Izvor: B92, 27.Nov.2023, 16:44
Putin je užasnut
Iako je opšteprihvaćena izjava Putina da je širenje NATO na istok Evrope razlog za invaziju na Ukrajinu, pravi razlog krije se mnogo dublje, piše Indeks.
U tekstu, čiji je autor Boris Vukotić, navodi se da je i sam ruski predsednik tu svoju tezu ponovio bezbroj puta, zbog čega će površni posmatrači, analizirajući odnose Zapada i Rusije, zaključiti da su tenzije između dve strane započele svrgavanjem proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kako se dalje navodi, Kremlj jeste, zaista, dugo tvrdio da NATO-ova agenda prihvatanja bivših sovjetskih republika, ujedno ruskih saveznika, kao punopravnih članova zapadnog vojnog saveza preti sigurnosti Rusije.
Međutim, uzroci krize su determinisani mnogo ranije, piše dalje Vukotić i podseća da se “tragovi ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mogu pratiti do prodemokratskih revolucija u istočnoj Evropi koje su potresle bivše sovjetsko susedstvo početkom 2000-ih”.
Reč je bila o tektonskim promenama koje su pre svega usledile u Poljskoj, Češkoj i ostalim državama regiona glavnu ulogu odigrao je civilni sektor, zapravo nezadovoljne narodne mase. Podseća se da i danas postoje polemike o ulozi Zapada u spomenutim procesima, preciznije o uplitanju zapadnih obaveštajnih službi u celu stvar.
“Novi talas demokratizacije pojavio se na prelazu vekova, sa Buldožer revolucijom u Srbiji, Revolucijom ruža u Gruziji, Narandžastom revolucijom u Ukrajini i Revolucijom lala u Kirgistanu, a sve se odvijalo u razmaku od svega šest godina”, navodi dalje autor teksta.
Napominje se i da je svaka ta revolucija poslužila kao potencijalni model susednim državama koje su takođe patile od iste vrste hronične korupcije i nedostatka političke odgovornosti.
“Kada je ruski predsednik konačno i definitivno završio svoju kalkulaciju u odnosu na Zapad, bilo je više nego očigledno da ga širenje NATO-a na istok nije previše zabrinjavalo”, stoji dalje u tekstu.
“Putin je bez sumnje uvek znao da NATO ne predstavlja verodostojnu bezbednosnu pretnju Rusiji. Od kraja Hladnog rata, položaj NATO-ovih snaga i američko vojno prisustvo u Evropi znatno su opali. Nakon terorističkih napada islamskih fundamentalista na SAD došlo je do dramatične promene u izboru prioriteta svih narednih američkih administracija, barem kada su u pitanju vojne agende. Početak rata u Avganistanu 2001. godine i invazija na Irak 2003. godine doneli su ogromne promene u vojnoj poziciji Sjedinjenih Država na globalnom nivou jer je fokus delovanja pomeren sa Evrope na središnju Aziju i Bliski istok”, piše Vukotić.
Ono što je kod ruskog predsednika zaista izazvalo paničan strah jeste nezaustavljivo širenje demokratije. Bio je užasnut prizorom dobro organizovane i odlučne mase običnih ljudi u susedstvu Rusije, koja pokušava da sruši svoje autokratske vlade.
Zapravo, uplašio se da će talas neumoljive demokratizacije vrlo brzo potopiti i Rusiju i njega samog zajedno s njom. Zato je morao žurno da reaguje.
“Odmah nakon povratka na predsedničku dužnost u maju 2012. godine Putin je s poslušnicima iz svoje vlade pokrenuo brutalnu represiju nad civilnim društvom bez presedana u postsovjetskoj istoriji zemlje. Vlasti su uvele niz restriktivnih zakona, maltretirale, zastrašivale i u nekim slučajevima zatvarale političke aktiviste, mešale se u rad nevladinih organizacija, a kritičare vlade proglasile tajnim neprijateljima i stranom agenturom, ugrožavajući na taj način temelje civilnog organizovana”, ocenjuje Vukotić.
Uporedo sa unutrašnjim "reformama", Putinov strah je izazvao i dramatične poteze na spoljnopolitičkom, navodi se i dodaje da je sredinom januara 2022. ruski predsednik, učestvujući na internet sastanku Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), čija tema je bila situaciju u Kazahstanu nakon nasilnih protesta, izjavio da neće dopustiti da vlade saveznice Moskve budu svrgnute u spolja inspirisanim "obojenim revolucijama".
“Na kraju je odlučno poentirao kako Ruska Federacija i on lično neće dozvoliti da se brod zaljulja ni po koju cenu”, naovdi se dalje.
“Kocka je bačena. Samo nešto više od mesec dana nakon tog sastanka izvršena je invazija na Ukrajinu, po Putinovom naređenju”, podseća autor teksta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
