Izvor: TvojPortal.com, 03.Dec.2011, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA SPC
Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve obraća se ovim apelom učesnicima drame u severnom delu Kosova i Metohije, uz žarku molitvu Bogu, jedinom Izvoru pravog mira, zajedništva i ljubavi među ljudima i narodima, da ne dopusti da se ta drama pretvori u tragediju.
Predstavnicima KFOR-a poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da postupaju u duhu statusne neutralnosti i isključivo u službi očuvanja mira, odnosno da ne nastupaju kao „udarna pesnica” >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << NATO-pakta ili pak onih moćnih država Zapada koje su priznale fantomsku „državu Kosovo” i zalažu se za njen „teritorijalni integritet”, a na teritorijalni integritet Srbije, na međunarodni pravni poredak i na Rezoluciju Ujedinjenih nacija br. 1244 gledaju kao na lanjski sneg, nego da nastupaju u ime međunarodne zajednice.
Pritom napominjemo da pojam međunarodne zajednice nije tek sinonim ili eufemizam za Sjedinjene Države ili za Zapad uopšte nego da u nju spadaju, takođe, Rusija, Kina i sve one zemlje koje, uprkos pritiscima, nisu priznale nezavisnost samoproglašene „države Kosovo”, a među njima su, nimalo slučajno, i najmnogoljudnije i veoma uticajne zemlje islamskog sveta.
Ujedno apelujemo na KFOR da odustane od nasilnog uklanjanja barikada u rejonu administrativnih prelaza, a pogotovu od primene sile prema civilnom srpskom stanovništvu. Napominjemo da je na barikadama ili u njihovoj blizini pre nekoliko dana ranjeno ili povređeno trideset ljudi (Dudin Krš), a zatim njih još stotinak, pa opet njih šezdeset (Jagnjenica), a od 26. jula do danas tužni bilans ranjenih i povređenih srpskih civila iznosi šesto pedeset osam lica. Pritom su sedmorica Srba 27. septembra na prelazu Jarinje ranjeni iz vatrenog oružja. Ovakvo ponašanje međunarodnih snaga samo pothranjuje maksimalizam i nezajažljive apetite arbanaških ekstremista, a može da posluži i kao povod ili izgovor ekstremnim pojedincima ili kakvoj neodgovornoj grupi na srpskoj strani da upotrebe oružje. Bilo koja ljudska žrtva na bilo kojoj strani, ma ko da je isprovocira, bila bi greh i zločin, tragedija i sramota svih, poraz i krah dijaloga i miroljubivih napora, jedine stvarne alternative sadašnjem stanju i dosadašnjoj strategiji rešavanja krize.
Predsedniku Srbije i Vladi Srbije poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da ne napuste srpski narod Stare Srbije – kako je glasio naziv za Kosovo i Metohiju svuda u Evropi vekovima, sve do vremena Josipa Broza Tita – radi himere koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, za odgovornu državnu vlast i političku elitu Srbije Srbija i srpski narod kao celina nemaju alternativu, a sve drugo, pa i idealizovana i mitologizovana Evropska unija, ima alternativu. Učlanjenje u Evropsku uniju jeste dobra želja i zamisao, opravdana geopolitičkim, ekonomskim i civilizacijskim razlozima, ali ako odricanje od Kosova i Metohije – neposredno ili „puzeće”, svejedno – predstavlja cenu kojom se mora platiti članstvo u tom savezu, već pogođenom najdubljom krizom i ugroženom pretnjom raspada, onda treba otvoreno i časno odustati od kandidature i potražiti druge modele za budućnost u multipolarnom svetu koji već jeste realnost.
