Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jul.2022, 11:56

Surlić: NATO u vrućem ratu

Samit NATO u Madridu, po oceni docenta na Fakultetu političkih nauka Stefana Surlića pamtiće se po nekoliko ključnih odluka: usvajanju strateškog plana za jednu deceniju nazvanog „Strateški koncept" koji je jasno označio Rusiju kao najznačajniju i direktnu pretnju bezbednosti saveznika, proširenju Alijanse na istorijski neutralne Finsku i Švedsku i po povećanju zajedničkog budžeta koji će omogućiti povećanje zajedničkih NATO trupa sa 40 na 300 hiljada vojnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Surlić u autorskom tekstu za Tanjug piše:

"Nakon pada Berlinskog zida, Severnoatlantski savez je ponekad izgledao kao savez u potrazi za svrhom. Ako je agresorsko bombardovanje Jugoslavije 1999. produžilo svrhu alijanse kroz upitne međunarodne intervencije, rat u Ukrajini koji je započela Rusija suprotno međunarodnom pravu, postigao je da NATO zemlje postanu nikada ujedinjenije u strahu od otvorenog rata.

Sve do februara ove godine izgledalo je da je NATO sa kukavičkim povlačenjem iz Avganistana izgubio svoju svrhu, kao što bi Makron rekao, doživeo „moždani udar“, ili kao što se u predizbornoj kampanji u Nemačkoj poručivalo - da je vreme za kreiranje evropskih snaga, bez uticaja SAD i bez njenih nuklearnih bojevih glava na nemačkom tlu.

Ovonedeljni samit u Madridu mnogi nazivaju ''istorijskim, transformativnim'', sa resetovanjem svoje uloge na početnu hladnoratovsku podelu. Samo što se ovog puta ne odvija hladni već stvarni rat na tlu Evrope nezabeleženih razmera još od Drugog svetskog rata.

Kako je naveo generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na svojoj završnoj konferenciji za novinare u Madridu, ''mi živimo u svetu u kome se zapravo vodi vruć rat u Evropi“, sa mogućnostima koje u ovom trenutku deluju minimalne, ali ipak realne, da ovo postane rat punih razmera između Rusije i NATO-a, a onda ćemo prema njegovim rečima „videti patnju, štetu, smrt, uništenje u razmerama koje su mnogo, mnogo gore od onoga što danas vidimo u Ukrajini.''

Ovaj NATO samit u Madridu pamtiće se po nekoliko ključnih odluka koje idu u prilog tvrdnji da su na delu tektonska kretanja u promeni globalnog poretka. Prvo, lideri NATO-a usvojili su strateški plan za jednu deceniju, nazvan ''Strateški koncept'', koji je jasno označio Rusiju kao ''najznačajniju i direktnu pretnju bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlantskoj oblasti''.

Označavanje Rusije kao direktnog neprijatelja predstavlja značajnu promenu strateške opredeljenosti Saveza iz 2010. koja je tada iskazivala želju za ''strateškim partnerstvom'' sa Rusijom. Alijansa je upozorila na rusko vojno jačanje u regionima Baltičkog, Crnog i Mediteranskog mora, vojne integracije sa Belorusijom i nuklearnu modernizaciju, ipak ističući da će držati otvorenim postojeće kanale komunikacije sa Moskvom.

Rusija je ''pretnja'', dok je Kina za zemlje članice NATO za sada samo ;izazov''. U ovom eufemizmu krije se optužba da Kina radi na ''podrivanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima'' i da u tu svrhu koristi različite instrumente: svemirske, sajber i pomorske. Takođe, upućena je i jasna poruka da se prepoznaje strateško produbljivanje partnerstva između Rusije i Kine u cilju potkopavanja postojećeg međunarodnog poretka.

Dok se koncept Hladnog rata zasnivao na ravnoteži dve supersile, dva jasno definisana vojna bloka, ovog puta istorijski neutralne zemlje Finska i Švedska su odabrale stranu. Trilateralni sporazum koji je potpisan u Madridu između ove dve zemlje i Turske omogućio je nastavak složene procedure prijema u punopravno članstvo. Zarad višeg cilja ponovo je postignut prljavi kompromis u kome je Turska za povlačenje vetoa verovatno dobila obećanje da će joj uskoro biti isporučeni borbeni avioni F-16, dok su se Finska i Švedska u tački 8. Sporazuma obavezale da će razmotriti aktivnosti kao što je i deportacija ljudi koje je do juče branila, a koje turske vlasti potražuju zbog optužbe za terorizam.

Proširenje Alijanse na Švedsku i Finsku predstavlja veliku stratešku pobedu jer zaokružuje nordijsku bezbednosnu arhitekturu sa visokim stepenom usaglašenosti svojih vojnih sistema, ostvaruje pristup direktnoj granici sa Rusijom u dužini oko 1200 kilometara i najavljuje konflikt oko strateških i resursnih prostora Arktika.

Treći veliki preokret koji donosi samit u Madridu je povećanje zajedničkog budžeta koji će omogućiti povećanje trupa u visokoj pripravnosti sa 40 hiljada na neverovatnih 300 hiljada vojnika koji se mogu pokrenuti u roku od 30 dana. To će konkretno značiti povećanje vojnog prisustva SAD u Evropi, sa novim štabom u Poljskoj i dodatnih 5 hiljada vojnika u Rumuniji, slanjem dve eskadrile F-35 u Ujedinjeno Kraljevstvo, stacioniranjem sistema protivvazdušne odbrane u Italiji i Nemačkoj i preraspodelom postojećeg broja vojnika u baltičkim državama. SAD troše oko 3,5 odsto svog BDP-a na odbranu, više nego dvostruko više od većine članica NATO-a, što može izazvati unutrašnje pritiske da se pravednije preraspodele troškovi novouspostavljenog bezbednosnog okvira.

U prilog većoj odgovornosti evropskih zemalja ide neverovatnih 100 milijardi evra koje Nemačka planira da uloži u vojsku i naoružanje u naredne četiri godine. Međutim, najavljene recesije u SAD i i zemljama Evropske unije mogu pojačati nezadovoljstvo javnosti i osujetiti planove za velikim ulaganjima. Ipak trenutna medijska indoktrinacija priprema stanovništvo zemalja NATO-a da je značajno žrtvovanje postojećeg načina života jedini put ka odvraćanju Rusije od konačnog obračuna.

NATO zemlje se nalaze u hibridnom ratnom stanju. Mnogi postojeći frontovi kao sajber ratovanje i dezinformacije se ne vide jasno. Oružje visoke tehnologije kao što su hipersonične rakete i naoružane bespilotne letelice, i moguća nova bojna polja kao što su Arktik i svemir predstavljaju mnogo veće izazove i rizike u odnosu na hladnoratovski period. Ipak, visokotehnološki način ratovanja ima i svojih prednosti - pruža podnošljivije alternative nezamislivom scenariju upotrebe nuklearnog arsenala.

Stoga rat u Ukrajini od samog početka prevazilazi svoje teritorije, racionalizuje žrtve i kreira strategije u formatiranju novog svetskog poretka. NATO zemlje i Rusija ishod rata u Ukrajini vide kao sudbonosi i to je ono što opravdava veliki strah od bilo kakvog scenarija.

Do tada NATO zemlje održavaju Ukrajinu kojoj je za opstanak neophodno približno 5 do 7 milijardi evra mesečno, a već je na putu artiljerija većeg dometa i sofisticirani raktni sistemi. Rat kome se ne nazire kraj".
Pogledaj vesti o: NATO,   NATO skup

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...