Izvor: B92, 24.Mar.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji o godišnjici bombardovanja
London, Pariz, Prag -- Na desetogodišnjicu početka NATO-bombardovanja SRJ osvrnuli su se i BBC, francuski radio RFI, francuska agencija Frans pres, Juronjuz i drugi mediji u svetu.
Juronjus naglašava da je NATO bombardovao Srbiju da bi naterao režim Slobodana Miloševića da zaustavi "represiju protiv Albanaca iz Oslobodilačke vojske Kosova, koji su bili za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nezavisnost", i da je posle 78 dana Srbija kapitulirala.
Kako prenosi ta televizija, predsednik Srbije Boris Tadić juče je pred UN istakao činjenicu da Srbija i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije i navodi Tadićeve reči da "13 meseci posle jednostranog i nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosovo nije država" i da je tamo zaštita ljudskih prava "minimalna".
BBC podseća da se u glavnom gradu i drugde u Srbiji i dalje mogu videti posledice bombardovanja i navodi reči analitičara iz Srbije da će desetogodišnjica nagnati narod da razmišlja o bombardovanju koje je "smatrao nepravednim, nefer i nelegalnim" i na osećanje da Zapad i dalje drži zemlju izolovanom iako se ona trudi da postane deo EU.
Francuska radio stanica RFI podseća da je 24. marta 1999. NATO počeo bombardovanje Srbije pošto su propali pregovori o mirovnom planu za Kosovo sa Slobodanom Miloševićem.
"Deset godina kasnije situacija je stabilna, ali vojnici NATO-a su i dalje raspoređeni (na Kosovu). Srbija nije promenila svoj stav prema njenoj bivšoj pokrajini koja je jednostrano proglasila nezavisnost 17. februara 2008", navodi se u izveštaju.
Kako navodi RFI, nacionalistički pokreti u Srbiji se sećaju tog bombardovanja kao rata Zapada protiv Srbije.
"Ni bombardovanje NATO-a ni nezavisnost Kosova nisu promenili stav Beograda. Srbija glasno govori da nikad neće priznati nezavisnost njene bivše pokrajine koju smatra kolevkom srpske nacije," navodi RFI.
Nemačka štampa ističe da je taj napad bez mandata UN, iako ima puno spornih i nerazjašnjenih pitanja, ipak bio kršenje međunarodnog prava.
''Ratom protiv Jugoslavije, bez mandata UN, države članice NATO-a prekršile su međunarodno pravo i pri tom manilupisale javnošću'', piše nemački liberalni list ''Tagescajtung'.
Konzervativni ''Velt'' navodi da se često ukazuje da su sve etničke grupe imale sličan udeo u zapletenoj situaciji i podseća da je OVK napadala srpske civile, ali se to opravdava ''sistematskim ukidanjem prava i progonom kosovskog stanovništva od ukidanja autonomije koju je režim Slobodana Miloševića izveo 1989. godine''.
List ''Zidojčje cajtung'', piše da je ''klub demokratskih i slobodarskih zemalja'', koji je zove ''Zapad'' tada prvi put postavio standarde koji su opravdali intervenciju. Navodeći da je pokrenuto mnogo pitanja, kao što su ''dobro i zlo'', list ocenjuje da se tada međunarodna zajednica našla na klizavom putu.
List podseća da je posle toga Amerika izmislila razlog za ulazak u Irak i sama sebe diskreditovala idejama o demokratizaciji.
Mediji u Slovačkoj i Češkoj navode da bombardovanje Jugoslavije i nakon 10 godina u Srednjoj Evropi izaziva podele i da je njegovo glavno nasleđe nezavisno Kosovo i bombe zaostale po Srbiji.
"Na napad na Jugoslaviju podsećaju danas Kosovo i bombe. Nezavisno Kosovo priznaje samo 56 zemalja članica UN. Bombe i dalje ugrožavaju živote hiljada ljudi. Nasleđe intervencije NATO-a u bivšoj Jugoslaviji, zbog sukoba na Kosovu, i dalje ostaje kontroverzno", ocenjuje slovački dnevnik "Pravda".
Češki dnevnik "Hospodaržske novini" umesto prošlosti bavi se budućnošću, i ukazuje pre svega na činjenicu da je danas, 10 godina posle bombardovanja, Srbija na pragu Evropske unije.
"Socijalisti, stranka Slobodana Miloševića, deo su proevropske vladajuće koalicije i profilišu se kao standardna evropska levica. U nezavisnoj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu vladaju demokratski izabrani političari. A srpska armija prolazi kroz reformu po ugledu na NATO",
piše češki list o promenama u Srbiji za poslednjih deset godina.
Češki list navodi da su u Srbiji uspomene na bombardovanje još žive, ali da je traumu prekrio prvo ekonomski razvoj poslednjih godina, a sada sve bliža ekonomska kriza.
.jpg)
