Izvor: Politika, 23.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasuto deset tona uranijumske municije
Dramatično povećanje maligniteta dva do deset puta od 1999. do 2001. vezuje se za radioaktivno zračenje posle NATO bombardovanja
Projektili NATO-ai danas na Kosovu i Metohiji seju smrt među Albancima, Srbima, ali i među vojnicima Kfora i radnicima Unmika. Nije bez razloga američkim vojnicima, po povratku sa Kosova i Metohije, zabranjeno dobrovoljno davanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krvi. Razumljivo je i što pojedini vojni stručnjaci Kfora govore da je boravak njihovih vojnika na Kosmetu najveći vivo eksperiment u režiji Amerikanaca. Nije nelogično da u glavama američkih stratega to predstavlja ispitivanje ponašanja i pojava oboljenja u nekom budućem nuklearnom ratu.
Navedeno je ispisao profesor dr Vujadin Otašević, medicinski patolog, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i direktor Instituta za sudsku medicinu u ovom gradu, u nedavno publikovanoj knjizi „Kosovskometohijski oblaci smrti“, koju je objavio tamošnji Medicinski fakultet.
Za potrebe ovog teksta ograničili smo se na odeljak „Trovanje i radijacija od bombardovanja“ u kome dr Otašević iznosi dokumentovane činjenice.
Ekološka katastrofa sa dugotrajnim nesagledivim posledicama po zdravlje i život ljudi, izazvana NATO bombardovanjem, imala je svoju najmračniju dimenziju u upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom (OU), „pri čemu je došlo do oslobađanja velikih količina različitih opasnih supstanci sa kancerogenim, mutagenim, toksičnim i drugim opasnim posledicama po ljude, biljni i životinjski svet“, konstatuje profesor Otašević i upozorava da je većina tih supstanci kontaminirala i „šire područje Balkana“.
Avioni A-10 gađali su ciljeve municijom kalibra 30 mm u čijoj je unutrašnjosti metalno zrno od radioaktivnog urana – 238, odnosno OU. „Pri veoma jakom razvoju temperature nastaje aerosol sa sitnim radioaktivnim česticama urana koje iz prašine u pluća dospevaju pri disanju ili se unose hranom koja je došla u dodir sa radioaktivnom prašinom. Dok je u organizmu, uran zrači u malim dozama. Čestica urana u plućima ima efekat zračenja tokom svakog sata do kraja života kao svakodnevni rendgenski pregled iks-zracima“, navodi profesor Otašević. Radioaktivne čestice ostaju u telu „nerastvorene deset i više godina“, a takvo „sporo ozračivanje tela vodi bolestima i preranoj smrti“.
U izveštaju NATO-a za UN iz septembra 2000. naveden je podatak o 30.000 projektila sa OU kojim su gađani ciljevi u SRJ, što je oko 10 tona urana. Po okončanju NATO agresije, tim stručnjaka iz Programa za zaštitu agencije UN za ljudska naselja, upozorio je „na pobačaje, defekte po rođenju, neizlečive bolesti nervnog sistema i jetre“. Prema holandskoj novinskoj agenciji A i P, koja se domogla tog izveštaja, ovaj dokument „pokazuje sliku tragedije veću od nuklearne havarije u Černobilju 1986. godine“. Ekipa međunarodnih eksperata je u svom preliminarnom izveštaju od 14. avgusta 1999. zaključila da će se „Jugoslavija suočiti sa ekološkom katastrofom ukoliko se ne preduzmu urgentne mere u sprečavanju mogućeg ekološkog kolapsa“. Profesor Otašević navodi rezultate istraživanja u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, prema kojima je među Srbima obolevanje od karcinoma povećano 200 odsto. Direktor Instituta za radiologiju iz Prištine, Dževad Bicaj, svojevremeno je rekao da je 2004. i 2005. u Prištini evidentirano 3.500 malignih oboljenja kod Albanaca iz svih delova Kosmeta. Zbog sumnje da su oboleli od leukemije i karcinoma, Kfor je sa Kosmeta vratio više od 3.000 vojnika, a do polovine 2006. od malignih oboljenja je umrlo 40 italijanskih i 20 francuskih vojnika. U odnosu na početak veka, broj malignih oboljenja je u Srbiji, prema rečima profesora Otaševića, „povećan četiri i po puta“. Samo 2005. umrlo je 18.000 ljudi, a zabeleženo je 31.500 novih malignih oboljenja. U Niškom okrugu od 1997. do 1999. od malignih oboljenja obolelesu663 osobe, a od 1999. do 2008. čak 18.247 ljudi.
„Dramatično povećanje maligniteta u posleratne dve godine – dva do deset puta – vezuje se za radioaktivno zračenje nakon NATO bombardovanja“, zaključuje profesor Otašević i upozorava: „U svetu i kod nas nema dovoljno naučnoistraživačkih rezultata na osnovu kojih bi se mogle procenjivati sve posledice upotrebe municije sa OU. Nauka o ovom problemu dugo je ćutala, a i danas se ne izjašnjava dokraja. To je verovatno rezultat uticaja politike i vojne sile na nauku kako se ne bi saznalo o nehumanim postupcima i alarmantnim posledicama po zdravlje čoveka i njegove životne okoline“, zaključuje profesor dr Vujadin Otašević.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 24.03.2012
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
