Izvor: KMnovine.com, 29.Okt.2019, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat koji se ne završava
Srbija i posledice američko-NATO operacije Uranijum oružje 1999. godine.
Autor: Rudolf Hansel
Prevod: Gordana Soprano
Više od decenije i po nakon američkog i NATO-a - zasnovanog na ilegalnom međunarodnom pravu - ratne agresije na Jugoslaviju koristeći visoko toksične i radioaktivne uranijumske granate, ogromnost ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ratnog zločina postaje jasna: u Srbija, agresivni rak između mladih i starih dostigla je razmere epidemije. Patnja ljudi viče na nebo. Posebno je pogođen jug Srbije i Kosova. Prema Ministarstvu zdravlja Srbije, dete svakodnevno pati od raka. Cela zemlja je kontaminirana. Oštećenja nastajanja genetskog materijala (DNK) posle generacije dece sa nepravilnom snagom. Svesno i dobrovoljno je počinjen genocid. Donedavno su uz pomoć medija političari krili istinu od nestabilnih građana pod pritiskom genocidnih autora. Hrabri i odgovorni lekari, bivši vojni zvaničnici, bivši političari i naučnici uspeli su da razbiju ovaj zid ćutanja u korist srpskog naroda i mnogih drugih sveta sveta koji dele svoju sudbinu.
Uranijumsko oružje je oružje za masovno uništenje
Kada su SAD koristile agent Agent Orange i napalm u Vijetnamu, svet se uznemirio. Ovo više nije bio rat, to je bio masakr civilnog stanovništva i održivo uništavanje prirode. 50 godina kasnije, generacija posle generacije stiže u ovaj ozbiljno hendikepirani (invalidirani) svet - rođen da umre. Međutim, industrija oružja, uključujući industriju nuklearnog oružja, brzo je razvila posao iz Vijetnama. Svi ratovi su, prema zakonskim normama Nirnberškog tribunala, ilegalni agresijski ratovi i postaju sve ubojitiji, prljaviji, rašireniji i (i) genocidniji. Tako je i prvi rat SAD-NATO na evropskom tlu protiv Jugoslavije 1999. Ovde je, pod prećutnom tolerancijom NATO saveznika - uključujući Nemačku - američka vojska koristila oružje za masovno uništenje koje već poseduje testirano u Drugom zaljevskom ratu 1991. godine i u Bosni i Hercegovini 1994/95: visoko toksično i radioaktivno uranijumsko oružje. Sam NATO priznao je da je ispalio 30.000 raketa sa osiromašenim uranijumom (DU), dok o srpskoj vojsci govori 50.000. To odgovara 10-15 tona uranijuma.
Pošto su naučna literatura i video („smrtonosna prašina“) već široko dostupni na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku (1), evo nekoliko komentara. Zbog dugog procesa razgradnje radioaktivnosti i toksičnosti, otpad uranijumske i nuklearne industrije - uglavnom DU izotopa 238 - dugo se skladišti na sigurnim deponijama. Da bi smanjio visoke troškove, DU je drago što će besplatno davati zainteresovane strane poput vojske. DU ima posebno zanimljive karakteristike za odbrambenu industriju: DU meci - razvijeni po nemačkoj tehnologiji (Siegvart-Horst Gunther) - imaju visoku prodornu moć zbog velike gustine metalnog uranijuma (1,7 puta više velike od olova) i posebno su pogodne za lomljenje čeličnih oklopa i podzemnih betonskih bunkera. DU je takođe zapaljiv materijal koji se spontano zapali kada uđe u školjku i sagoreva prašinu uranijum oksida na 3000 stepeni Celzijusa, oslobađajući visoko toksične i radioaktivne supstance (uranijum oksid).
Ovaj aerosol uranijum oksida veličine čestica u Nano skali stiže do ljudskog tela vazduhom, vodom i dugoročno kroz lanac ishrane.
U plućima su čestice praškastog porekla takođe povezane sa crvenim i belim krvnim ćelijama i zato dopiru do svih telesnih organa, uključujući mozak, bubrege i testise, tako da se rak i genetski materijal (DNK) stvaraju u mnogim organima. ) nepovratno oštećena. Snažna kancerogenost DU nastaje usled sinergističkih efekata hemoterapije i radiotoksičnosti. (2) Kroz placentu DU takođe može doći do nerođenog deteta i naneti joj ozbiljnu štetu. Dugoročno potencijalno oštećenje uključuje genetske oštećenja kod novorođenčadi, leukemiju u detinjstvu, rak i oštećenje bubrega. Pošto su čestice uranijum oksida pretpostavile, zbog toplote sagorevanja, karakteristike keramike, nerastvorljive su u vodi, čvrsto su vezane za telo i mogu razvijati svoj radioaktivni efekat u godinama koje slede.
