Izvor: RTS, 24.Mar.2009, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani mediji o godišnjici bombardovanja
Kosovo je i deceniju kasnije otvorena rana za Beograd, navodi "Juronjuz" povodom deset godina od bombardovanja. Bi-Bi-Si podseća da se u Beogradu i danas mogu videti srušene zgrade. Zvanični Beograd ni danas ne odustaje od Kosova, naglašavaju francuski mediji. Nemačka štampa postavlja pitanje da li su iz intervencije NATO izvučene odgovarajuće pouke.
Reportaže povodom desetogodišnjice početka NATO bombardovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tadašnje Savezne Republike Jugoslavije objavili su danas "Juronjuz" (Euronews) i "Bi-Bi-Si" (BBC), francuski radio RFI i francuska agencija Frans pres.
Deset godina posle NATO bombardovanja Srbija i dalje smatra Kosovo svojom južnom pokrajinom, navodi evropska televizijska mreža "Juronjuz".
"Juronjuz" naglašava da je NATO bombardovao Srbiju da bi naterao režim Slobodana Miloševića da zaustavi "represiju protiv Albanaca iz Oslobodilačke vojske Kosova koji su bili za nezavisnost" i da je posle 78 dana Srbija kapitulirala.
"Kosovo ostaje otvorena rana za Beograd", naglašava se u reportaži.
Kako prenosi ta televizija predsednik Srbije Boris Tadić juče je pred Ujedinjenim nacijama istakao činjenicu da Srbija i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije i navodi Tadićeve reči da "13 meseci posle jednostranog i nelegalnog proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije država" i da je tamo zaštita ljudskih prava "minimalna".
Podseća se da je Srbija dobila saglasnost da traži od Međunarodnog suda pravde da oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova, koje je do sada priznalo 56 država i da se očekuje da će ta procedura trajati dve godine.
Posledice bombardovanja
"Bi-Bi-Si" podseća da se u glavnom gradu i drugde u Srbiji i dalje mogu videti posledice bombardovanja i navodi reči analitičara iz Srbije da će desetogodišnjica nagnati narod da razmišlja o bombardovanju koje je "smatrao nepravednim, nefer i nelegalnim" i na osećanje da Zapad i dalje drži zemlju izolovanom iako se ona trudi da postane deo EU.
Francuska radio stanica "Er-Ef-I" podseća da je 24. marta 1999. godine NATO počeo bombardovanje Srbije pošto su propali pregovori o mirovnom planu za Kosovo sa Slobodanom Miloševićem.
"Deset godina kasnije situacija je stabilna, ali vojnici NATO su i dalje raspoređeni na Kosovu. Srbija nije promenila svoj stav prema njenoj bivšoj pokrajini koja je jednostrano proglasila nezavisnost 17. februara 2008", navodi se u izveštaju.
Kako navodi francuski radio, nacionalistički pokreti u Srbiji se sećaju tog bombardovanja kao rata Zapada protiv Srbije.
Ističući da NATO trupe i dalje patroliraju Kosovom, "Er-Ef-I" podseća da međuetničke tenzije povremeno i dalje izbijaju pokazujući da "deset godina posle rata situacije jeste mirna, ali napeta".
Diplomatska pobeda Beograda
Beograd je čvrst u stavu da je Kosovo deo Srbije, ali je izabrao "diplomatski put" da brani taj stav, naglašava "Er-Ef-I".
"Ni bombardovanje NATO ni nezavisnost Kosova nisu promenili stav Beograda. Srbija glasno govori da nikad neće priznati nezavisnost njene bivše pokrajine koju smatra kolevkom srpske nacije," navodi francuski radio.
Francuska stanica navodi da je Beograd izvojevao diplomatsku pobedu kada je uspeo da obezbedi zahtev UN Međunarodnom sudu pravde da se izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Naglašava se i da Beograd koristi sva diplomatska sredstva na raspolaganju "ne gubeći iz vida svoje nastojanje da jednog dana postane član Evropske unije".
"Er-Ef-I" zaključuje da će taj cilj biti sve teži za ostvarenje zato što je 22 od 27 zemalja EU priznalo Kosovo.
Nemački mediji u reportažama sa Kosova i Srbije i komentarima postavljaju pitanje da li su iz intervencije NATO izvučene odgovarajuće pouke.
Privredni dnevnik "Handelsblat" ocenjuje da je 10 godina posle intervencije i godinu dana posle proglašenja nezavisnosti Kosova "bilans otrežnjujući".
"Iako je u privrednu obnovu, vojnu zaštitu za koju je zadužen KFOR, i za vojsku upravnih službenika na Kosovu po glavi stanovnika uloženo više nego bilo gde drugde u svetu, ono je i dalje sirotište Evrope. I dalje ne može čak ni hranom da se snabdeva", piše "Handelsblat".
List zaključuje da Evropa, iako je zbog krize okrenuta sopstvenim problemima, "mora da nađe vreme i snagu da spreči dolazeću krizu na Balkanu".
Slabost NATO-a
U jednom od tri komentara u dnevniku "Tagescajtung" navodi se da "rat protiv Jugoslavije nije ojačao NATO, već da je samo pokazao njegove slabosti", jer su i posle toga "vojnici alijanse bili u akcijama širom sveta, ali im stabilizovanje kriznih regiona ne polazi za rukom".
"Evropa je postala svesna sopstvene nemoći, a nije uspela da razradi nikakva rešenja. Ali je poraslo nepoverenje velikog dela ostatka sveta prema NATO", navodi se u komentaru i dodaje da je "posebno u evropskim članicama NATO nestalo uverenje da politički sukobi mogu trajno da se reše vojnim putem".
"Zidojče cajtung" ukazuje da je "rat NATO protiv Srbije bio sukob koji do danas muči međunarodnu zajednicu".
Novinar tog lista upozorava da "međunarodno pravo za deset godina nije uspelo da pruži odgovor" na pitanja kao što su "zašto se umarširalo na Kosovo, ali ne u Sudan, i da li se izraelsko zaposedanje zemlje u Zapadnom Jordanu može uporediti sa ruskim zaposedanjem zemlje u Južnoj Osetiji".
"Moralni zanos (iz 1999.) je do danas nestao. Ostalo je saznanje da nije protiv svake nepravde na svetu pronađen međunarodnopravni lek i da su Ujedinjene nacije (UN) po pravilu preslabe da bi obezbedile legitimaciju za intervenciju," zaključuje "Zidojče cajtung".
"Velt" (Die Welt) kritikuje to što se u Nemačkoj javnosti, kako levo-liberalnoj, tako i građansko-konzervativnoj, poslednjih godina raširila sumnja u ispravnost intervencije 1999, i posebno nemačkog učešća u njoj.
Navodi se doduše da "o greškama Zapada tokom i posle intervencije treba bespoštedno da se raspravlja", ali da "je temeljna ispravnost intervencije nesumnjiva".
"NATO intervencija 1999. je bila daleko od toga da uništi međunarodno pravo, ona je postavila merila za njegov dalji razvoj. Pravo na državni suverenit ne može više da opravdava sva zlodela prema sopstvenom stanovništvu", smatra komentator "Velta".
Mediji o godišnjici bombardovanja
Izvor: B92, 24.Mar.2009
London, Pariz, Prag -- Na desetogodišnjicu početka NATO-bombardovanja SRJ osvrnuli su se i BBC, francuski radio RFI, francuska agencija Frans pres, Juronjuz i drugi mediji u svetu... Juronjus naglašava da je NATO bombardovao Srbiju da bi naterao režim Slobodana Miloševića da zaustavi "represiju...
