Izvor: Vostok.rs, 16.Sep.2010, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija-NATO: na horizontu nova era?
16.09.2010. -
Uoči zasedanja Saveta Rusija-NATO planiranog za 15. septembar u Briselu stalni predstavnik Rusije u alijansi Dmitrij Rogozin upozorio je zapadne partnere na pokušaje, kako je on rekao, antagonizacije odnosa između Moskve i vojnog bloka. To se tiče između ostalog predstavnika baltičkih zemalja i nekih istočnoevropskih država, koje tiražiraju pitanje o tobože nezakonitom postavljanju ruskih protivavionskih kompleksa S-300 u Abhaziji.
Na dnevnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << redu prvog zasedanja Saveta Rusija-NATO posle letnjih odmora bila su uključena pitanja pripreme za neformalni sastanak ministara inostranih poslova Rusije i NATO-a u Njujorku 22. septembra, toka ispunjavanja odluka prethodnog ministarskog zasedanja Saveta, posvećenog izradi pregleda zajedničkih pretnji po bezbednost 21. veka, kao i tema pravaca zajedničkog rada predstavnika Rusije i NATO-a u Savetu. Pitanje o komleksima S-300 zbog protesta ruske strane nije bilo uključeno u dnevni red. Pokušaje da se ono uključi u osnovnu diskusiju Rogozin je nazvao špekulacijom. Po njegovim rečima, određenim snagama unutar alijanse nikako nije po volji situacija, kako se on izrazio, pomirenja, koja je nastala danas između Rusije i vojnog bloka.
Naravno, teško da pitanje o kompleksima S-300, samtraju eksperti, može da postane kamen spoticanja na putu uspostavljanja punopravnog rada saveta Rusija-NATO, koji je preživeo ledeno doba posle tragičnih događaja na Kavkazu u avgustu 2008. godine. Tim pre što se ovih dana u intervjuu za britanski Sandi Telegraf generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen, govoreći o ideji formiranja evropskog protivraketnog štita, izjasnio za neposredno učešće Rusije u tom projektu. U takvom slučaju, izjavio je Rasmunsen, otvoriće se perspektive nove ere saradnje sa Moskvom. A na nedavno održanom Međunarodnom političkom forumu u Jaroslavlju Institucije savremenog razvoja, čiji starateljski savet predvodi predsednik Dmitrij Medvedev, predstavio je referat koji uverava u neophodnost stupanja Rusije u NATO.
Izjave Rasmusena su istina, još samo ideja, mada politikolozi već nagađaju ne znači li njena pojava izvesno ublažavanje stavova SAD u pogledu Irana. Ali planove za razmeštanje sistema američke PRO u Evropi još niko nije ukinuo. Po rečima Pavela Zolotareva, zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu, sada, recimo, rakete Petriot postavljene u Poljskoj ne predstavljaju opasnost po Rusiju. Ali ako se tamo pojave strateške protivrakete, situacija će se bitno promeniti.
Nailazimo na prilično paradoksalnu situaciju, kaže naš vojni ekspert. Približili smo se onoj granici kada nas život tera da donesemo neku principijalnu odluku. Pitanja saradnje u okviru PRO i razvoja odnosa sa NATO-om sve do stupanja u alijansu su uzajamno povezana. Stuapnje je možda daleka perspektiva. Ali ta daleka perspektiva se meri vremenskim odsekom od možda najviše 10 godina. Zato što za 10 godina treba da se pojave strateške protivrakete na evropskoj teritoriji.
Povodom mogućeg stupanja Rusije u NATO, mada to nije nova tema, mišljenja eksperata se dijametralno razlikuju. Na bajonete dočekuju tu ideju između ostalog iste te baltičke i neke druge istočnoevropske države, novajlije u alijansi. Ali sasvim iz drugog razloga. Nedemokratska zemlja, kažu oni, imajući u vidu Rusiju, i ne navodeći nikakve argumente, nema pravo da pretenduje na članstvo u NATO-u. Ona i ne pretnduje. Ali je zanimljivo drugo. U Tbilisiju se, recimo, otvara zvanično predstavništvo alijanse, a pre toga sa Gruzijom je bila potpisana Povelja o saradnji. Vojna agresija protiv Južne Osetije u Briselu se smatra, kao što vidimo, sasvim demokratskim činom. U novembru samit NATO-a u Lisabonu treba da usvoji novu koncepciju alijanse. U njoj je Rusija nazvana strateškim partnerom. Neće li ove reči ostati samo reči?
Izvor: Kollaž: Golos Rossii
,
Predloži prijateljima
Komentari (0) Dodaj komentar
Pogledaj vesti o: Moskva
