeljak
Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, koji su vazdušne snage NATO srušile 1999. tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, svečano će biti otvoren u ponedeljak, 19. aprila, u prisustvu najvišihih državnih zvaničnika.
Svečanom otvaranju, kako je najavljeno, prisustvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković sa članovima kabineta i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Posetioci centralnog događaja u okviru manifestacije "Dani Beograda", kako su najavili organizatori, moći će da uživaju u audio-vizuelnom spektaklu, a svečano otvaranje prenosiće Radio-televizija Srbije.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić ukazao je da će Avalski toranj imati mnoge upotrebne funkcije - telekomunikacione, za uspostavljanje sistema digitalne televizije u Srbiji, biće prenosnik svih signala, neophodan vojsci, policiji, televizijama, kao i mobilnim stanicama.
Novi Avalski toranj - brojke
Avalski toranj je visok 204,5 metara i najviša je građevina na Balkanu, a imaće istu funkciju kao i pre rušenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Njegova konstrukcija može da izdrži i zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale, a vrh antene novog tornja napravljen je od nesagorivih materijala.
Na 120. metru nalazi se restoran površine 100 metara kvadratnih, a posetioce će do vidikovca, koji se nalazi na 124. metru visine, prevoziti dva lifta brzinom od tri metra u sekundi.
Na izgradnju novog tornja
utrošeno je 5.000 metara kubnih betona i oko 500 tona armature.
"Avalski toranj je najviši objekat na Balkanu. Kada je prošle godine završen, bio je drugi po visini objekat u svetu. Na to smo ponosni", rekao je Dulić Tanjugu i dodao da se nada da će toranj postati nezaobilazno mesto koje će posetiti mnogi turisti.
Prema njegovim rečima, toranj je izgrađen od materijala koji ispunjavaju sve standarde životne sredine.
"Novi toranj na Avali građen je domaćim snagama, od domaćeg materijala. On je dokaz da smo mi u stanju, kada neke projekte započnemo, da ih i završimo. Siguran sam da će služiti na ponos i čast svih", naglasio je ministar Dulić.
Inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali" Miloš Bata Milatović kazao je Tanjugu da o značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003. godine veliki broj ljudi, na različite načine, odazvao akciji prikupljanja sredstava za njegovu obnovu.
"Zahvaljujući RTS-u i Udruženju novinara Srbije, napravljen je spontani referendum i više od milion građana Srbije je prihvatilo akciju obnove Avalskog tornja i pomoglo izgradnju", rekao je Milatović i napomenuo da je tu akciju podržalo i više od 500 javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija. Milatović je ukazao da bez finansijske pomoći države, pored prikupljenih sredstava, toranj ipak ne bi mogao da bude izgrađen.
Prema podacima UNS-a, izgradnja novog tornja počela je 2005. godine, a
Stari avalski toranj
Stari avalski toranj projektovan je od 1959. do 1960. godine, građen od 1961. do 1964, a pušten u rad 1965. godine.
Nekadašnji toranj je bio visok 202,8 metara i smatrao se jednim od najlepših TV repetitora u Evropi i svetu. Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje.
završena u novembru 2009. godine. Izgradnja je izvođena bez odstupanja od projekta arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora Milana Krstića, tvoraca starog Avalskog tornja. Projekat i nadzor radova povreni su saobraćajnom institutu CIP, a izvođač radova bilo je građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović".
Elektrooprema ugrađena u ovo zdanje predstavlja najmoderniji sistem te vrste, jedan od sedam takvih u Evropi. Osvetljen od temelja do vrha, zahvaljujući agregatima, ne može ostati bez napajanja električnom energijom.
Otisci dlanova najzaslužnijih donatora
U prilaznu stazu tornju biće ugrađeno 200 otisaka dlanova najzaslužnijih donatora i učesnika akcije "Izgradimo toranj na Avali". Prva je otisak ostavila pokojna slikarka Olja Ivanjicki, koja se, poklonivši svoje slike, pridružili akciji.
Zanimljivo je i da se među 200 otisaka nalaze i dlanovi pet akademika - Matije Bećkovića, Milorada Pavića, Dušana Kovačevića, Toneta Serafimovskog i Vladimira Veličkovića, kao i tenisera Ane Ivanović i Novaka Đokovića.
