Izvor: Radio 021, 22.Mar.2019, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta misle građani Srbije o NATO dve decenije posle bombardovanja?
Prema popisu o ljudskim gubicima Fonda za humanitarno pravo iz 2014. godine, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.
Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika OVK-a.
Podaci se temelje na osnovu 1.468 dokumenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i 539 izjava svedoka i članova porodica. Human Rights Watch u izveštaju sa terena objavljenom 2000. godine navodi da je u 90 slučajeva bombardovanja život izgubilo između 488 i 527 civila - i to na Kosovu između 278 i 317 u Srbiji 201 i u Crnoj Gori 8 civila. Podaci FHP i HRW su gotovo identični, a podatke o poginulim pripadnicima VJ/MUP potvrđuje i spomen knjiga Savezne vlade Jugoslavije "Junaci otadžbine" objavljene u julu 2000. godine, navode u Institutu za evropske poslove.
Kako dodaju, Srbija se u 20 godina pomerila od učesnice u konfliktu do mirotvorca, a NATO je od neprijatelja postao partner. U periodu od 2012. do 2018. godine, Vojska Srbije učestvovala je u 11 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa NATO-om, kao i u 98 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa državama članicama NATO-a. Dve najveće vežbe sprovedene u okviru ove saradnje su Srbija 2018 i REGEX.
Vojska Srbije je bila aktivna i na polju međunarodnih misija. U periodu od 2003. do 2018. godine učestvovali su u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija (dve završene, pet u toku) i šest mirovnih misija Evropske unije (dve završene, četiri u toku.) U periodu od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2866 pripadnika i 316 pripadnica vojske. Povrh svega, od 52 miliona evra podrške, Ministarstvu odbrane najviše dolazi od zemalja članica NATO, pre svega SAD.
Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, sproveo je u periodu od 8. do 14. marta istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO, razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja, ocena i korist saradnje Srbije i NATO.
Odnos između Srbije i NATO 38,3 odsto ispitanika ocenjuje ocenom 1. 21,5 odsto daje ocenu 2, trećina ocenu 3. 4,9 odsto daje ocenu 4, a 3 odsto ocenu 5. Prosečna ocena na skali od 1 do 5, gde je prosek 3, iznosi 2,13. Nešto više prosečne ocene daju žene, ispitanci starosti do 45 godina, kao i stanovnici Zapadne i Istočne Srbije.
Članstvo Srbije u NATO podržava 10 odsto ispitanika, 11 odsto ne zna, dok je 79 odsto protiv. Podrška ulasku u NATO veća je kod ispitanika sa završenom srednjom školom i fakultetom, nego kod ispitanika osnovnog obrazovanja.
Prema mišljenju najvećeg broja građana, razlozi bombardovanja Srbije odnose se na vojne, političke i ekonomske interese SAD-a i Zapada, iako je do 2018. glavni uzrok, po mišljenju ispitanika, bila politika Slobodana Miloševića.
Kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja, najveći broj ispitanika (45 odsto) navodi odgovor "između 2.000 i 5.000".
30 odsto građana prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, 6 odsto ne zna, dok je 64 odsto onih koji ne bi prihvatili izvinjenje i među njima više je žena, stanovnika Zapadne Srbije i Šumadije, dok sa porastom godina starosti raste broj ispitanika koji ne bi prihvatili izvinjenje zbog bombardovanja.
22 odsto građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u i ovaj stav prisutniji je kod muškaraca, građana starosti do 30 godina, srednjeg i visokog obrazovanja i svih regiona osim Zapadne Srbije. 15 odsto građana nema jasan stav po ovom pitanju, dok je 63 odsto onih koji smatraju da članstvo u NATO-u neće doneti nikakvu korist Srbiji i među građanima koji dele ovaj stav više je starijih od 30, građana sa završenom osnovnom školom, kao i građana regiona Zapadna Srbija.
Saradnju Srbije i NATO podržava 31 odsto ispitanika (u nešto većem procentu muškarci i ispitanici iz Vojvodine i Beograd), 61 odsto ne podržava (u nešto većem procentu žene i ispitanici iz centralne Srbije), dok 8 odsto ne zna da odgovori.
Intenzivnu saradnju Srbije sa NATO u poslednjih 7 godina skoro polovina ispitanika (49 odsto) ocenjuje negativno i to su u nešto većem procentu muškarci kao i ispitanici sa završenom osnovnom školom. 29 odsto ispitanih ovu saradnju procenjuje kao pozitivnu, a 22 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.
43 odsto ispitanih smatra da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja i ovaj stav je u većoj meri zastupljen među najmlađim i najstarijim ispitanicima. 46 odsto smatra da nije vreme da dođe do pomirenja, dok 11 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.
Autor: Institut za evropske poslove
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
