Izvor: Politika, 13.Jun.2014, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavko Ćuruvija ubijen iz drugog pokušaja
U optužnici piše da je Kurak pucao, Romić pomagao, a da je prvi pokušaj atentata propao dan ranije, kao i da je Milorad Ulemek prethodno odbio da izvrši zadatak, pravdajući se obavezama svoje jedinice na Kosovu, u vreme bombardovanja NATO-a
Slavka Ćuruviju, vlasnika listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”, prema još nepotvrđenoj optužnici Specijalnog tužilaštva, ubio je Miroslav Kurak ispalivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u njega 12 metaka u leđa i u glavu, pucajući iz „škorpiona” 7,65 milimetara sa rastojanja od jednog i po metra. Njegov saučesnik, prema optužnici, čije detalje „Politika” ekskluzivno objavljuje, bio je Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu, kada je pokušala da se okrene.
Zločin se dogodio 11. aprila 1999. godine, ali malo je poznato da je dan ranije propao prvi pokušaj atentata. Za ubistvo su, odlukom Radomira Markovića, načelnika Resora državne bezbednosti, odabrani pripadnici beogradskog Centra DB, jer je Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, odbio da obavi ovaj državni zadatak, pravdajući se angažovanjem jedinice na Kosovu.
Ćuruvija je, prema navodima optužnice u koju je naš list imao uvid, ubijen zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti.
„U prvoj polovini 1999. i tokom 2000. godine u Beogradu, organizovana kriminalna grupa u kojoj je svaki pripadnik imao unapred određen zadatak i ulogu, čija je delatnost planirana na duže vreme, primenom nasilja u cilju očuvanja političke vlasti i moći i ograničenja slobode medija, po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti vršila je krivična dela ubistva”, piše u optužnici.
Tako je nastao plan o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Tužilaštvo navodi da je Radomir Marković, kada je Ulemek odbio da krajem marta sa pripadnicima svoje jedinice izvrši ovaj zločin, postavio Milana Radonjića na mesto načelnika beogradskog centra i upoznao ga sa planom o ubistvu Ćuruvije. Zatim je Radonjić postigao dogovor sa pripadnicima RDB, Romićem i Kurakom.
Radonjić im je obezbedio službeni automobil i izdao nalog pripadnicima trećeg, sedmog i devetog odeljenja CRDB da prate kretanje i prikupljaju podatke o Ćuruviji. On je, navodi se u optužnici, organizovao da podaci o njegovom kretanju i lokaciji budu dostupni atentatorima, tako što je bez odluke Vrhovnog suda Srbije dao usmeni nalog za mere tajne kontrole telefonskih razgovora. Radonjić je izdao usmeni nalog sada pokojnom Zoranu Paviću, tadašnjem načelniku devetog odeljenja, da se 9. i 10. aprila Ćuruvija tajno prati 24 časa dnevno.
Tako je 10. aprila zakasnilo obaveštenje o kretanju Ćuruvije, jer je on već ušao u stan u trenutku kada je javljeno. Radonjić je, utvrdilo je tužilaštvo, tada naložio da sa podacima o kretanju Ćuruvije budu upoznati direktni izvršioci. Kuraku i Romiću bez evidentiranja dodeljen je automobil „golf 3”, bele boje, registarskih oznaka BG 121-022. Oni su se, prema optužnici, dovezli do Ćuruvijine zgrade, gde su preko radio-stanice u vozilu slušali izveštavanja pripadnika devetog odeljenja. Tako su saznali da se Ćuruvija približava stanu. Radonjić je tada, zaključuje tužilac, usmeno naložio Zoranu Paviću da odmah obustavi tajno praćenje i na taj način sprečio da ubice vide njihove kolege.
