Izvor: Danas, 01.Mar.2016, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u zoni uticaja NATO pakta
Sporazum Vlade Srbije i NATO pakta "O saradnji u oblasti logističke podrške", potpisan u septembru 2015. godine, parafirao je parlament i potpisao predsednik Srbije. Bazu za ovaj sporazum predstavlja "Sporazum o unapređenju saradnje i statusu snaga u okviru Programa Partnerstvo za mir" - Sporazum PfP/SOFA (Status of Forces Agreement, SOFA), potpisan u januaru 2014. godine, ratifikovan u julu 2015. godine. U periodu vlasti SNS Aleksandra Vučića stavljena je najdeblja tačka: >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Srbija je zafiksirana u zonu uticaja severnoatlantske alijanse.
NATO ne štiti Srbe na Kosovu. NATO je u srpskoj pokrajini kršeći kako srpski Ustav, tako i Rezoluciju 1244 SB OUN, na osnovu bivših boraca iz OVK formirao borbeno sposobnu i kompaktibilnu sa alijansom armiju. Pritom "Republika Kosovo" ima vojnotehnički dogovor sa Albanijom, po kome njihove armije mogu boraviti međusobno na teritoriji i jedne i druge države. Ovde se verovatno radi o kršenju kao minimum principa neprimenjivanja sile i pretnje silom; principa nemešanja u poslove koji ulaze u unutrašnju nadležnost države; principa teritorijalne celovitosti države; principa uvažavanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Najinteresantnija tačka sporazuma je - "povećanje efikasnosti podrške u multinacionalnim operacijama". Kakve su to tajanstvene "multinacionalne operacije"? Bila je, na primer, multinacionalna operacija u Libiji. U rezultatu takve operacije zemlja je bila raskomadana na delove. Data na otkup organizovane zločinačke grupe, a sve zlatne i devizne rezerve zemlje uzele su američke banke. Može se čak birati: neokolonizaciju koja se drži na vojnoj agresiji, sa svim "prelestima" koje iz toga proizilaze u vidu kriminala, korupcije, pretvaranja zemlje u zonu bezakonja i haosa ili neokolonizaciju koja se opire na finansijsku moć.
NATO elementarno opslužuje ekonomske interese transnacionalnih korporacija i bankarskih kuća. Nacionalne države predstavljaju prepreku, kao što je prepreka i svaki sistem sposoban da se organizovano suprotstavi spoljašnjem osvajanju. Dakle, "multinacionalne operacije" NATO - predstavljaju vojnu agresiju u odnosu na suverene države. Niko drugi nego Filip Bridlav vežbama "Stedfast DŽez - 2013" je otvorio novu etapu u istoriji alijanse, obnovivši masovne vojne manevre. Te vežbe nose jasno izražen provokativni karakter, pošto se uvežbava raspoređivanje snaga za brzo reagovanje, to jest prebacivanje iz SAD i drugih NATO zemalja vojnih kontingenata koji stupaju u borbeno dejstvo protiv... pretpostavljenog protivnika.
Ključni momenat u dejstvima alijanse u ovoj etapi predstavlja upravo stvaranje vojne infrastrukture. Stoltenberg saopštava da je NATO već razvio šest štabova u Istočnoj Evropi i dva nova štaba će biti tamo razvijena do kraja godine, širenje prisustva će obezbeđivati višenacionalna grupacija snaga NATO. Formiraju se štabni punktovi alijanse u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj. U toku je prebacivanje naoružanja i vojne tehnike u pribaltičke zemlje. U Poljskoj se stvaraju takozvane "snage za brzo reagovanje", čija se brojnost planira dovesti do 30.000 ljudi. Oko 99 odsto vojnih vežbi natovskih zemalja održavaju se na istočnom krilu: u Poljskoj će se održati natovske vežbe "Anakonda - 16", u kojima će uzeti učešće više od 25.000 vojnika iz više od 20 zemalja NATO pakta i partnerskih država - to će biti prve vežbe takvih razmera od 1989. godine u Poljskoj. Na teritoriji Ukrajine NATO i partnerske države će uzeti učešće u manevrima "Klenova arka - 2016", "Si Briz - 2016", "Repid Trajdent - 2016". Na taj način, u Poljskoj, Pribaltiku i u Ukrajini se stvara placdarm za "preventivni demokratizujući udar".
