Izvor: Southeast European Times, 22.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava u MSP o tužbi Makedonije protiv Grčke
Makedonija se nada da će se sud UN složiti da Grčka nije trebalo da blokira njen prijem u NATO.
22/03/2011
(Portal Haškog pravosuđa – 22.3.2011; MIA, Makfaks, Grik riporter, Katimerini, Expatica.com – 21.3.2011; MINA – 18.3.2011)
Rasprava po tužbi koju je podnela Makedonija protiv Grčke zbog navodnog kršenja privremenog sporazuma iz 1995. godine između dve zemlje počela je u ponedeljak (21. marta) u Međunarodnom sudu pravde (MSP).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Makedonija je podnela tužbu tom visokom sudu UN u Hagu u novembru 2008, nakon što je Grčka blokirala njen prijem u NATO na samitu Alijanse u Bukureštu u aprilu iste godine, insistirajući da prvo treba da se reši dugogodišnji spor oko imena između dve zemlje.
U tužbi podnetoj MSP-u, Skoplje je taj korak nazvalo „flagrantnim kršenjem“ odredbi iz Člana 11 privremenog sporazuma između dve zemlje iz septembra 1995. godine. Tim članom je predviđeno da Grčka „pristaje da ne prigovara“ na članstvo Makedonije u međunarodnim organizacijama i institucijama koje je zovu Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
To je privremeni naziv pod kojim je Makedonija primljena u UN 1993, a Grčka ga još koristi kada pominje svog severnog suseda. Atina odbija da prizna tu bivšu jugoslovensku republiku pod njenim konstitutivnim imenom Republika Makedonija, iz straha da bi to mogao da bude nagoveštaj potencijalnih teritorijalnih pretenzija prema provinciji Makedoniji u severnoj Grčkoj.
U uvodnom izlaganju u MSP, makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milošoski rekao je sudijama UN da njegova zemlja ne traži rešenje svog spora sa Grčkom oko imena, koji je „i dalje predmet“ pregovaračkog procesa u kojem posreduju UN.
Jedina svrha iznošenja tog slučaja pred sud je „da se osigura da tužena strana potvrdi jednu od svojih ključnih obaveza“ iz sporazuma iz 1995, naglasio je ministar.
„Iskreno nam je žao zbog takvog stava tužene strane i nadamo se da će sud pomoći obema stranama da se vrate u okvir sistema, koji je uspostavljen privremenim sporazumom“, izjavio je Milošoski, a prenosi makedonska državna novinska agencija MIA. „To će nam omogućiti da nastavimo svoje aktivnosti za pridruživanje NATO-u i Evropskoj uniji -- što je cilj kojem smo posvećeni od 1993. i koji je vrlo važan za unutrašnju stabilnost makedonskog multietničkog, demokratskog društva“.
On je takođe istakao da Makedonija doprinosi naporima NATO-a u Avganistanu od 2002, što je otprilike šest godina pre grčke odluke da stavi veto na poziv zemlji da se pridruži Alijansi kao punopravni član, zajedno sa Albanijom i Hrvatskom.
Obraćajući se sudu u ponedeljak, britanski advokat i profesor Filip Sands, član tima koji zastupa Makedoniju, rekao je da svrha imena te bivše jugoslovenske republike nikada nije bila da predstavlja „bilo kakvu teritorijalnu pretnju“. Međutim, to pitanje je od kritičnog značaja za njenu „unutrašnju stabilnost i regionalno blagostanje“, dodao je on.
Tim koji zastupa Makedoniju uključuje još tri profesora prava iz Vašingtona, Brisela i Sorbone, kao i dva sa Pravnog fakulteta u Skoplju.
Prema rasporedu ročišta, Makedonija treba da završi iznošenje svojih argumenata u utorak (22. marta). Sudije će potom saslušati argumente Grčke na početku dvodnevne rasprave u četvrtak.
Druga runda verbalnih izlaganja počinje 28. marta, a okončaće se dva dana kasnije završnim izlaganjem Grčke.
MSP će potom, kako se očekuje, izneti svoje mišljenje u narednih šest meseci.
Pogledaj vesti o: Grčka
Nastavak na Southeast European Times...
