Izvor: Politika, 19.Jun.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski budžet između tenkova i plugova
Povodom predloga Socijaldemokratsje unije za smanjenje vojnog budžeta i borbene tehnike i opreme za 35 odsto
Informativna služba Socijaldemokratske unije predstavila je nedavno predlog radikalnog smanjenja vojnog budžeta Srbije, kao i smanjenja brojnog stanja borbene tehnike i vojne opreme. Dakle, Informativna služba SDU predlaže da se sve to smanji za 35 odsto, iako nije uopšte jasno od kojih početnih brojki ona kreće u tim procenama. Istovremeno, ta se stranka zauzima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ulazak Srbije u NATO, a Alijansa ne podržava smanjivanje vojnih budžeta zemalja članica, štaviše traži od njih da vojni budžet ne bude nikako ispod 2,2 odsto društvenog bruto proizvoda.
S druge strane, jedna nedavna anketa u Srbiji pokazala je da većina ispitanih smatra kako je broj pripadnika Vojske Srbije nedovoljan, a naoružanje naše Vojske zastarelo, dok isti ti anketirani u većini misle kako Vojska Srbije može da odbrani zemlju. Carstvo zbrke, ili logika ponekad i ne stanuje ovde? Ili se rutinski ignoriše ne samo sadašnjost ovih prostora, već i zdrav razum?
Srbija je za vojni budžet, prema saopštenju Informativne službe SDU, odvojila 943 miliona dolara, što je oko 2,42 odsto BDP-a. S obzirom na to da je ukinut vojni rok, to je minimum minimuma da bi Vojska uopšte bila operativna. Jer, prelazak na potpuno profesionalne oružane snage, barem u prvoj fazi, znači i skuplju odbranu. Iako, naravno, nigde u svetu nema jeftine odbrane.
Informativna služba SDU tvrdi „da je Srbija po broju tenkova i borbenih aviona na drugom mestu u odnosu na susede, iako je po broju stanovnika tek na trećem mestu, a po površini tek na četvrtom mestu“.
To nije istina jer više tenkova i borbenih aviona od Srbije imaju i Bugarska i Rumunija, dok Hrvatska ima veći broj tenkova od Srbije. Što se tiče vojnog budžeta, Informativna služba SDU kaže „kako sve susedne države, osim BiH, izdvajaju manji procenat BDP-a za odbranu od Srbije“. Ovde postotak i nije važan, važan je apsolutni iznos vojnog budžeta jer neke zemlje mogu da izdvajaju i manji postotak, ali imaju veći BDP od Srbije, pa logično i takav manji procenat znači da za odbranu daju i više para od Srbije. Čudno kako to Informativna služba SDU nije imala u vidu.
U saopštenju te službe kaže se „da bi se smanjivanjem brojnog stanja borbene tehnike i vojne opreme došlo do preraspodele sredstava za jačanje obuke i povećanog broja sati letenja pilota“. Skroz pogrešna filozofija, postoji minimalan broj borbenih aviona ispod kojih neka država ne sme da ide ako želi da joj vojska ima nekog smisla. To što ćete, recimo, imati 14 aviona tipa „gripen“ i recimo 28 pilota za njih, ne znači da imate avijaciju potrebnu za različite zadatke. Niti će ti piloti imati nešto veći broj sati naleta, ako iz upotrebe izbacite ostale avione. Jer, zna se koliko sati tehničke pripreme treba za jedan efektivni sat leta aviona u toj kategoriji i koliko naleta dnevno mogu i smeju da imaju piloti na takvim avionima. Srbija trenutno ima na papiru 83 borbena aviona, neki su operativni, a neki u fazi remonta. Ispod tog broja bilo bi neozbiljno ići. Srbija trenutno raspolaže sa samo 212 tenkova, od čega je 199 tipa M-84 i 13 tenkova je sovjetskog tipa T-72. Za državu reljefa kakav je naš, to je apsolutno donja granica u broju tenkova.
Informativna služba SDU predlaže da se dve trećine dobijenih sredstava, od mogućeg smanjenja vojnog budžeta za 35 odsto zatim preraspodeli u obrazovanje i zdravstvo. Dolazimo na teren ekonomije, gde mnogi ekonomisti vojne troškove smatraju krajnje neproduktivnim pa vojnu funkciju treba smanjiti na minimum kako bi se poboljšale performanse nacionalne ekonomije. Klasična teza liberalnih ekonomista. Privredni stručnjaci već decenijama raspravljaju da li se ekonomski može dokazati da vojni izdaci koče privredni rast. Čak i u okviru Svetske banke ima stručnjaka koji smatraju da izdaci za odbranu imaju bar delimično pozitivan efekat na ekonomiju: vojska stvara sigurnu bazu za investicije, mobiliše letargična društva, doprinosi tehničkom razvoju, potiče istraživanja...
Sadet Deger sa Stokholmskog instituta za istraživanja međunarodnog mira godinama je tvrdio kako bi smanjenje vojnih izdataka za deset odsto u zemljama u razvoju povećalo privredni rast za oko tri odsto.
Nije sporno da vojni izdaci u državnom budžetu konkurišu izdacima u civilne svrhe. Svetska banka, koja se ponekad pozabavi i vojnim izdacima u svetu, nema baš i najpreciznije podatke o svemu tome jer mnoge zemlje kriju tačne iznose svojih vojnih budžeta ili su vojni izdaci, zapravo, kamuflirani kroz razne civilne programe.
Savremena ekonomska analiza rata i vojnih troškova uopšte još je u povoju. Od Vasilija Leontijeva, Jana Timbergena, Gunara Mirdala i Lorensa Klajna, do Žaka Atalija, Jozefa Šumpetera, Barana, Svizija, Nefa i Melmana, svi oni kažu da ako vojni troškovi slabe nacionalnu privredu, onda je neophodno pronaći put koji će omogućiti da se obezbedi zadovoljavajuća nacionalna odbrana, a da se pri tome ne dovede u pitanje ni današnji ekonomski rast ni sutrašnja nacionalna bezbednost.
Nisam siguran da su tvorci predloga SDU imali sve to u vidu.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 20.06.2011.
