Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Feb.2019, 16:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski Karnegi: Rusija ubrzala ulazak Makedonije u NATO
Rusija je, kada je reč o Makedoniji, izabrala taktitku koja nija imala šansi za uspeh, zbog čega su njeni rezultati tužni, jer je u suštini samo ubrzala ulazak te zemlje u NATO, ocenio je Moskovski Karnegi centar.
"Grčka, koja nije izbacila ruske diplomate čak ni posle (afere oko ruskog agenta Sergeja) Skripalja, izbacila je dvojicu diplomata. Makedonska vlada vidi u Rusiji neprijatelja, a makedonska opozicija nema nameru da se orijentiše na Moskvu i ona i dalje podržava >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ulazak zemlje u NATO. Makedonija će ući u NATO brže nego što je i maštala. A sve je to postalo još jedan izvor napetosti i bez toga napetih odnosa Rusije i Zapada", ocenjuje se u analizi Centra.
U tekstu se navodi da će posle ulaska Makedonije u NATO, Rusiji ostati uloga "zle vile", koja je pokušala da svima pokvari praznik samo zato da bi naudila, ali da u tome nije uspela.
"Isto tako, kao u bajci, u istoriji odnosa Makedonije i NATO srećan kraj se video od samog početka. Ali je Rusija, svejedno, preferirala da izabere očigledno gubitničku poziciju i nekoliko godina je uporno svima objašnjavala kako će je taj neizbežni poraz poraziti i poniziti", navodi se u tekstu.
Ocenjuje se da je priča oko ulaska Makedonije u NATO pokazala da je Rusiji sukob sa Zapadom važan sam po sebi, nezavisno od rezultata.
Karnegi podseća da je pre deset godina retko kome moglo da padne na pamet da će se Rusija umešati, jer prema Makedoniji "nikada nije imala posebne interese niti poluge uticaja".
"Makedonija je za Rusiju bila daleka i skoro nepoznata država, koja je, maksimalno mogla da bude još jedna učesnica Južnog ili Turskog toka. A mogla je i da ne bude - tržište te siromašne dvomilionske zemlje svejedno ne bi mnogo doprinelo", navodi se.
U analizi se takođe podseća da se 2014. godine "dogodila ukrajinska kriza" koja je zaoštrila odnose Rusije i Zapada, a da su u Makedoniji 2015. godine počeli masovni protesti protiv vlade Nikole Gruevskog.
"Te podudarnosti bile su dovoljne da se u Moskvi probudi davni refleks pa je odlučila da podrži dugogišnjeg premijera protiv obojene revolucije. Ruskom rukovodstvu čak nije smetalo ni to što je, ; iz godine u godinu, EU hvalila vladu (Nikole) Gruevskog kao uspešnog prozapadnog reformatora, a on i njegova partija VMRO-DPMNE bili dosledne pristalice ulaska zemlje u NATO", ukazuje Centar Karnegi.
Navodi se da su kritike ruskog Ministarstva spoljnih poslova, oštri tekstovi u Sputnjiku, sumnjive aktivnosti na društvenim mrežama i poseta Kremlju predsednika Ivanova bile dovoljne da Zapad vidi veliko mešanje Rusije u Makedoniji sa ciljem da se promeni geopolitička situacija zemlje.
Karnegi navodi da se Zapad mobilisao kako bi pomogao novoj koalicionoj makedonskoj vladi, a da je Rusija "sa svojom alergijom na bilo kakvo širenje NATO morala da se uhvati za poslednji konflikt koji je ometao evroatlantske integracije Makedonije - spor sa Grčkom oko imena".
"Kada je Zapad, pokušavajući da napravi makar neki pozitivan primer na Balkanu, bacio sve snage na posredništvo između Grčke i Makedonije u sporu oko imena, Rusija je izabrala taktiku koja u principu ne podrazumeva mogući uspeh. U suštini, Moskva je obema stranama predložila da ništa ne rešavaju, da ostane status-kvo, i da se jednostavno sačeka trenutak kada to pitanje neće biti tako osetljivo, kao da prethodnih 27 godina nije bilo dovoljno", ocenjuje se u analizi.
U tekstu se navodi da je u rešavanju spora između Makedonije i Grčke, bilo toliko poteškoća da je taj problem mogao da ispadne iz prioriteta Zapada, da nije bilo uporne kritike Moskve.
"Zbog demonstrativnog neprijateljstva Moskve, Zapad je mogao sve poteškoće da pripiše Kremlju i odlučio je da ne odstupi jer je cena odmah skočila – od male periferne balkanske zemlje do propasti u geopolitičkom sukobu sa Rusijom. I taj ulog je Rusija sama podigla", ocenjuje se u analizi.
Navodi se da je i u Grčkoj i Makedoniji kritika Prespanskog sporazuma važna lokalnim političarima kao način dolaska na vlast i da se Moskva, podržavajući protivnike sporazuma, uvukla u unutrašnju politiku dve zemlje i tesno se povezala sa gubitničkom stranom, kojoj je ruska pomoć potrebna samo dok gubi.
Ruska kritika Prespanskog sporazuma nije sadržavala ništa što bi makar i izdaleka podsećalo na alternativne načine rešavanja problema. Predlog Moskve da se vrati Rezoluciji 845 Saveta bezbednosti UN iz 1993. godine, i da se taj konflikt razmatra u SB, izgleda apsurdno, kada ni Makedonija ni Grčka ne pokazuju nikakvu želju da se pregovori prenesu tamo.
"Ali, Rusija u SB UN ima pravo veta, te zato, sa ruske tačke gledišta svi konflikti treba tamo da se razmatraju, čak i ako su se sami učesnici konflikta dogovorili i bez toga".
"Rezultati ruskog učešća u rešavanju makedonskog problema su tužni", zaključuje se u analizi i dodaje da će Makedonija ući u NATO brže nego što je ikad maštala, a pokušaj Rusije da se suprotstavi neizbežnom samo je to približio donoseći, povrh svega "međunarodno poniženje i štetu za interese u regionu", dodaje se u analizi.
Pogledaj vesti o: NATO