Rat sa uranijumskim oružjem svesno je i namerno izazvan genocidom
Za biohemičara Albrehta Skota, DU je primer intervencija u stvaranju koje egzistencijalno ugrožavaju i nije oružje protiv država, već oružje protiv planete. (3) Poznati nemački novinar i režiser Frieder Vagner ("Smrtonosna prašina") je uranijumsko oružje označio kao "oružje za istrebljenje", a žrtve ovog ubojitog oružja kao "mrtve ćutke". (4) Uranijumsko oružje je "savršeno oružje" za ubistvo mase ljudi, odnosno za izvršenje genocida. Pošto je Konvencija Ujedinjenih nacija o sprečavanju i kažnjavanju genocida iz 1948. godine, genocid je krivično delo u međunarodnom krivičnom pravu koje nije propisano. Karakteriše ga posebna namera da se delimično ili posredno ili direktno uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva. Stoga se genocid naziva i „jednim zločinom“, „zločinom zločina“ ili kao „najgorim zločinom međunarodnog krivičnog prava“. (5)
Australijska lekarka, specijalista za nuklearno oružje i mirovna aktivistkinja Helen Kaldikot, u svojoj knjizi „Nova nuklearna opasnost“ (2002) piše: „Jasno je da je Pentagon bio svestan zdravstvenih rizika mnogo pre operacije Pustinjska oluja. (Drugi rat u Zalivu 1991, autor) iz municije koja sadrži uranijum, brojni vojni izveštaji potvrđuju da uranijum-238 može da izazove oštećenje bubrega, raka pluća i kostiju, plućne bolesti (nemaligne bolesti), kožne bolesti, neurokognitivni poremećaji, hromozomska oštećenja i urođene mane".(6)
Iz tog razloga, ratovi koji uključuju visoko toksično i radioaktivno uranijumsko oružje su svesno i namerno izvršeni ratni zločini i genocid, uključujući rat protiv Jugoslavije 1999. godine. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv genocida, ugovorne strane se obavezuju da će nezavisno kazniti genocid ili one koji vrše genocid činjenicom da oni upravljaju ljudima, javnim ili privatnim zvaničnicima. Veliki tim pravnika i naučnika iz Srbije, Nemačke, Francuske, Italije, Rusije, Kine, Engleske i Turske tuži NATO zbog bacanja bombi na osiromašeni uranijum tokom rata 1999. godine protiv Jugoslavije. Ovaj uzrok će takođe pomoći ljudima da dele sudbinu Srbije. (7)
Agresivni tumori u Srbiji dostižu razmere epidemije
Bombardovanje Srbije trajalo je 78 dana. 1031 vojnik je ubijen, 5.173 vojnika i policija je ranjena, 2.500 civila - uključujući 78 dece - a preko 6.000 civila je ranjeno. Pored DU metaka, koji su takođe pokazali tragove visoko toksičnog plutonijuma, korišćene su i druge eksplozivne i zapaljive kombinacije za projektile sa određenim hemijskim jedinjenjima, koji su vrlo toksični u eksplozijama i uzrokuju rak. Stopa ovih karcinoma raste iz godine u godinu. Pored toga, povećan je broj novorođenčadi sa deformitetima i broj slučajeva agresivne leukemije kod dece. (8) Pre više od godinu dana, srpsko Udruženje za prevenciju raka objavilo je procene: studije su pokazale da je upotreba uranijuma izazvala 15.000 karcinoma i 10.000 smrti između 2001. i 2010. godine, prema šef udruženja i onkolog prof. Slobodan Čikarić. Ukupno je u Srbiji bilo 330.000 karcinoma u ovom periodu. Stopa smrtnosti se povećava svake godine od 1999. godine za 2,5 posto. (9)
Već 2013. godine prof. Čikarić je u listu "Blic" izjavio da Srbiju očekuje eksplozija svih vrsta tumora 14 godina posle napada DU. (10) Trebao bi biti u pravu. Prenosi su rupture imunološkog sistema sa povećanim zaraznim bolestima, teškom disfunkcijom bubrega i jetre, agresivnom leukemijom i drugim karcinomima (uključujući više tumora), poremećajima koštane srži, genetskim oštećenjima i deformitetima, kao i pobačajima i preuranjenim porođajima kod trudnica, kao što su posle katastrofe u Černobilu. Ako danas čitamo srpske novine ili šetamo srpskim grobljom, na osmrtnici možemo videti duge stranice ili ozbiljne natpise kratki život mnogih mrtvih. Trebao je pročitati: "Umro je od posledica trovanja i zračenja DU-om."
