Izvor: RTS, 04.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (4.12.2008.)
Politika: Dinkić „izboksovao" sporazum, Euleks ne dolazi 9. decembra, Evropa i NATO „oprostili" Rusiji, Firme propale, bonusi ostali (nije reč o Srbiji), Rečni „pirati" bolji trgovci nego pljačkaši; Novosti: Nema rata protiv Dinkića, Bebe čeka večni mir, Dačina ruka neće oživeti, Kavran: "Rođak sa sela" nam nije sumnjiv; Biznismeni prete otpuštanjima, a sindikati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << protestima, Šta Srbija može da očekuje od Klintonove, U masovnoj tuči na Vračaru stradala dva mladića
Dnevne novine pišu o budžetu za sledeću godinu, razmeštanju Euleksa, odnosima Evrope, NATO-a i Rusije, bonusima u američkim propalim firmama, gusarima na srpskim rekama, stabilnosti Vlade Srbije, telima beba umrlih odmah po rođenju, povređenoj ruci Danila Ikodinovića, da li je naš "Rođak sa sela" zaista sumnjiv Haškom tužilaštvu, Hilari Klinton i Srbiji, masovnoj tuči na Vračaru, ...
Dinkić „izboksovao" sporazum
Drama koju je juče izazvao Mlađan Dinkić izjavom da nema dogovora o budžetu, jer on ne predviđa da od 1. januara počne sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom što je, inače, dogovoreno u razgovorima vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, trajala je oko sat i po i završena je oko 18 časova kada je Dinkić izašao iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića i otišao da primi nagradu za najboljeg ekonomistu koju mu je dodelio časopis „Ekonomist".
Premijer i potpredsednik su se dogovorili da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma počne od 1. januara, da prioriteti vlade budu pokretanje proizvodnje u „Zastavi", izgradnja Koridora 10 i mere za podsticanje zapošljavanja, kaže izvor „Politike" iz okruženja ministra ekonomije.
Dinkića je u kabinet Cvetkovića po hitnom postupku u 16.30 časova dovela izjava da nema dogovora o budžetu, jer on ne predviđa da od 1. januara počne sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom. Nacrt budžeta je završen u prošli petak (28. novembra) i do sada je detaljno pretresan u medijima. Od ministara iz G17 plus do juče jedino je Verica Kalanović, ministar za nacionalni investicioni plan, imala primedbe na raspodelu sredstava predviđenih budžetom za nerednu godinu. Njeno pojavljivanje u javnosti nije se razlikovalo od uobičajenih žalbi ministara zato što će dobiti manje para nego što im treba.
Dinkićeva tvrdnja saopštena medijima da nema saglasnosti o budžetu i da se on neće naći - kako se očekivalo - na sednici vlade u četvrtak imalo je razornu snagu, svojstvenu njegovom stilu.
Donošenje budžeta jeste jedan od najtraumatičnijih trenutaka za svaku vladu. Jučerašnji dogovor predsednika i potpredsednika vlade ne znači da su otklonjene sve nedoumice i nesporazumi povodom budžeta.
Euleks ne dolazi 9. decembra
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže za „Politiku" da 9. decembra na sever neće doći pripadnici Euleksa, kako je to juče najavio zamenik šefa ove misije Roj Riv.
- To je hipotetički termin, zato što se dan ranije održava samit EU na nivou ministara spoljnih poslova, kada će, verovatno, biti doneta politička odluka kojom treba da se operacionalizuje raspoređivanje Euleksa - kaže Ivanović.
"Raspoređivanje će uslediti, to je odluka Saveta bezbednosti UN koju mi poštujemo, ali će se odvijati postepeno i veoma oprezno, zato što je Euleks u prethodnom periodu satanizovan. Trebaće malo vremena da Srbi steknu poverenje u tu novu misiju. A to će u velikoj meri zavisiti od toga kako se ta misija bude ponašala u svojim prvim danima."
"Unmik može da preda ovlašćenja Euleksu samo u onom delu koji se tiče Euleksa, a to su policija, pravosuđe i carina", rekao je Ivanović govoreći o prenosu ovlašćenja i dodao da "Unmiku ostaje čitav politički deo, za koji nema osnova da ga prepušta bilo kome". "Dakle, tu nema ništa mimo dogovora. I to je dobro, pošto je Unmik u jednom momentu ta ovlašćenja predao lokalnim privremenim institucijama."
