Izvor: Blic, 21.Nov.2016, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUTIN TRLJA RUKE Ova NATO zemlja dobila je PRORUSKOG PREMIJERA
Odnosi Estonije i Rusije već duže vreme su na veoma lošim talasnim dužinama. Vlada baltičke zemlje, nekadašnje članice SSSR a danas dela NATO alijanse, često se sukobljavala s Kremljom, osuđujući Vladimira Putina i Rusiju za ekspanzionističke namere. Međutim, stvari bi mogle uskoro da se promene, s obzirom da je premijer Estonije postao Juri Ratas, lider proruski orijentisane Centralne partije.
Estonia's Juri Ratas formally named PM https://t.co/wWHXBjqT34 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pic.twitter.com/4vY2ehipSl
Uprkos tome što je druga najjača politička struja u zemlji, Centralna partija je dugo bila van vlasti, pre svega zbog toga što je dugo povezivana sa Jedinstvenom Rusijom, partijom Vladimira Putina. Međutim, tom Sušnom periodu" je došao kraj, s obzirom da je Ratas uspeo da formira najneobičniju koaliciju, sa levičarima iz Socijaldemokratske partije i desničarima iz stranke IRL.
Mnogi smatraju da konačan izlazak iz opozicione senke Centralna partija duguje odlasku dugogodišnjeg lidera Edgara Savisara. Kada je on otišao, stranka se distancirala od Putina, doduše ne u potpunosti, ali dovoljno da postane razmotriv partner za koaliciju.
- Naš sporazum sa Jedinstvenom Rusijom nikada nije stupio na snagu. Ta situacija se neće promeniti sve dok Kremlj ne počne sa poštovanjem međunarodnog prava - rekao je Ratas, uveriivši estonsku Vladu da neće dati zemlju "na izvol'te" Putinu, od čega vladajuća vrhuška u maloj baltičkoj zemlji panično strahuje.
Ipak, sigurno je da je Putinu draže da na čelu Vlade NATO zemlje bude čovek koji dolazi iz proruske partije, bez obzira na njegove izjave.
Pročitaj još:
NATO i EU?
Ratas, inače bivši gradonačelnik Talina, rekao je da će Estonija i dalje ostati stabilan član NATO i Evropske unije.
- Veoma cenimo EU i njeno jedinstvo. Što se tiče NATO, naša posvećenost alijansi je velika. Estonija podržava trenutnu politiku EU prema RUsiji. Stojimo iza stava da Kremlj mora da poštuje međunarodno pravo i granice svojih komšija - rekao je novi premijer i tako jasno povukao granice svoje buduće politike.
Estonija je bila bez premijera od 9. novembra, kada je bivši predsednik Vlade Tavi Roivas, pripadnik Reformističke partije desnog centra izgubio funkciju nakon što mu je parlament izglasao nepoverenje.
Estonija je jedna od retkih članica NATO koja ispunjava obavezu izdvajanja barem dva posto BDP na odbranu zemlje. Zauzela je oštar stav prema Rusiji 2014, nakon aneksije Krima.
Problem na vidiku?
Centralna partija mogla bi da se nađe u velikom problemu zbog svog stava, imajući u vidu da je veliku popularnost i broj glasova dobila pre svega zahvaljujući podršci etničkih Rusa, kojih u Estoniji ima mnogo. To glasačko telo zasigurno ima daleko prihvatljiviji stav po pitanju saradnje sa Kremljom, te je pitanje hoće li oprostiti Ratasu tvrd stav prema Rusiji.
Iz Moskve je stigao odgovor, te je tako uvedena zabrana na uvoz konzervirane ribe iz Estonije, što je nimalo prijatan udarac za ekonomiju baltičke zemlje.
Pročitaj još:
Estonija je nebrojeno puta, uz baltičke susede Litvaniju i Letoniju, alarmirala javnost zbog "straha od ruske invazije". Međutim, činjenica je da Rusija nijednim potezom nije pokazala da ima bilo kakve aspiracije za osvajanje delova teritorije tih zemalja. Uprkos dizanju tenzija, vrlo je verovatno da će jedini konflikt između Rusije i Baltika biti na diplomatskom nivou, uz učestalo uvođenje sankcija. Jer, teško da postoji i teoretska šansa da Rusija uđe u bilo kakav vojni sukob sa NATO alijansom, jer bi to značilo početak kraja.