Na dan ubistva, između 16.38 i 16.45 časova, Ćuruvija i Prpa ušli su u prolaz zgrade u Ulici svetogorskoj 35, tadašnjoj Ive Lole Ribara. Prema optužnici, Romić i Kurak neopaženo su im prišli iza leđa, a zatim je Kurak iz pištolja sa prigušivačem, pucao u Ćuruviju, ispalivši prvo pet metaka. On se zaneo i pao, a Romić je u potiljak udario Branku Prpu. Kurak je, navodi se dalje, tada prišao i sa blizine od 0,8 metara ispalio još sedam projektila, od čega je novinar odmah preminuo.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Predmet dodeljen sudiji Rastku Popoviću
Optužnica je podignuta 9. juna a potpisao je zamenik tužioca Milenko Mandić. Predmet Ćuruvija dodeljen je sudiji Rastku Petroviću. Optuženi imaju pravo na odgovor na optužnicu i o tome odlučuje Krivično veće suda. Tek kada optužnica postane pravnosnažna, biće zakazano pripremno ročište, a zatim i glavni pretres.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nema nalogodavca
Optužnica protiv Kuraka, Romića, Radonjića i Markovića ima 126 strana. Kako za „Politiku” komentariše advokat Slobodan Ružić, punomoćnik ćerke i sina Slavka Ćuruvije, u obrazloženju optužnice tužilaštvo predstavlja sliku sudu i javnosti, ukazujući na isti princip izvršenja kao i u slučajevima zločina na Ibarskoj magistrali, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.
„Tužilac sugeriše da je motiv zločina politička opasnost i procena da bi Ćuruvija mogao da se stavi na čelo opozicije, kao i Ivan Stambolić i Vuk Drašković. Pominju se njegovi kontakti sa američkim diplomatama i njegov govor u američkom kongresu. Tužilaštvo nije utvrdilo ko je dao nalog, jer za to nije bilo dokaza. Suđenje je živa stvar i ne može se predvideti šta još može da se sazna”, navodi Ružić.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako je propao prvi pokušaj atentata
Novi dokazi su praćenje telefonske komunikacije između Romića, Radonjića i Kuraka. Snimljenih razgovora nema, ali analizom podataka dobijenih sa baznih stanica utvrđuje se da su 10. i 11. aprila 1999. godine Romić i Kurak bili u neposrednoj blizini mesta zločina. Bazna stanica „Hilandarska” zabeležila je njihove komunikacije, a Radonjić je, kako je utvrđeno, vikao na radnike pratećeg odeljenja zašto nisu javili svaku promenu kretanja. Iz toga je tužilac zaključio da je 10. aprila propao prvi pokušaj ubistva Ćuruvije. U optužnici su nabrojani svi telefonski pozivi između Kuraka i Romića.
„Reč je o posrednim dokazima, ali nemam nikakvu sumnju da su ti ljudi ubili Ćuruviju. Kada postoji 20 posrednih dokaza, onda sud može da utvrdi krivicu i ja verujem da će biti osuđeni”, kaže advokat Ružić.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Legijina priča
Ulemek je u izjavi tužilaštvu 8. januara ove godine ispričao da ga je, kada je počelo bombardovanje, pozvao Rade Marković. Tada ga je pitao da li može da odradi jedan posao, što je on odbio. Onda se dogodilo ubistvo Ćuruvije. Ulemek kaže da je kasnije saznao da su ubistvo počinili Kurak i Romić. Video ih je ispred Markovićevog kabineta i Marković mu je tada rekao da su to ubice Ćuruvije. Kasnije, 2002. godine , Ulemek je dao nalog Dušanu Spasojeviću, pokojnom vođi „zemunskog klana”, za likvidaciju Romića i Kuraka, da ne bi progovorili. O tome su, pored Ulemeka, svedočili Dejan Milenković Bagzi, Miloš i Aleksandar Simović i Miladin Suvajdžić. Kasnije su Romić i Kurak nenajavljeno otišli kod Ulemeka u stan i izgladili odnose.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Svedoci
Na spisku svedoka koje je tužilac predložio je 80 osoba među kojima su bivši pripadnici Resora državne bezbednosti Jovica Stanišić, Franko Simatović, Stevan Basta, Stevan Nikčević, Milorad Bracanović i Vladimir Nikolić, bivši načelnici Goran Petrović i Zoran Mijatović, kao i sadašnji funkcioneri MUP-a Rodoljub Milović i Slaviša Softić, zatim novinari Milorad Vučelić, Hadži Dragan Antić, Miroslav Marković... Biće saslušani i veštak sudske medicine Dušan Dunjić, kao i balističar Milan Kunjadić.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 13.06.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