Ivanović kaže da će institucije u Prištini morati da ta ovlašćenja vrate Euleksu. "Tokom vremena uticaj Unmika je slabio, pojavljivala se sve veća ambicija da lokalne institucije preuzmu ta ovlašćenja i Unmik ih je formalno preneo", objašnjava Ivanović u intervjuu za "Politiku".
"Sada Euleks vraća u igru međunarodnu zajednicu, a snagu Euleksu daje to što mu ovlašćenja prenosi Unmik, ojačan poslednjom odlukom SB i to što sami Albanci moraju da vrate ovlašćenja koja su dobili od Unmika. Dve od tri strane su se složile da Euleks treba da ima ta ovlašćenja koja je ranije imao Unmik."
Zamoljen da prokomentariše Canijerov stav o tome da je na kosovskim institucijama da odluče o planu od šest tačaka, Ivanović je rekao: "To znači: Mi smo kao međunarodna zajednica dali šest tačaka kao ponudu. Vi to možete da odbijete, ali razmislite kako ćete posle. Treba imati u vidu da je Canijer taj stav izneo posle jedinstvenog stava u SB, posle kojeg je prilično ojačao svoju poziciju. Sada više on ne predstavlja samo zemlje zapadne Evrope, ili samo Kinu i Rusiju, nego na osnovu jedinstvene odluke, koju, prvi put, nije pratio nijedan uzdržan glas. Albanci, dakle treba dobro da razmisle".
"Kod drugog protesta u Prištini vlasti su shvatile da ih zapravo opozicija gura u dalju konfrontaciju sa međunarodnom zajednicom. To je Canijerova poruka: Možete vi to uraditi, ali na vama je da odlučite hoćete li evropsku perspektivu ili ovaj haos."
Evropa i NATO „oprostili" Rusiji
Šefovi diplomatija zemalja članica NATO-a poručili su Beogradu i Prištini sa dvodnevnog sastanka u Briselu da podržavaju hitno razmeštanje Euleksa širom Kosmeta i zatražili „potpunu saradnju sa svim relevantnim akterima tokom perioda prenosa nadležnosti i posle toga".
Bernar Kušner, šef francuske diplomatije, rekao je da očekuje da Euleks ubrzo bude raspoređen i naglasio je značaj saradnje Beograda i Prištine sa Euleksom, ali nije želeo da stavlja ovo pitanje u prvi plan svog obraćanja medijima niti da govori o detaljima.
Ipak, Shefer je poručio da nema potrebe za novom arhitekturom bezbednosti koju je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev. „Sasvim smo srećni sa sistemom bezbednosti koji postoji u Evropi", kazao je Shefer. Ministri su podržali razmeštanje američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj navodeći da će to „suštinski doprineti zaštiti saveznika" od pretnji balističkim projektilima dalekog dometa.
Ministri zemalja NATO-a ohladili su težnje Ukrajine i Gruzije za članstvom u NATO-u. „Obe države napravile su veliki napredak prema članstvu, ali imaju još mnogo da urade na ispunjavanju standarda za prijem u NATO", kazao je Shefer o izgledima Gruzije i Ukrajine da se domognu članstva u severnoatlantskoj vojnoj alijansi.
„Ponavljamo sve elemente odluke u vezi sa Ukrajinom i Gruzijom iz Bukurešta", navedeno je u zaključcima. To je podsećanje na dokument sa samita NATO-a iz aprila ove godine gde stoji da dve zemlje eventualno mogu postati članice. Uprkos obećanjima i naporima SAD, Kijev i Tbilisi ostali su bez očekivane „mape puta" koja postupno vodi do članstva.
Firme propale, bonusi ostali (nije reč o Srbiji)
Povika na direktore javnih preduzeća u Srbiji zbog njihovih enormnih plata, bonusa i otpremnina samo je bleda slika slične situacije u zapadnim ekonomijama, američkoj pre svega, gde se o tome upravo ovih dana vode debate.
Brojke, naravno, nisu uporedive: plate naših direktora pravi su sitniš prema godišnjim svotama koje su deo primanja „glavnih izvršnih direktora" (CEO) velikih korporacija, a koje se mere desetinama pa i stotinama miliona dolara godišnje.
Kao ekstreman primer navodi se da je najveća osiguravajuća kuća sveta Ameriken internešnel grup (AIG), u čije će izbavljenje biti utrošeno 122 milijarde dolara američkih poreskih obveznika, za nadoknade svom menadžerskom timu izdvojila ni manje ni više nego 630 miliona dolara. Vrednost akcija AIG-a ove godine je inače opala za 97 odsto.
