Izvor: Vesti-online.com, 11.Jan.2019, 14:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sputnjik: Zašto je Prištini stalo da sada "osvoji" donje nebo

Odgovor na pitanje čije je nebo nad Kosovom i Metohijom zna NATO, a njegova eventualna odluka o prepuštanju donjeg neba prištinskoj kontroli letenja značila bi samo formalizovanje trenutne situacije, piše Sputnjik.

Da li je kontrola neba nad Kosovom i Metohijom sve dalje od srpskih kontrolora letenja? To pitanje nametnula je tvrdnja ministra za infrastrukturu samoproglašenog Kosova Palja Ljekaja, koji tvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << će NATO već narednih nedelja kontrolu "donjeg" neba, do 7.000 metara, prepustiti prištinskoj kontroli letenja.

U Kontroli  letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Sputnjiku su rekli da ona ne raspolaže informacijama o promenama trenutne situacije u regionu, kada je u pitanju pružanje usluga kontrole letenja. Oni, kako kažu, nemaju ni nadležnosti kada su u pitanju strateške i političke odluke koje na nivou regiona mogu uticati na promenu trenutne situacije, kada je reč o civilnom vazdušnom saobraćaju.

Uz to, saobraćaj ka i od aerodroma Priština ne obavlja se kroz vazdušni prostor Srbije, tako da između Centra kontrole letenja u Beogradu i pružaoca usluga kontrole letenja na aerodromu u Prištini ne postoje sistemske komunikacije niti procedure koje se odnose na obavljanje vazdušnog saobraćaja ka i od prištinskog aerodroma.

Dakle, odgovor na sva pitanja je u rukama Kfora, odnosno NATO-a.

SMATSA podseća da je vazdušni prostor iznad KiM prema Vojno-tehničkom Sporazumu iz 1999. godine u nadležnosti KFOR, odnosno NATO-a, koji je od 2014. godine pružanje usluga kontrole letenja u gornjem sloju vazdušnog prostora, preciznije, iznad visine od 6.200 metara,  prepustio Mađarskoj. Tačnije njenoj agenciji za kontrolu letenja "Hungaro kontrol".

Mada Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) pokriva 150.000 kvadratnih kilometara vazdušnog prostora Srbije i Crne Gore, dela BiH i dela Hrvatske i kontroliše više od 550.000 preleta godišnje, a u letnjoj sezoni više od 2.500 aviona dnevno, ona nije bila "kvalifikovana" za taj posao. Jasno je da su razlozi za to političke prirode.

Zoran Modli, koji nije više aktivan pilot i koji je u Prištinu poslednji put sleteo pre devet godina, smatra da će, ako NATO tako odluči, samo biti formalizovano ono što već u praksi postoji.

On dodaje da bi ga čudilo da Priština nema one koji mogu da kontrolišu donje nebo, jer su imali od koga da uče i vežbaju. Modli smatra da je samo pitanje formalnosti da li će ti ljudi biti kvalifikovani kao Kfor, odnosno NATO, ili kao prištinska kontrola letenja.

- Ja ne sumnjam da prištinske vlasti to već imaju. Sigurno imaju, tu nema šta. Oni će verovatno samo da promene naziv i to neće biti Kfor, nego će, ako to urade, to biti prištinska kontrola letenja. Pilotu je to, naravno, svejedno. To je više političko pitanje - kaže Modli za Sputnjik.

On napominje da je kod kontrole donjeg neba reč o sletanju i poletanju, ali ne i o preletima.

- Sve ono dalje što se radarski vodi, što spada pod prilaznu i oblasnu kontrolu, to je već viša instanca. Dakle, oni će da vode računa o avionima neposredno pred sletanje i neposredno nakon poletanja - zaključuje Modli.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...