Izvor: RTS, 18.Sep.2009, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O štitu, između ogorčenja i uzdržanosti
“Amerika je izdala Poljsku”, komentarišu poljske novine odluku SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita, posebno ogorčene jer je odluka pala na dan boljševičkog napada na Poljsku, pre 70 godina. Moskva bez euforije ocenjuje odluku Vašingtona, kao pomirljiv gest i otvaranje šire mogućnosti za dijalog dve sile. Generalni sekretar NATO-a Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << SAD, NATO i Rusije.
Odluka SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj izazvaće zahlađenje poljsko-američkih odnosa, ocenjuje danas poljska štampa, a neki tabloidi pišu da ta odluka predstavlja "izdaju".
"Izdaja! SAD su nas prodale Rusiji, zabile su nam nož u leđa", piše visokotiražni dnevnik Fakt.
Amerika je izdala Poljsku", jedan je od naslova tabloida Superekspres. Desničarski list Žečpospolita ocenjuje da odluka Amerike "može da izazove zahlađenje u poljsko-američkim odnosima".
"Čak i da nam Barak Obama ponudi nešto za utehu, degutantni su način na koji su Amerikanci odustali od štita i datum koji su izabrali da to saopšte", piše dalje taj dnevnik.
"Za Amerikance 17. septembar je dan kao i svaki drugi ... Za nas je dokaz nedostatka suptilnosti da se od odbrambenog projekta, važnog za nas, odustane tačno 70 godina nakon boljševičke invazije na Poljsku", piše konzervativni Đienik.
Gazeta viborča ocenjuje da će doći do promene u odnosima Varšave i Vašingtona. "Godina 2009. donela je kraj bliskog savezništva koje je trajalo devet godina, dakle dovoljno dugo", zaključuje list.
Moskva pozdravlja odustajanje SAD od raketnog štita
Odluka administracije Baraka Obame da odustane od planova za instaliranje protivraketnog sistema u Češkoj i Poljskoj dočekana je u zvaničnim i ekspertskim krugovima u Rusiji bez euforije, sa uzdržanim optimizmom i razumevanjem da je uslovljena američkim nacionalnim interesima, ali i da predstavlja pomirljiv gest Vašingtona, načinjen u ime "resetovanja" rusko-američkih odnosa i otvaranja mogućnosti za širu saradnju i dijalog dve sile.
Na osnovu jučerašnjih izjava iz Vašingtona vidi se da se stvaraju dobri uslovi za zajednički rad na oceni rizika raketne pretnje u svetu, rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
"Razume se, predstoje još konkretne konsultacije eksperata i naša zemlja je spremna za njih", rekao je Medvedev, dodajući da će susret sa Obamom, planiran za 23. septembar u Njujorku, biti dobra mogućnost za razmenu mišljenja o svim aspektima strateške stabilnosti, uključujući i protivraketnu odbranu.
"Zajednički ćemo razrađivati efikasne mere u odnosu na rizike raketnog širenja. Mere, koje omogućavaju da se uvaže interesi i zabrinutosti svih zemalja i osigura podjednaka bezbednost svim državama na evropskom prostoru", istakao je ruski predsednik, dodajući da je spreman za nastavak dijaloga.
Sa svoje strane, ruski premijer Vladimir Putin rekao je da odluka SAD "navodi na dobre misli".
"Veoma računam da će iza te, veoma ispravne i smele odluke uslediti i druge", rekao je Putin na ekonomskom forumu u Sočiju, precizirajući da misli na ukidanje ograničenja za ekonomsku saradnju sa Rusijom i stupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.
NATO za globalno povezivanje antiraketnih sistema
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije, ali je od Moskve zatražio da poveća pritisak na Iran kako bi odustao od nuklearnih ambicija.
"Naše zemlje i naše vojske biće sve osetljivije na raketne napade i osnovni interes NATO i Rusije jeste da se ispita mogućnost povezivanja sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije", rekao je Rasmusen u svom prvom velikom govoru od stupanja na čelo Alijanse, u avgustu ove godine.
Rasmusen je predložio razgovore sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim o novoj evroatlantskoj bezbednosti kako Rusija ne bi bila "zabrinuta" svojom eventualnom "marginalizacijom" u Evropi.
Kad je reč o Iranu, Rasmusen očekuje od Rusije da se "pridruži" Zapadu kako bi se izvršio "maksimalan diplomatski i politički pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija".
Moskva se do sada protivila uvođenju oštrijih sankcija Iranu ukoliko sadašnji pregovori ne daju rezultata.
Američki predsednik Barak Obama najavio je juče "novi pristup" projektu antiraketnog štita u Evropi, a iz Moskve danas stižu nezvanične informacije da Rusija odustaje od postavljanja raketa u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije.
Pogledaj vesti o: Vašington, Moskva