Mnogo građana Srbije teško je duševno uznemireno godinama saosećanja sa bolesnom rodbinom i anksioznosti čekajući da vide da li će ih i kada možda uhvatiti jedna od najstrašnijih i uglavnom smrtnih bolesti. Iako je većina njih sumnjala na uzrok ozbiljnih bolesti, ostala je velika neizvesnost koja je pokrenula trajni osećaj stresa. Sa političkog stanovišta, u Srbiji, kao i u drugim zemljama koje su bile okužene DU-om na Bliskom i Bliskom Istoku, kao i u samim NATO zemljama, čovek nije namerno obavestio stanovništvo. Želeli su da izbegnu, između ostalog, da pribegnu tvrdnjama i nastave nesmetano nastaviti ubilačke brodove. Stres, anksioznost i depresija dodatno slabe već napunjen imuni sistem i dovode do veće podložnosti infekcijama. To pokazuju rezultati istraživanja u interdisciplinarnom istraživačkom području psiho-neuro-imunologije (PNI). (11)
Ljudi imaju pravo na istinu
Da bi nečiji život i život porodice bili zadovoljni i pripremili se za budućnost ili odlučili u parovima, želi li ili ne žele da decu odvedu u svet, svaki građanin mora biti u stanju da realno proceni ekonomski, socijalni i uslovni odnos politike u vašoj zemlji. Ali to ne može učiniti ako je lišen istine o nesrećama koje mogu ozbiljno uticati na njegov život. Stoga je moralna obaveza svih koji su se suočili sa problemom kontaminacije zemlje - doktori, naučnici, novinari, vojni i kontaminirani civili - rasvetljavaju i pomažu svojim sugrađanima.
Dalje, identitet naroda zasnovan je na pravu građana na istinu i znanje o njihovoj istoriji. Istoričari i predstavnici drugih nauka stoga imaju važan doprinos. Kontroverzu ne možemo prepustiti njima samima. Potraga za istinom i rasvetljavanjem naroda takođe je politički zadatak koji nosioci političke odgovornosti moraju da reše i ni pod kojim uslovima ih ne mogu suzbiti. Vlada i Parlament se moraju izjasniti. Kako građani mogu da veruju vladi ili popularnoj delegaciji koja im uskraćuje istinu o problemu koji se njih tiče na egzistencijalni način?
Napomene:
(1) Jovanović, V., Petković, S., Čikarić, S. (2012). ZLOČIN U RATU - GENOCID U MIRU. Posledice NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, Sluzbeni glasnik Beograd; Caldicott, H. (2003). Atomgefahr USA. Kreuzlingen / Munchen; Vagner, F. (2007). „Smrtonosna prašina - Todesstaub“, https://vvv.ioutube.com/vatsch?v=GTRaf23TCUi sovie Artikel u NRhZ online i „Geopolitika“, maj 2014; Bertell, R. (2013). Radioaktivitat und die Ausloschung des Lebens - Sind vir die letzten Generationen? NRhZ online 436 v. 12/11/2013; Deutsche Sektion der Internationalen Arzte fur die Verhutung des Atomkrieges / Arzte in sozialer Verantvortung e.V .: Ippnv report (2012). Die gesundheitlichen Folgen von Uranmunition. Berlin.
(2) S. a.a.O.
(3) Schott, A. (Svjetski centar sa osiromašenim uranijumom, e. V., VODUC e. V.) (2003). Fluch und Tragodie des Uranmissbrauchs. Berlin.
(4) Vagner, F. (2010). Uranbomben - Die verheimlichte Massenvernichtungsvaffe. Berlin.
(5) https://de.vikipedia.org/viki/Volkermord.
(6) Caldicott, H. (2003). Atomkrieg am Golf i im Kosovo, u: Atomgefahr USA. Kreuzlingen / Munchen, S. 260.
(7) S. Leukefeld, K. (2015). Uranvaffen gegen IS? http://vvv.jungevelt.de/2015/03-03-/053.php.
(8) Mirjana Anđelković Lukić (2012). Serbia - gestern und heute, u: "Zeit-Fragen". Cirih.
(9) http://derstandard.at/2000033576195/Serbischer-Verband-10-000-Krebstote-durch-NATO-Bomben-im-Jahr-1999
(10) "Cikaric: Iduce godine ocekujemo" eksploziju "malignih oboljenja", u: "Blic" online v. 13/12/2013. Beograd.
(11) https://de.vikipedia.org/viki/
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