Da li bi takva perspektiva nanela veću ili manju štetu bilo vladajućoj koaliciji bilo opoziciji na predstojećim izborima, apsolutno je nevažno i bespredmetno kada se imaju u vidu samosaznanje i dostojanstvo čitavog našeg naroda, celovitost Srbije makar u njenim granicama nastalim vanpravnim, revolucionarnim rešenjima iz vremena komunističke diktature, a zapečećenim tragičnim dešavanjima poslednjih godina, i – ne na poslednjem mestu – očuvanje hrišćanskog prisustva i srpskog pravoslavnog sakralnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, kao i opstanak srpskog naroda, koji onde živi najmanje milenijum i po, a pritom albanskom narodu i drugim etničkim zajednicama ni najmanje ne osporava pravo da naporedo sa njim žive u punoj slobodi i ravnopravnosti.
Smatramo da, kao što naša braća Srbi koji žive severno od reke Ibra ne treba da donose odluke bez uvažavanja legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu, isto tako ni ta vlast ne bi smela da odlučuje – ili da „u hodu” menja svoju političku taktiku – bez uvažavanja vitalnih potreba i stavova Srba severnog Kosova i čitavog područja Kosova i Metohije, za koje ovo pitanje nije pitanje partijsko-političkih kalkulacija nego, bukvalno, pitanje biti il’ ne biti. Smatramo dalje da vlasti Srbije i njen pregovarački tim ne smeju stavljati na nove probe poverenje kosovsko-
-metohijskih Srba, uključujući i one na barikadama: dovoljan pokazatelj njihovog poljuljanog poverenja jeste činjenica da desetine hiljada njih traže zaštitu i, štaviše, državljanstvo Rusije.
Važno je, ali nije dovoljno to što najviši predstavnici naše države ponavljaju da nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Neophodno je da Srbija bude delatno prisutna na Kosovu i Metohiji gde god i koliko god je to moguće i da učini sve da se spreči projekat faktičkog pretvaranja administrativne linije razdvajanja u međudržavnu granicu, na čemu grozničavo rade prištinski činioci uz prećutnu podršku svojih pokrovitelja.
Našim vernicima, Srbima na severu Kosova, poručujemo da budu istrajni kao što su i do sada bili (oni najbolje znaju kako im je, ne samo danju i noću na barikadama u ove hladne zimske dane nego i inače, kod kuće i svugde), ali i da budu mudri, nadahnuti hrišćanskim načelima i zaveštanjima svojih časnih predaka. Ne smeju dozvoliti da ih bilo ko isprovocira i da prihvate nasilje kao metod delanja. Njihovi protesti nisu, uostalom, izraz prkosa, obesti ili hira nego upravo njihove odlučnosti da ne prihvate diktat sile i nasilno nametanje statusa. Ti protesti se ne smeju izroditi u odbacivanje pregovorâ, dijaloga i napora da se mirnim putem vaspostavi pređašnje stanje, narušeno jednostranom akcijom Albanaca i delovanjem KFOR-a koje nije saglasno sa dobijenim mandatom Ujedinjenih nacija. U svojim dejstvima oni ne treba da misle samo na sebe nego i na svoju braću i sestre koji, pod mnogo težim uslovima, žive u enklavama južno od Ibra, kao i na one mnogobrojne zemljake koji su prognani sa pradedovskih ognjišta, a o čijim „ljudskim pravima”, posebno o pravu na povratak i bezbedan život u zavičaju, niko više i ne govori.
Imajući sve ovo u vidu, pozivamo istinske humaniste i iskrene vernike – ne samo one u hrišćanskoj vaseljeni nego i one u islamskom svetu – da se zalažu za mir i pravdu za sve bez izuzetka, za slobodu i dostojanstvo svih i svuda. Bude li iskreno i istrajno, takvo zalaganje biće blagotvorno za sve, a posebno i u jednakoj meri biće dragoceno i za Srbe i za Arbanase na Kosovu i u Metohij
Iz Kancelarije Svetog Sinoda
Dostavlja:
Episkop bački Irinej
portparol Srpske Pravoslavne Crkve
SrbijaKosovospcpatrijarhsrpska pravoslavna crkva
Pogledaj vesti o: NATO