Pomenuta svota je planirana, ali kad je to izbilo u javnost, i kad je tu brojku pod lupu stavio i nadležni kongresni komitet, situacija se preokrenula. AIG je saopštio da će sve to biti „zamrznuto", kao i da će plata CEO Edvarda Lidija biti - samo jedan dolar.
Veliki javni bes je proteklih dana bio okrenut i prema čelnicima „velike trojke", Dženeral motorsa, Forda i Krajslera, koji su iz Detroita prošlog meseca (u tri korporativna aviona) prispeli u Vašington da mole za 25 milijardi dolara, kako bi obezbedili likvidnost.
To nije promaklo ni njihovim moćnim sindikatima - predsednik glavnog, sindikata Ujedinjenih auto-radnika, zatražio je da menadžerske nadoknade u sve tri korporacije budu limitirane.
Ford je međutim, uprkos tome, pružio otpor pritiscima da se njegovom prvom čoveku, CEO Alenu Malalju, nešto zakine.
Slično je odgovorio i šef Dženeral motorsa Rik Vagoner, rečima da „danas o tome nema stav". Njegova ukupna plata za 2007. godinu u kojoj je Dženeral motors imao gubitak od 38,7 milijardi dolara bila je 15,7 miliona.
Jedino je šef Krajslera prihvatio da radi samo za dolar - jer njegov menadžerski ugovor predviđa da će biti adekvatno plaćen tek kad korporacija ostvari profit.
Na dnevnom redu je mnogo striktnije regulisanje, kako poslovanja na Volstritu, tako i menadžerskih nadoknada koje su se takođe otele kontroli. Zbog toga se, podjednako koliko i „bonus", pominje i njegova suprotnost - „malus".
Rečni „pirati" bolji trgovci nego pljačkaši
Pljačkaši presreću brodove i u Srbiji, ali su njihove akcije manje spektakularne od piratskih prepada u somalskim i indonežanskim vodama, pa i od masovnog pretovara nafte u švercerske barže za vreme sankcija.
Sitni trgovci gorivom iz naselja duž Dunava izgubili su podršku države, ali su i dalje spremni da, makar prepušteni riziku, napadaju brodove radi svakovrsnog tereta, naoružani i spremni da ga otmu ili da ga otkupe od podmitljivih posada. Njihovi ojačani čamci mogu da ponesu i po 20 tona tereta, ali, ako ne odnesu količinu veću od one koja je ugovorom proizvođača i kupca određena kao prihvatljivi gubitak, policija ne mora ni da sazna da se zbila krađa.
Posle nafte, čiji sladak ukus pirati nikada nisu zaboravili, najcenjeniji su tovari koksa, metala, žitarica, šećeraili veštačkog đubriva. Omiljena zona za vršljanje im je pojas od Smedereva do Beograda.
- Rečna policija nije uvek od pomoći ni tamo gde je ima. Ili ne rade 24 časa ili nemaju dovoljno čamaca, pa posadi na brodu presretnutom na otvorenom Dunavu niko ne može da pomogne. Policija ponekad privede osumnjičenu grupu, ali dokaza nemaju, puste ih pa ih opet hvataju nekoliko dana kasnije. Oteti tovar nikada ne dobijemo natrag pošto je roba odmah prosleđena preprodavcima- kažu u beogradskom predstavništvu Ukrajinsko-dunavskog brodarstva.
Prijava piratskih napada godišnjestigne svega desetak. Dogovorenih pretovara robe ima i više, ali se sumnja da su i pojedine prijave navodnih prepada samo maska za pogodbe posade i pirata. To bi objasnilo zašto mnogi tobože napadnuti mornari nerado govore i sa policijom, a kamoli sa novinarima. Drugi razlog za ćutanje mogla bi bitistrepnja da su piratizadržali dobre odnose sa lokalnim policajcima uspostavljene u devedesetim godinama prošlog veka.
Nasilje nije neophodno piratima jer, i pre desetak godina i danas, ako čuvari u pristaništu ne pristanu na pogodbu, članovi posada se pokažu popustljivijima, mada, kada im sa obe strane plovila priđe nekolicina čamaca sa po barem dvojicom ljudi naoružanim pištoljima i dugim cevima, izbor jedva da imaju. Zato dunavski pirati, sem jednog izuzetka prošle decenije, ne ostavljaju za sobom žrtve, retko kada lakše povređene sem ako se neki mornar baš uzjoguni.
