Izvor: Dzungla.org, 27.Jul.2013, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radomir Grujić: Država ne haje za seljake
POSLEDNjI „Dnevnik“ na TV Priština uradio je na Vidovdan, u godini kada su NATO bombe padale na našu zemlju. Te noći proterali su ga iz kuće kojoj je darovao dve decenije karijere. I ostavio dve decenije života. Za srpske novinare tu više nije bilo mesta, jer je na Kosovu i Metohiji otvorena nova stranica. U pozajmljenoj „peglici“, na kojoj gume nisu promenjene godinama, Radomir Grujić je sa porodicom napustio >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Kosovo. Posle dve godine prisilnog čergarenja, ovaj rođeni Crnogorac „doplovio“ je do Panonskog mora. Iz Vrdnika je stigao u Novi Sad, gde je na, kako kaže, dan lažova (1. april) počeo da radi na Pokrajinskom javnom servisu. „Povratak na selo“ – serijal koji je po gledanosti na RT Vojvodine odmah iza najgledanijeg „Petkazanja“ – njegovih je ruku delo.Pre priče o ovom autorskom podvigu, sa Grujićem razgovaramo o njegovom kosovskom i postkosovskom „ciklusu“, o godinama tokom kojih mu je glava bila u torbi, o godinama adaptacije na novi život. U Prištinu je, iz rodnog Mojkovca, stigao kao student.- U to vreme se nije studiralo gde želiš, već gde imaš nekakav rod. A ja sam u Prištini imao strica. I tu sam i ostao, zaposlio se, oženio, dobio decu, stekao prijatelje… Ni tih osamdesetih nije bilo zahvalno na Kosovu se baviti novinarstvom, srpska redakcija je bila mala, a pritisci veliki, ali smo mi nekako odolevali. Dovijali smo se na razne načine kako bismo saopštili istinu, ali i sačuvali jedni druge. Kada ja ne bih mogao da kažem sve što mislimo, dovodio sam na televiziju pesnikinju Darinku Jevrić – kosovsku Desanku Maksimović – priča novinar.TELEVIZIJA KAO LjUBAVNICA RAZGOVOR sa Radomirom stigao je i do priče o njegovoj preljubi. Godinama je, priznaje, varao svoju ženu. I to sa, dodaje, najmoćnijom, najlepšom, najzavodljivijom i najvarljivijom ljubavnicom. Sa televizijom. – Verovatno se zbog toga više nisam ženio, jer sam znao da bih i drugu ženu ponovo prevario sa televizijom. E sad, moje mlađe kolege govore da je krajnje vreme da se oženim, ali znam ja za onu narodnu: „Ne laje kera sela radi…“ – priča kroz osmeh Grujić, čiji sin radi kao snimatelj Ujedinjenih nacija, a ćerka se vratila na Kosovo da završi studije prava.U novom zavičaju Grujić je bio svedok nimalo prijatnih situacija, ali je upoznao i dobre ljude. Snimatelj sa kojim je najbolje sarađivao bio je Albanac. Stekao je još takvih, multinacionalnih prijateljstava. A onda ga je, u kasnijim godinama, ponižavalo to što bi se neki ljudi, kada su u društvu, pravili da ga ne poznaju, a smeškali se kada se sretnu jedan na jedan. Ponizilo ga je i to što je morao da napusti Kosovo, a kao građanin koji je tu živeo 30 godina, oseća se poniženo i zbog današnjeg rešenja kosovskog pitanja.- Po dolasku u Vrdnik, moj sin (koji nije služio vojsku) i ja dobili smo poziv da oružjem branimo granice Srbije, a dan pre toga iz zatvora je pod pritiskom Evropske unije i Amerike oslobođeno 300 albanskih terorista. Takvu „ponudu“ sam odbio iz protesta – kaže novinar.Na pitanje da li je uspeo da se prilagodi novom životu i ravnici, Radomir nam odgovara u duhu stare izreke:- Mlado drvo kada presadiš – ono olista. Staro drvo kad presadiš – njemu opadne lišće.I dodaje da ga život nije mazio, ali da bi opet sve ponovio.- Sledeće godine bi trebalo da idem u penziju. Svi se raduju kraju radnog veka, a ja sam zabrinut kako ću se snaći u tome.O penzionerskim danima ne razmišlja i zato što ima toliko priča koje ga kopkaju, provociraju. Poput onih za koje su mu stizala mnogobrojna priznanja – Srebrno paunovo pero, Pres vitez, Gran pri na festivalu u Ukrajini. I serijal „Povratak na selo“, kaže, ima želju da još živi, jer i dalje postoje ljudi koji su napustili gradski asfalt i odlučili da se bave poljoprivredom. Na pitanje koliko je zadovoljan efektom koji je serijal postigao, Radomor daje dva odgovora:- S jedne strane, osećam lično zadovoljstvo, jer sam upoznao divne ljude, vredne domaćine, entuzijaste. Video sam da postoji solidarnost paora, pa su se tako, recimo, dve porodice o kojima sam radio priloge upoznale preko mene i sada planiraju zajednički projekat. S druge strane, očekivao sam da u ovoj nestašici radnih mesta država učini nešto za selo, za plodnu zemlju na kojoj jadni seljak i dalje mora da gleda u nebo hoće li pasti kiša, jer nema novca za navodnjavanje. A krediti su sve samo ne povoljni – priča autor.Svakog dana čujemo da je Vojvodina žitnica Evrope, a ništa se, kaže Grujić, ne dešava da to stvarno bude tako. I objašnjava:- Od ove, kao i od prethodne vlade sam očekivao daleko više kada je u pitanju ozbiljnija agrarna politika. Ali avaj. U početku beše „datum“ (jesmo li ga dobili ili ne?!), pa famozna rekonstrukcija, verovatno su na redu izbori. Rijaliti u političkom životu Srbije traje, paori se pitaju: „Dokle tako?“ A kada se oni pobune neće na dobro izaći.
OpširnijeVečernje Novosti
Pogledaj vesti o: NATO, Zimske gume
