Izvor: Press, 28.Okt.2010, 04:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija ponovo u Avganistanu?
Na predstojećem samitu NATO-Rusija, Moskva bi mogla da prihvati predlog Alijanse da se angažuje u ratu u Iraku, a zauzvrat bi dobila veću kontrolu pri postavljanju američkog protivraketnog štita u Evropi
Ruska vojska ponovo bi mogla da se nađe u Avganistanu, prvi put od povlačenja Crvene armije 1989. godine, pišu svi britanski mediji. Naime, na samitu Rusija- >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << NATO u novembru u Lisabonu, Rusija bi mogla da prihvati posredno angažovanje u Avganistanu u zamenu za veće garancije o postavljanju američkog protivraketnog štita u Evropi.
Britanski dnevnik „Gardijan" navodi da zvaničnici NATO-a razmatraju moguće vidove saradnje i kažu da bi Rusija mogla da obezbedi helikoptere i obuku za avganistanske pilote, ali i da pomogne u obuci avganistanskih snaga bezbednosti. Pominje se i pojačana saradnja u borbi protiv droge, u oblasti bezbednosti granica i u tranzitu i snabdevanju snaga NATO-a preko srednjoazijskih država Kirgizije i Tadžikistana.
Medvedev se miri sa Zapadom
„Gardijan" navodi da je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu stalo da poboljša odnose sa Zapadom nakon perioda zategnutosti, koji je kulminirao ruskom vojnom intervencijom u Gruziji 2008. Prema rečima neimenovanog zvaničnika NATO-a, predstojeći novembarski samit treba da pokaže rešenost Alijanse i Moskve da prevaziđu razlike iz prošlosti i da postignu konsenzus o bezbednosnim pretnjama 21. veka.
Da NATO zaista planira da uključi Rusiju u rat u Avganistanu potvrdio je i generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Anders Fog Rasmusen. On je za „Fajnenšel tajms" izjavio da NATO veruje da je blizu novog početka u odnosima s Rusijom, uključujući veću saradnju u Avganistanu i u sklopu odbrambenog raketnog sistema.
Inače, SSSR je vodio rat u Avganistanu devet godina, od decembra 1979. do početka 1989. godine. Sukob je izbio između Sovjeta i antisovjetskih snaga koje su se borile protiv avganistanske marksističke vlade. SSSR je podržavao vladu, dok su pobunjenici, mudžahedini, dobijali pomoć iz mnogih zemalja, uključujući i SAD i Pakistan.
Ogromni gubici
Sovjeti su u Avganistanu imali između 80.000 i 104.000 vojnika, naspram 329.000 avganistanskih boraca. Gubici u ratu su bili strahoviti. Naime, stradalo je više od 15.000 vojnika SSSR-a, a podaci o broju mrtvih Avganistanaca, kako vojnika, tako i civila, nisu poznati, ali se procenjuje da ih je bilo čak oko milion.
Rat u Avganistanu je imao jak uticaj na spoljnu politiku SSSR-a. On je bio jedan od ključnih razloga za prekid vladavine Komunističke stranke. Rat je pokrenuo verske, nacionalne i etničke pokrete u većinskoj islamskoj populaciji središnjih sovjetskih republika blizu Avganistana.
Pogledaj vesti o: NATO skup, Moskva
