Izvor: Glas javnosti, 07.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pružena ruka pomirenja
LONDON/VAŠINGTON - Većina zapadnih medija prenosi da je NATO pristao na inicijativu američke administracije Baraka Obame da posle šest meseci odsustva dijaloga obnovi veze sa Rusijom, uz komentar da je ovakva odluka i pored brojnih nesuglasica sa Moskvom, sasvim ispravna i neophodna.
Tajms ističe da je Obamina administracija načinila odlučan korak ka poboljšanju odnosa sa Rusijom i Iranom, kada je Hilari Klinton prvi put >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u svojstvu američkog sekretara na juče održanom sastanku 26 članica NATO u Briselu „pružila ruku pomirenja“ i pozvala NATO da obnovi veze sa Moskvom, a Teheran da učestvuje na konferenciji o obnovi Avganistana.
Sporna Gruzija
Fajnenšel tajms takođe ističe da je Obamina administracija u protekloj nedelji ostvarila vrlo pozitivan učinak, budući da je najavila da će smanjiti broj vojnika u Iraku, poslala visoke zvaničnike u Siriju, uticala na NATO da obnovi veze sa Rusijom i pozvala Iran na konferenciju u Avganistanu.
Ovakvim potezima Barak Obama svetu poručuje da će za vreme njegovog mandata Sjedinjene Države biti posvećene multilateralizmu, angažovanju i uvažavanju realnog odnosa snaga u svetu.
S obzirom na to da su na jučerašnjem sastanku u Briselu Hilari Klinton i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer naročito naglasili da se stavovi Alijanse i Rusije još uvek veoma razlikuju, naročito kada je reč o odluči Moskve da podrži nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, obnavljanje odnosa sa Rusijom sa sobom donosi i izvesne probleme, ocenjuje se u Fajnenšel tajmsu. Međutim, zaključeno je da je uspostavljanje odnosa sa Rusijom važnije od kažnjavanja te zemlje i da bi i države koje smatraju da je ovakav korak „preuranjen“ svakako imale koristi od pozitivnijeg odnosa i veće saradnje između NATO i Rusije, ističe se u listu.
U uvodniku britanskog Tajmsa se ističe da je prekid dijaloga retko kad razborita politika čak i kada druga strana loše postupi.
Cena zahlađenja
List ističe da je sasvim shvatljivo to što je NATO od avgusta prošle godine obustavio svaki zvaničan kontakt sa Rusijom, budući da je ova zemlja sasvim prekoračila svoja ovlašćenja kada je intervenisala u Gruziji. Alijansa je morala da pokaže Moskvi da joj neće dopustiti prevlast nad svim bivšim sovjetskim republikama, smatra list.
S druge strane, cena zahlađenja odnosa je previsoka, jer je sve ovo vreme NATO zanemarivao državu koja ima veoma važnu ulogu i može da pomogne u rešavanju brojnih važnih pitanja kao što su Iran, Avganistan, Bliski istok i Darfur.
Od saradnje s Rusijom, ako ne i od njene dobre volje, zavise dva pitanja koja su za NATO od ključnog značaja - problem obezbeđivanja linija snabdevanja za Avganistan i sprečavanje nuklearnih pretenzija Irana, te je odluka o obnovi odnosa sa Moskvom „pragmatična i ispravna“, ocenjuje Tajms.
Tome u prilog ide i činjenica da je promena stava u NATO naišla na vrlo pozitivnu reakciju Moskve koja je zbog velike štete koju su svetska kriza i pad cena nafte naneli njenoj privredi gotovo izgubila svoju „plahovitost“. Pored toga, piše list, Moskva jasno pokazuje da i ona želi da se problemi u Avganistanu i sa Iranom reše.
