Izvor: Vostok.rs, 04.Okt.2011, 00:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija-NATO: Ni mržnje, ni ljubavi
03.10.2011. -
Niz evropskih medija skrenuo je pažnju ovih dana na desetogodišnji, ako se može tako nazvati, jubilej događaja koji, istina, nema zvanične atrubite, ali ipak stabilno je ušao u istoriju odnosa Rusije i NATO-a. 3. oktobra 2001. godine na zajedničkoj konferenciji za štampu u Briselu tadašnjih lidera Rusije i alijanse – predsednika Vladimira Putina i generalnog sekretara Džordža Robertsona, bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je objavljena inicijativa formiranja nekakvog radnog organa u cilju, kako se podvlačilo, proširenja, produbljivanja i kvalitativne izemne saradnje između dve strane.
Kao što se zna, takav organ u obliku Saveta Rusija-NATO bio je utvrđen u maju naredne godine u skladu sa deklaracijom o novom kvalitetu odnosa, potpisanom u Rimu između Rusije i NATO-a. Ovde treba odmah precizirati da je inicijativa za njegovo stvaranje izrečena u oktobru 2001. godine poticala od rukovodstva alijanse. I kako je primetio tada Vladimir Putin, on je stakao osećaj da suzapadni lideri čuli signale iz Moskve o spremnosti na saradnju. Pri tome on je dodao da treba videti kako će se inicijativa izrečena u Briselu realizovati u praktičnoj ravni.
Tih dana, svega nekoliko nedelja posle neviđenih do tada terorističkih akata u Njujokru i Vašingtonu, pred uzajamnom saradnjom otvarale su se, kako se tada činilo, velo široke perspektive. Među glavnim pravcima partnerstva isticane su takve aktualne i sazrele teme kao što je borba protiv međunarodnog terorizma, nerasprostiranje oružja za masovno uništenje, stvaranje evrospke PRO teatra vojnih dejstava, saradnja u sferi vojnih reformi, suprotstavljanje novim opasnostima i pretnjama i niz drugih sfera. Ipak realizacija ovih zamisli očigledno nije izdržala probu vremena.
Deceniju proteklu posle pojave inicijative alijanse o radnom organu partnerstva, neki komentatori karakterišu kao 10 godina neslaganja. Teško da treba nabrajati sve kamenove spoticanja koji su se pojavili minulih godina na putu uzajamnog zbližavanja. Kak osmatra predsednik Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Konstantin Kosačov, ni Rusija, ni NATO, u suštini, nisu stekle koncepciju sradnje. Rusija, po njegovim rečima, nalazi se negde na sredini između krajnjih pozicija odricanja NATO-a i potpune ljubavi prema toj organizaciji. Alijansa, sa svoje strane, smatra Kosačov, možda je već i napustila stav da se Rusija prima kao neprijatelj, ali nije spremna da je razmatra kao saveznika.
Posebno je parlamentarac izdvojio jednu, po njegovom izrazu, zonu, gde se interesi Rusije i NATO direktno suprotstavljaju. To je ambicija alijanse da postane globalna organizacija. Na kraju, po rečima Kosačova, Rusija često postaje talac delovanja NATO-a u pojedinom regionu planete. Aleksej Arbatov, direktor Centra za međunarodnu bezbednost Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose ukazuje na niz dejstava alijanse koja protivreče duhu saradnje.
Za mene je nesumnjivo da glavnu odgovornost za pogoršanje odnosa snose SAD i NATO, govori ekspert. Operacija i Iraku, uprkos negodovanja Rusije, i između ostalog nekih saveznika SAD. SAD su istupile iz sporazuma o PRO, odlučile se na narednu etapu proširenja NATO-a na Istok – direktno prema ruskim granicama. NATO nije ratifikovao adaptirani Sporazum o ograničenju oružanih snaga i naoružanja u Evropi. Sve to je dovelo do toga da su se posle 2001. donosi razvijali nizlaznom linojom.
Teško je reći da li je na polovinu pun ili na polovinu prazan metaforični sud saradnje Rusije i NATO-a. U svakom slučaju, ne izaziva sumnju da reči Vladimira Putina o spremnosti Rusije na takvu sradnju, izrečene u Briselu pre 10 godina, nisu izgubile snagu ni danas.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
