Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasno ćutanje NATO i Rusije
Partneri, pa protivnici: U poslednjoj deceniji 20. veka okončana je era hladnog rata. Jedan od protivnika, istočni vojni blok – Varšavski ugovor – prestao je da postoji, njegov temelj, Sovjetski Savez se raspao. Zapadni vojni savez, NATO, slavio je pobedu u hladnoratovskom nadmetanju.
Na ruševinama ovog „obračuna“ nikli su novi odnosi izmedđu Alijanse i oživljene Rusije. Bivši protivnici postali su partneri.U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << euforiji posle pada Berlinskog zida – simbola gvozdene zavese u Evropi – čule su se čak i ideje da bi Rusija, jednog dana, mogla da postane i članica NATO.
Za četvrt veka „cvetajuće“ saradnje Alijansa i Moskva održale su sijaset samita, potpisani su mnogobrojni ugovori o razumavanju i saradnji, obostrano su praćeni manevri, razgovali su o najosetljivijim pitinjima vezanim za nuklearno oružje i balističke rakete ...
U zajedničkom dokumentu potpisanm 1997. godine NATO i Rusija su se složili da drugu stranu ne vide „kao protivnika“. Pet godina kasnije osnovan je Savet za saradnju NATO-Rusija.
Danas je ovo „strateško partnerstvo“ Moskve i zapadne Alijanse pretvoreno u prah i pepeo. Dve strane su opet protivnici i postoje opasne naznake da bi čak mogli da postanu – neprijatelji.
Prvi veliki udarac odnosima NATO i Rusije dogodio se 2008. godine. Rat u Gruziji ozbiljno je uzdrmao ovo „strateško partnerstvo“ koje je ukrajinska kriza do temelja uništila.Od proleća prošle godine NATO i Rusija više ne govore. Alijansa je tada jednostrano prekinula svaki kontakt sa Moskvom – i civilni i vojni. Zavladalo je ćutanje, i to, kako tumače analitičari u zapadnim medijima, veoma opasno. Nekada, u vreme hladnog rata, podseća nemački nedeljnik „Cajt“, postojao je barem crveni telefon za hitan razgovor u kriznim situacijama.
Da ovo ćutanje nije dobro prvi je otvoreno upozorio nemački šef diplomatije Frank Valter Štajmajer, početkom decembra na susretu ministara inostranih poslova država članica NATO. Ovakav istup nemačkog ministra bio je savim opravdan: pa kancelarka Angela Merkel je čest gost u Moskvi, u stalnoj je telefonskoj vezi sa Vladimirom Putinom... Nemački ministar predložio je da NATO i Moskva prekinu ćutanje. Od tada se u centrali Alijanse traže načini da opet zvanično progovore sa Rusijom.
Obnova dijaloga NATO i Rusije bila bi, naravno, znatno olakšana kada bi ukrajinsa kriza krenula putem smirivanja. To nikako, međutim, ne znači da bi Moskva i Alijansa mogli da se vrate na nekadašnje pozicije i obnove „strateško partnertstvo“. Nema sumnje da će mnogo vode proteći Rajnom i Volgom da se odnosi barem delimično poprave. Ako ništa drugo barem da se stvori privid kako NATO i Rusija nisu protivnici.
Ratovanje protiv Islamske države: Posle brutalnog ubistva jordanskog pilota borba protiv Islamske države (ID) ušla je novu fazu. Umesto očekivanog haosa u Jordanu islamski kalifat izazvao je nepodeljeni bes naroda. Jordanci su odlučno stali iza kralja Abdulaha Drugog koji se zakleo na odmazdu. I prve osvetničke akcije jordanske avijacije već su islamistima nanele osetne gubitke.
Vojni poraz u Kobaneu definitivno je srušio mit o nepobedivosti boraca Kalifata ali je i pobednicima u ovom četvoromesečnom sukobu – Kurdima dao krila. Pokazali su se kao ozbiljna vojna sila što samo pojačava njihove snove o uspostavljanju nezavisne kurdske države na istoku Iraka. A tome se protive najmanje tri strane: Teheran, Bagdad i Ankara.
Od juna 2014. godine SAD su izvele više od dve hiljade vazdušnih napada na položaje islamista.U udarima su poginuli i neki od najvažnijih komandatana ID. Ove udare dobro su iskoristile šiitske milicije u Iraku, ostvarile su neke sitnije vojne pobede i povratile neke teritorije na jugu i u centalnom delu zemlje. Zabeleženi su, međutim, i njihovi zločini nad sunitima koji su „srce“ Islamske države što će sigurno izazvati odmazdu.
Tu je, naravno, i Iran kao glavni zaštitnik šiitskih muslimana u Iraku koji iz sve snage podržava njihovu borbu protiv Islamske države. Ali i budno prati šta to rade Kurdi.
Rat protiv ID dobro je iskoristio i sirijski lider Bašar el Asad. I njegove trupe napadaju islamiste ali koriste gužvu da žestoko udare i po pobunjenicima – imaju podršku SAD - koji žele njegovo svrgavanje.
Tu je, naravno i Turska koja pokušava da balansira izmedju zaraćenih strana na Srednjem istoku. Ankara traži u svemu tome svoju računicu: da njeni protivnici: Asad i Kurdi ne budu pobednici – zbog čega se nije priključila vojnoj koaliciji protiv ID – ali i da time ne naljuti previše glavnog seveznika, SAD.
Ova „taktička supa“ – kako situaciju na terenu opisuju nemački mediji – još dugo će da se krčka. A dok konačno ne bude „skuvana“ ostaće dovoljno prostora za delovanje ekstremnh islamista. Kalifat je očigledno uzdrman ali sigurno nije ni blizu konačnog poraza.
Žarko Rakić
objavljeno: 08.02.2015
