Izvor: Deutsche Welle, 04.Jul.2015, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska vojska u Belorusiji?
Rusija bi, kao reakciju na jačanje snaga NATO u Istočnoj Evropi, mogla da pojača svoje snage u Belorusiji. Koji vojni kapaciteti tamo već postoje, a koje obaveze ima vlada u Minsku prema Moskvi?
Rusko ministarstvo odbrane je u poslednje vreme više puta istaklo da je Belorusija „isturena tvrđava“. Nakon informacija da Sjedinjene Države, odnosno NATO, prebacuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << teško naoružanje ka Istočnoj Evropi i Baltiku, ruski general Jurij Jakubov saopštio je da će „nastupiti bitne promene unutar ruskih trupa u Belorusiji“. U nekim ruskim medijima je čak bilo reči i o ruskim raketama koje se navodno nalaze na teritoriji susedne države.
„U Belorusiji nema ni ruskih trupa, niti delova ruskih raketa“, tvrdi u razgovoru za DW ruski vojni ekspert Aleksander Golc. Međutim, tamo ima više vojnih objekata važnih za vladu u Moskvi. Rusija tako u mestu Gancavičiju ima sistem za rano upozorenje od raketnog napada tipa Volga. U Vilejki se nalazi centrala iz koje se komanduje ruskim podmornicama. Na aerodromu u Baranavičiju su od 2013. stacionirani ruski vojni avioni, a na aerodromu u Babrujsku je planirana čak i uspostava ruske vazduhoplovne vojne baze.
Posledice po Minsk
Andrej Porotnikov, šef istraživačkog projekta Belarus Security Blog, takođe naglašava da u Belorusiji nisu stacionirane ruske trupe koje bi bile u stanju da izvedu neki napad. „U ruskim objektima u Vilejki i Baranavičiju radi oko 1.000 vojnika. To su tehničari, vezisti i straža. Vojni aerodrom u Baranavičiju je pod kontrolom beloruske armije.“
Porotnikov smatra da se poslednje izjave o jačanju ruske armije u Belorusiji ukazuju na „sindrom imperijalističkog razmišljanja“. To je indikator onoga o čemu se raspravlja u ruskom državnom vrhu. Iako ratna retorika dolazi obično iz usta onih Rusa koji ne donose odluke, Porotnikov upozorava: „Belorusija može da bude samo na gubitku ako neko u Rusiji zapadne u ratničko raspoloženje. Vlada u Minsku biće uvučena u konfrontaciju sa Zapadom. Neće više biti pokušaja da se sa Zapadom normalizuju odnosi. Neće više biti kredita MMF-a, a sankcije Zapada Belorusiji neće biti povučene.“
Lukašenko godinama pokušava da bude blizak sa Putinom - ali ne previše
Porotnikov veruje da će se u slučaju zaoštravanja konflikta između Rusije i Zapada na stolu predsednika Aleksandra Lukašenka naći predlog Kremlja da se u Belorusiji stacioniraju ruske rakete i tenkovske brigade.
NATO podiže svoju borbenu gotovost, raznim vojnim vežbama i manevrima šalje signale Moskvi. Uprkos tome, zakazala je takozvana „javna diplomatija“ Alijanse. Drugim rečima, imidž NATO uopšte nije sjajan.
Lukašenkovo meandriranje
Vojni ekspert beloruskog portala belrynok.by Aleksander Alesin je uveren da Minsk neće izdržati pritisak Moskve ukoliko ona zaista zatraži da pojača svoje vojno prisustvo u susednoj zemlji. On smatra da će se Moskva pozvati na „Ugovor o uniji Rusije i Belorusije“ iz 1999. godine. Ugovor predviđa uspostavu zajedničkog „odbrambenog prostora“ i zajedničke armije. Stacioniranje ruskih trupa na beloruskom području, prema tom ugovoru, moraju da odobre vrhovni komandanti armija, dakle Lukašenko i Putin.
Aleksander Golc ipak ne veruje da bi Lukašenko pristao na stacioniranje ruskih trupa. On je do sada spretno vrludao između Rusije i Zapada. Predsednik Belorusije se odlično snalazi u diplomatskim nadmudrivanjima i koristi se ruskim kompleksom nastalim zbog urušavanja nekadašnje imperije, tvrdi Golc.
S tim se slaže i Aleksandar Alesin. Ipak, on naglašava da svako zaoštravanje situacije na granicama Belorusije smanjuje Lukašenku prostor za delovanje. Alesin smatra da su kontraproduktivne i ruske i zapadne najave o jačanja trupa. Konflikt između Zapada i Rusije bi tako mogao da zadobje sopstvenu dinamiku i ima nepovratne posledice.
.jpg)
