Izvor: 011vodič.com, 15.Avg.2015, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju, a i sve nas, odavno ućutkuju povodom Kosova i Metohije
NE BI, možda, bilo što je bilo, da se – pre deceniju i po, na početku agresivnog albanskog separatizma, podstaknutog i zaštićenog američkim i NATO silnicima – srpska vlast ponašala, u ponečemu važnom, onako kako nije trebalo.
Konkretnije i preciznije – da, na primer, vlada i njene službe sakriju ono što je kasnije dobilo ulogu bumeranga. Bilo je tako od početka, dok se zatezala mreža Jugoslavije, čiji su polit-faktori obmanjivali, pre svih, srpski narod >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << da „Šiptari hoće samo malo veću autonomiju” i da su njihovi najvažniji „predvodnici s nama…”
Kako je bilo – znamo. Kako je sada – vidimo. Izgubili smo mnogo, ali ne i naviku da često – skrivamo istinu! Naravno, kad je neprijatna, pa iluzionistički mislimo da je trajno moguće izbeći posledice…
Oni koji smišljaju i ostvaruju, ili aktivno prate i tumače politiku – ne samo novinari, oni, možda, najmanje – neretko urade nešto čime misle da mudro pomažu, a u stvari izazivaju nemerljive štete, posebno onima kojima bi trebalo da svi, i sve, i u svemu, prevashidno budu podređeni – građanima. Od njih, naime, vladari skrivaju i ono što bi morali da primene i provere, i to upravo s narodom, i u narodu – da skrivanje ne bi preraslo u prećutkivanje, pa u ćutanje i slično, a onda u navike i muka…
Tako je bilo sa statusom albanske države na teritoriji srpskog Kosova i Metohije, kojoj su zvaničnici određivali krajnji domet do – veće autonomije. Da neće biti ni korak više uporno su ponavljali i dok je rastao broj zemalja koje su priznavale nezavisnost albanske države, čak i posle odluke međunarodnog suda da nije nezakonita. Za nas je bila lažna, i dok su njeni predstavnici učestvovali u radu Saveta bezbednosti UN, ili na raznim skupovima, pa i nekim regionalnim. Naši zvaničnici su pridavali gotovo nikakav značaj činjenici da se odlučivanje o Kosmetu iz tela UN prenese u institucije EU, gde je bilo dovoljno da se vlast Prištine, navodno minimizira oznakama zvezdica i fusnota, koje neki domaćini skupova nisu obeležavali na listama dnevnih redova…
Nekad je srpski predstavnik nešto protestno procedio, toliko i tako da je, malo-pomalo, politika Srbije o Kosmetu i sama postajala marginalna – sišla u fusnotu. Pokazuju to razni događaji, među kojima su neki raritetni, kao onaj u Tadićevo vreme kad je, posle danonoćne rasprave, usvojena srpska skupštinska rezolucija, umesto koje je, gotovo istog dana, predstavnik Srbije potpisao dokument Evropske unije o KiM za sednicu Generalne skupštine UN…
Evropa je, reći će realisti, za nas najvažnija, u njoj ostvarujemo sve, -političke i društvene, ekonomske i druge prioritete – kad postanemo članovi. Zato se do tada i sada sve podređuje tom putu – nije, zato, morao da se objašnjava tadašnji nagli preokret za GS UN, mada prećutkivanje ništa važno nije skrilo. I, sada se krupni događaji prećutkuju ili se toliko škrto i sa marginalnih pozicija nešto saopšti da kontnuitet prećutkivanja – nije ugrožen.
Jer, najvažnije je da se ne ugrozi perspektiva prijema u EU – kadgod bude.
Znaju to lideri SAD i EU – zato smo svedoci jedinstvenih događaja. Ili, dokaza šta sve možemo da preskočimo i oćutimo.
Minulo je, na primer, više od dve godine – podsetio je i premijer Vučić, pre neki dan – od potpisivanja sporazuma o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na Kosmetu, i to najzvaničnije, u Briselskim pregovorima, uz posredovanje uglednika EU – pa još ništa. Kao da tekst tog sporazuma prištinski rukovodioci još – nisu pročitali. A, trebalo je uveliko da se primenjuje.
Bez ovog, i svih drugih, dosadašnjih i budućih sporazuma, nema onog najvažnijeg posla – približavanje prijemu. Taj trenutak može da usledi tek kad se pretresu takozvana poglavlja, programi za prilagodjavanje članstvu – da Srbija bude kao i druge države Evropejaca. I ta poglavlja se čekaju duže od svih normalnih čekanja, jer stalno se najavljuju i još stalnije odlažu.
Juče je najavljen novi, dobar termin – početak do kraja godine… Zna se i zašto se čeka taj kraj, dok se ne sredi srpsko-albanski projekat odnosa – onako kako ih vidi EU. Prećutkuju li se i tu razlozi – oni koji se znaju…
I, tako dok ne „opipamo” jasnu sliku članstva u EU – Beograda i Prištine, u Srbiji navukavanje na prećutkivanje zahvata i druge nacionalne preokupacije, one izuzetno i važne i uspešne, kakav je – tenis.
Toliko smo navikli na pobede Đokovića i drugih da je poraz isključen – kao da je zabranjena ta reč! Tako je na jednoj televiziji, ti-vi novinarska voditeljka najavila da je Đoković pobedio, a preskočila poraze Tipsarevića i Troickog, kao da nisu deo iste informacije jer su igrali na istom turniru, pre Đokovća. Da bi informacija bila kompletnija u svojoj pozitivnosti, Đokoviću je dodata Jankovićeva koja je takođe pobedila, naravno na drugom, ženskom turniru. Bez ulaženja u anatomiju novinarske profesije i njenih pravila, dovoljno je pomenuti samo jednu dimenziju – da se prećutkuju loše, a prolaze dobre vesti. To,naravno, nije iz novinarskig kodeksa, već iz kolektivne nacionalne preokupacije, možda i potrebe – da prećutkujemo.
Lakše je – u trenutku. Praksa, na žalost, poručuje – prećutkivanje vodi u ućutkivanje. O Kosovu i Metohiji nas odavno – ućutkuju. Nekako bismo, možda, i izdržali da spisak nije – dugačak!
Piše: Rade BRAJOVIĆ
#fakti
The post Srbiju, a i sve nas, odavno ućutkuju povodom Kosova i Metohije appeared first on Politika.
Pogledaj vesti o: NATO, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