Jedan takav tvrdoglavac sa bugarskog broda u oktobru je gurnut u reku, posle čega su njegovi drugovi izgubili volju da se bune. Taj slučaj je bio povod da se o bezbednosti plovidbe Dunavom raspravlja na Konferenciji rečnih brodarstava u Varni početkom meseca.
Kablovi, koliko god to mizerno zvučalo, najčešći su plen današnjih pirata sa Dunava. Moguće je pokrasti ih bez rizika, pa se isplate iako ne donose veliki novac. Važniji su živa glava i plitak ali pun džep nego obogatiti se i postati heroj morbidnih legendi.
Nema rata protiv Dinkića
Ministar prosvete i zamenik predsednika SPS Žarko Obradović ne veruje da je pod plaštom "slučaja Krišto" počeo tihi obračun DS i G 17 plus i naglašava da je vlada stabilna. On je u intervjuu "Večernjim novostima" kaže da je vlada stabilna i da je ne može uzdrmati "slučaj arerodrom", ni aktuelni spor ministara oko podele budžeta.
"To nije pitanje odnosa u vladi, već pokušaj vlasti da reši pitanje plata ljudi u javnim preduzećima. Nema nikakvog tihog rata protiv bilo koga, pa ni protiv Dinkića. Niko ne može da koristi monopolsku poziciju preduzeća u čijoj direktorskoj fotelji sedi da bi imao astronomsku platu. Sva ova priča može da se tumači kao da ima elemenata ličnog i partijskog obračuna, ali ne verujem da će da ima posledice po stabilnost vlade", smatra on.
Odgovarajući na pitanje može li SNS Tome NIkolića da bude zamena za Dinklića, Obradović kaže: " To je više novinarska konstrukcija, nego realna opcija. To mi liči i na one silne i, ispostavilo se, netačne scenarije još dok se vlada sastavljala. Takve priče imaju svoj skriveni cilj".
Bebe čeka večni mir
Svih 50 beba koje su u porodilištu u Višegradskoj umrle odmah po rođenju i koje se čuvaju u bolničkom zamrzivaču - biće sahranjene. Ovo je u sredu za naš list izjavio predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević. Prema njegovim rečima, opština, JKP "Pogrebne usluge" i Ministarstvo zdravlja pronaći će način da se bebama umrlim posle porođaja, a po koje roditelji nisu došli, obezbedi večna kuća.
Sva deca koja su u Institutu za akušerstvo i ginekologiju Kliničkog centra Srbije ubrzo po porođaju umrla, a majke i očevi zbog emotivnog šoka nisu preuzeli brigu o sahranjivanju, čuvaju se u zamrzivaču na četvrtom spratu ove bolnice. Jedna beba tamo se nalazi čak od 2003. godine.
- Sve te bebe su osobe, za njih postoje potvrda o smrti i umrlica. Svaku od njih su roditelji koji žive širom Srbije identifikovali posle smrti - objašnjava Radica Bulajić iz pravne službe porodilišta u Višegradskoj. - Svi roditelji te dece su obavešteni da treba da se jave u kapelu u Deligradskoj ulici i da potpišu da li žele da sahrane dete, ili to odbijaju. Ako odbiju, po zakonu je dužna da to preuzme opština Savski venac, na čijoj su teritoriji bebe rođene.
Po Zakonu o sahranjivanju, opština je dužna da sahrani sugrađane koje ne sahranjuju članovi porodice, bilo da ih nema, ili da su to odbili. Bebe koje se čuvaju u zamrzivaču, ipak, ne mogu da se tretiraju kao i odrasli, jer nemaju matični broj, odnosno identifikaciju.
Tomislav Đorđević kaže da je zato neophodan potpis roditelja, ali i da će se sigurno pronaći način da se "rupa" u zakonu, koja trenutno onemogućava opštini da organizuje sahranu, i popuni.
- Iako iz Višegradske kažu da su nas ranije obavestili o ovom problemu, nemamo evidenciju o tome. Ipak, problem je delikatan i sigurno će biti rešen - kaže Đorđević. - Jedan od načina je da se svi roditelji ponovo obaveste da treba da dođu i izjasne se o sahrani. Ako to odbiju, verovatno će se pokrenuti upravno-pravni postupak i doneti rešenje po odluci suda da se te bebe sahrane. Novac nije problem i platićemo sve sahrane, kada nam to zakonski bude omogućeno.