Podvlačim: za sve vreme svog postojanja NATO nijednom nije sprovodio odbrambene operacije, ostvarivao je samo ofanzivna preventivna dejstva. Za sprovođenje "višenacionalnih operacija" neophodna je operativna uzajamnost koja podrazumeva postojanje zajedničkih vojnih doktrina i principa, jedinstveno shvatanje vojne terminologije, planiranje vojnih operacija, uzajamni sistem veza i upravljanja, tipova naoružanja. Međutim, veoma karakteristično je da vojne snage i sredstva koje ima NATO ne mogu biti iskorišćene protiv tako specifične pretnje kao što je terorizam, koga ima svugde i nigde ga nema (uzgred, setimo se da se ni Al-Kaida nije pojavila sama od sebe. Ta organizacija se formirala od mudžahedina koji su ratovali sa ograničenim kontigentom sovjetske vojske u Avganistanu, za novac SAD i njenih saveznika). Sile i sredstva NATO mogu biti usmerene samo protiv konkretnih država/države. U kom pravcu će se širiti NATO - ka istoku.
Na istočnom krilu se sprovodi 99 odsto svih vojnih vežbi NATO zemalja. Tokom 2014. godine Savet NATO je u jednostranom poretku zamrznuo saradnju sa Rusijom. Ruska Federacija je na datoj etapi potpuno prekinula kontakte sa NATO, ništa nije ostalo. I za to vreme alijansa priprema oko ruskih granica infrastrukturu za raspoređivanje svojih baza i sprovodi "multinacionalne manevre" bez presedana. Pored širenja NATO na istok, ruski predsednik je izdvojio drugi problem u oblasti bezbednosti - sistem protivraketne odbrane. Kako ističe V. V. Putin, "to nije odbrambeni sistem, to je deo ofanzivnog potencijala, iznetog na periferiju. I nama pričaju: "To nije protiv vas". No, vi znate da se razmeštanjem tih sistema bliže k našim granicama prekrivaju pozicije naših strateških raketa kopnenog baziranja. Svi to odlično shvataju". Na redovnom godišnjem proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane RF Sergej Šojgu je izjavio da se "samo u ovoj godini u zemljama Baltika, Poljskoj i Rumuniji natovski kontingent uveličao po pitanju aviona osam puta, a po broju vojnika - za 13 puta", "danas se aktivno pripremaju za pristupanje bloku Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Gruzija i Ukrajina", a "u sferu interesa alijanse uvlače se Finska, Švedska, Srbija i Moldavija".
Poslednjim sporazumom NATO praktično može da čini sve što su sposobne da čine oružane snage neprijatelja na teritoriji okupirane zemlje, no pritom nikada neće snositi nikakvu odgovornost. Uzgred, u slučaju neophodnosti, natovci se neće ustezati da ostvare provokaciju protiv samih sebe i za to treba biti spreman. I na kraju najvažnije: ne postoji volja za suprotstavljanje vladajućoj eliti, državna uprava u Srbiji je u većini dezorganizovana. Organizuju se grube propagandne kampanje koje raslabljuju nacionalnu svest, koje podrivaju duhovno jezgro naroda, koje olakšavaju zadatak njegove kolonizacije i kasnijeg uništenja. Niko ne pita srpski narod o njegovim željama. Na najgrublji način je narušeno pravo srpskog naroda da sam određuje svoju sudbinu, pravo naroda da zaštiti svoju zemlju od agresora.
*Autorka je glavna i odgovorna urednica sajta "Fond strateške kulture"
Pogledaj vesti o: NATO, Srpska Napredna Stranka
