Izvor: Vesti-online.com, 24.Mar.2018, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi su preživeli nekoliko genocida

Odbor SPKD Prosvjeta u Austriji organizovao je u Beču, povodom godišnjice martovskog pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i NATO agresije na bivšu Jugoslaviju, tribinu "Kosovo i Metohija - Sumrak Evrope". Istoričar prof. dr Miloš Ković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje na tu temu.

Minutom ćutanja odata je pošta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nastradalima u martovskom pogromu i NATO agresiji, a manifestaciju je, besedom, otvorio sveštenik Mihajlo Smiljanić iz bečkog hrama Vaskrsenja Hristovog.

Predsednik Prosvjete u Austriji Srđan Mijalković je naglasio značaj obeležavanja godišnjica iz prošlosti srpskog naroda.

- Kao što ne smemo zaboraviti naše značajne i pozitivne datume i ljude, tako moramo pamtiti i velike nepravde i nesreće jer je to način da se one ne ponove - rekao je Mijalković.

On je podsetio prisutne da je Miloš Ković jedan od inicijatora Apela za odbranu Kosova i Metohije iz 2017. godine, koji je potpisao značajan broj srpskih građana, intelektualaca, akademika i dvanaest episkopa SPC.

Predavanje je dr Ković započeo rečima da nam je istorija duga, tragična i u isto vreme slavna.

- Krajem veka sa Kosmeta je nekažnjeno proterano nekoliko stotina hiljada ljudi, a najviše Srba. Mnoge evropske zemlje su nažalost učestvovale u ovom zločinu, izgleda da neke od njih sada uviđaju svoju grešku. Neizvesna je i sudbina preostalih 120.000 Srba na Kosovu i Metohiji. Oni sigurno ne žele pripajanje velikoj Albaniji. Da li je moguće da se u Evropi koja se zalaže za građanska prava događa ovakvo ukidanje ljudskih prava za čitav jedan narod - upitao je on.

Kostić je podvukao da su Srbi star narod, koji je preživeo nekoliko genocida i zbog toga se naša istorija može porediti sa istorijom Jevreja i Jermena.

U publici je bio veliki broj mladih ljudi, brojni studenti iz Beča, kao i grupa bečkih doktoranada istorije, kojima je profesor Ković svojevremeno predavao na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Bilo je mnogo pitanja koja su se ticala istorije našeg naroda, posebno na Kosmetu, ali i o eventualnim mogućnostima rešavanja problema koji su se nagomilali u južnoj srpskoj pokrajini.

U muzičkom delu programa je učestvovao poznati muzičar Sima Simić, koji živi u Beču, a rodom je iz Prizrena.

Nastavak na Vesti-online.com...