Iz JKP "Pogrebne usluge" i iz Višegradske kažu da je do problema došlo zbog straha od ponovnog pokretanja afere ukradenih beba. Zato su pravila stroga. Roditelj mora da se izjasni da li hoće da sahrani dete ili da potpiše da to odbija.
Dačina ruka neće oživeti
Posle niza konsultacija i pregleda teško povređene ruke Danila Ikodinovića, vrhunski specijalisti u Parizu nemoćno su slegli ramenima i našem vaterpolo šampionu saopštili da, uprkos velikom iskustvu i znanju, nisu u mogućnosti da ožive njegovu zlatnu desnicu.
Umesto ključne operacije, kojoj se Dača nadao do kraja ove godine, njemu će u petak biti urađen jedan lakši operativni zahvat, kako bi mu se ugradnjom metalne šipke ispravila kost na desnoj nadlaktici, koja je iz neobjašnjivih razloga, ovih dana „iskočila" iz prirodnog položaja.
Nepovoljne vesti, kako saznajemo, duboko su oneraspoložile srpskog vaterpolistu, koji je pre nešto više od mesec dana, s mnogo optimizma odleteo u Pariz. Zahvaljujući podršci supruge Nataše Bekvalac i svom nesalomivom sportskom duhu, Dača neće odustati. Početkom naredne godine, konsultovaće se sa još nekim evropskim lekarima.
U saobraćajnoj nesreći kod Kaća, 28. juna ove godine, Ikodinovićeva desna ruka bila je, bezmalo istrgnuta. Krajnjim naporima, novosadski hirurzi na čelu sa dr Jovanom Pfauom, uspeli su da je spasu od amputacije, ali ne i da je vrate u funkciju, pa Dača može samo blago da pomera prste te ruke.
U međuvremenu, u Opštinskom sudu u Novom Sadu, u toku je proces protiv Ikodinovića za izazivanje saobraćajne nesreće u kojoj je svojom „jamahom" naleteo na „jugo" kojim je upravljao Pajica Dejanović (25) iz Đurđeva i koji je pri tom lakše povređen. Treći učesnik u toj nesreći Miroslav Kukić (33) iz Kaća, vozač traktora sa cisternom, prošao je bez povreda.
Posle davanja izjava sve trojice istražnom sudiji i završenog tehničko-saobraćajnog veštačenja, predmet je prosleđen Opštinskom tužilaštvu koje treba da donese odluku da li će protiv Ikodinovića podići optužnicu. U nalazu je navedeno da je Ikodinović, u trenutku kada je svojom „jamahom" udario u „jugo", vozio brzinom od 173 kilometra na sat, a pri tom je imao više od dva promila alkohola u krvi.
U Opštinskom tužilaštvu saznajemo da optužnica još nije podignuta i da je „predmet u radu". Iako je sportista posle izlaska iz bolnice preko svog advokata uputio izvinjenje vozaču „juga" i ponudio obeštećenje, do toga još nije došlo.
Punomoćnik Pajice Dejanovića, advokat Slobodan Beljanski, kaže da za sada ništa nije dogovoreno. Sa druge strane, Dačin branilac Dragan Gojković predočava da nisu dobili nikakav odgovor. Niko ne želi, međutim, da otkrije o kojoj sumi je reč. Trećem učesniku u ovoj nesreći, vozaču traktora, oštećena je cisterna, ali je on još ranije izjavio da neće tražiti obeštećenje, jer ju je popravio o svom trošku. Majstoru kojeg je angažovao platio je 200 evra.
Kavran: "Rođak" nam nije sumnjiv
Tužilaštvo Haškog tribunala bavi se samo činjenicama. Nas ne interesuju stvari koje su fikcija, umetničko delo. Zato još jednom ponavljam - niti je Serž Bramerc, niti bilo ko drugi iz Tužilaštva tražio da se zabrani emitovanje serije "Moj rođak sa sela".
Ovako Olga Kavran, portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, za "Novosti", komentariše glasine koje se poslednjih dana mogu čuti u srpskim medijima kako se neko iz Haga interesovao za ovu popularnu seriju RTS.
"Rođak sa sela" zasmetao je, izgleda, nekim nevladinim organizacijama. Da li dobijate od njih neke slične informacije?
- Podaci koji su u vezi sa predmetima koji se vode pred Tribunalom mogu da dođu iz bilo kog izvora, na bilo koji način. Tu su, logično, i građani i nevladine organizacije. Naša obaveza je da prikupljamo dokazne materijale o svemu što se učini sumnjivim. A dokazni materijal može da bude bilo šta - video-snimci, audio-zapisi, izveštaji...
Šta bi to osim eventualnih podataka o beguncima, Hag moglo i trebalo da interesuje?
- Nama je važno sve što je vezano za predmete koji se vode pred Tribunalom i za predmete saradnje države sa našom institucijom. I to samo u obliku formalne istrage.
Prati li Tužilaštvo, recimo, i šta se govori na mitinzima podrške Radovanu Karadžiću?
- Pratimo sve što ima veze sa procesima, ali samo ako procenimo da to može da bude upotrebljeno kao formalan dokaz.
Biznismeni prete otpuštanjima, a sindikati protestima
Izjava premijera Mirka Cvetkovića, data posle konsultacija sa privrednicima, da 1. januara verovatno neće stupiti na snagu prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora bukvalno je šokirala sindikate koji su smesta upozorili Vladu da, ako zaista sprovede ovu nameru, neće izbeći vrelu zimu i najžešće socijalne nemire sve dok izvršna vlast ne odustane od namere da teret globalne ekonomske krize prevali na najmanje plaćene radnike.
U okviru priprema plana mera javne štednje i preventivnih poteza radi zaštite od globalne ekonomske krize premijer je održao jednoipočasovne konsultacije sa predstavnicima Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Srpskog poslovnog kluba „Privrednik", Saveta stranih investitora (okuplja oko 130 kompanija koje posluju kod nas) i Američke privredne komore u Srbiji. Osim Miroslava Miškovića, Danka Đunića i Zorana Drakulića, koji su na konsultacijama bili u ime SPK „Privrednik", na sastanku su bili Miodrag Babić, direktor „Hemofarma", predstavnici „Filipa Morisa", „US Stila", „Majkrosofta", „Telenora", „Britiš-Ameriken tobaka", „Komtrejda"...
Razgovor je bio zatvoren za javnost, a učesnici su odreda odbili da o sadržini govore za javnost, „jer je premijer dao izjavu" ili zato što je procedura davanja izjava veoma komplikovana (kod Saveta stranih investitora samo Upravni odbor može odobriti komunikaciju sa javnošću). U kratkoj izjavi o tome o čemu se razgovaralo na sastanku koji je trajao oko sat i po premijer Cvetković je rekao da se „došlo do zajedničkih zaključaka o nekoliko tema".
- Prva grupa pitanja odnosi se na tekuću monetarnu politiku, o čemu ćemo se konsultovati sa Narodnom bankom Srbije. Postojeća ekonomska situacija ne daje optimizam da će 1. januara stupiti na snagu prošireni opšti kolektivni ugovor, o čemu će iduće sedmice stav zauzeti Socijalno-ekonomski savet Srbije. Kad je reč o razgovorima vezanim za poreze i predvidivost ekonomske politike, pitanje akciza na cigarete razmotriće Ministarstvo finansija. Povodom zahteva privrednika da bude uprošćena zakonska procedura, u okviru projekta „giljotina", Vlada će uraditi sve što bude mogla da bi im izašla u susret - izjavio je Cvetković.
Tri su ključna pitanja razmotrena sa premijerom, kaže jedan od sagovornika „Blica" koji je učestvovao na ovom skupu.
Šta Srbija može da očekuje od Klintonove
Izbor senatorke Hilari Klinton za državnog sekretara u administraciji Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, dočekan je u celom svetu sa podeljenim osećanjima. Američki saveznici izrazili su zadovoljstvo njenim imenovanjem i očekivanje da će imati dobru saradnju. Zemlje poput Rusije i Irana reagovale su uzdržano, podsećajući da je u Senatu ona više puta zagovarala primenu sile.
„Srbija nema mnogo razloga za oduševljenje budućim državnim sekretarom, koju ubrajaju u ‘liberalne jastrebove' i pristalice politike uslovljavanja prema Beogradu, ali ne treba ni preterivati sa strahovanjima, pre svega zato što ona neće imati previše vremena da se bavi Balkanom niti će Balkan biti američki prioritet", ocenjuje za „Blic" Obrad Kesić, američki analitičar srpskog porekla.
Martin Slecinger iz Centra „Vudrou Vilson" i Danijel Server iz Američkog instituta za mir u Vašingtonu očekuju da će, i pored ranije oštre retorike Klintonove prema Beogradu, odnosi između Srbije i SAD s novom administracijom u Vašingtonu ići uzlaznom linijom.
„Ton spoljnoj politici SAD će pre svega davati Obama, koji je protiv unilateralizma i nepotrebne agresivnosti. On želi da uzdigne moralni autoritet SAD i unapredi odnose sa partnerima. Ako je Klintonova ranije umela da uputi oštre reči na račun Srbije, ona je govorila ili kao prva dama, ili kao senator države Njujork. Sada će morati da se koriguje, jer istupa u ime čitave zemlje", kaže Slecinger za „Blic".
On dodaje da „u praksi to za Balkan može da znači tolerantniji odnos, koji može doprineti stabilnosti regiona". On napominje da to nikako ne znači odstupanje od priznanja Kosova, ali da bi sever pokrajine mogao da očekuje veću autonomiju, „neku vrstu faktičke podele, ali ne i formalne". Vašington će takođe podržavati potpunu integraciju Srbije u EU.
„Ciljevi SAD na Balkanu, sa Klintonovom u Stejt departmentu ostaće manje-više isti, a to je težnja ka dobrim odnosima sa Srbijom, i pored američke podrške nezavisnosti Kosova", veruje Server. On, međutim, očekuje da će Vašington i Brisel insistirati da Srbija „reši" pitanje Kosova pre nego što uđe u EU, da će „Beograd morati da bira između Kosova i EU".
Da će zalaganje za nezavisnost Kosova i sa novom administracijom u Vašingtonu ostati zacementirano, slaže se i Kesić koji veruje da će Klintonova, štaviše, lobirati da tu nezavisnost prizna što više država i da se ona učvrsti.
„Što se tiče Balkana, Klintonova će od Bušove administracije preuzeti još jedan pravac delovanja - podršku bržem ulasku zapadnog Balkana u EU. Slučaj Miladina Kovačevića, košarkaša koga američki sud traži zbog nanošenja teških telesnih povreda drugu, dobiće na značaju", nabraja Kesić.
U masovnoj tuči na Vračaru stradala dva mladića
U tuči dve grupe mladića koja se jutros dogodila u kafani "Žuta greda" ubijeni su Marko Živojinović (20) i Marko Milanov (21), a povod za sukob bilo je dobacivanje jednoj od devojaka koja je bila u društvu napadača, izjavio je FoNetu zamenik načelnika odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije Vlastimir Vulikić.
Tuča u restoranu "Žuta greda" počela je jutros oko četiri sata i trajala je do dolaska ekipa hitne pomoći, oko pola sata kasnije. Marko Živojinović je povredama je podlegao odmah, a Milanov u Urgentnom centru, uprkos ukazanoj pomoći.
Drugo povređeno lice D.N. 1989. je u proveo nekoliko sati u operacionoj sali gde su se lekari borili za njegov život.
"Hirurški tim koji se bavi transplatacijom jetre operisao je povređenog D.N. i njegovo stanje je stabilno", rekao je danas direktor Urgentnog centra Vladimir Đukić, i dodao da su "povređeni L.N (22) i tri godine stariji B.M. (25) koji imaju povrede lica, grudnog koša i ekstremiteta, posle ukazane pomoći upućeni u druge zdravstvene ustanove".
Kako RTS saznaje, osam osoba je uhapšeno, jedna je maloletna a niko od uhapšenih do sada nije poznat policiji.
Prema informacijama očevidaca, grupu mladića koji su došli sa devojkama, najpre su verbalno izazivali mladići koji su te devojke od ranije poznavali. U policiji je rečeno da je povod za sukob bilo dobacivanje jednoj od devojaka koja je bila u društvu napadača. I jedni i drugi su napustili restoran i potukli se na ulici. Osim pesnica, korišćeni su i noževi.
Ukazujući da je povod tuče "nezgodan pogled", Vulikić je upozorio da je taj motiv odraz shvatanja da je ljudski život u sistemu vrednosti našeg društva na poslednjem mestu. "Policija nastavlja rad na utvrđivanju ostalih činjenica neophodnih za potpuno rasvetljavanje događaja", rekao je on.
