Izvor: Deutsche Welle, 11.Jun.2015, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci neće u rat protiv Rusa
Većina Nemaca ne želi da vojno priskoči u pomoć ako Rusija napadne neku zemlju koja je uključena u NATO. To nije samo sramota, već i podriva NATO, smatra urednik u DW Mihael Knige.
To je iskreno. To je izraz raspoloženja. I to je jadno. Najnovija Pew-anketa (Pew Research Center – nezavisni trust mozgova iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Vašingtona) pokazuje da većina Nemaca ne bi htela da Nemačka vojno podrži neku partnersku zemlju u Severnoatlanskom paktu kada bi tu zemlju napala Rusija. Doduše, rezultat istraživanja javnog mnjenja nije iznenađenje. Postepeno hlađenje transatlanskih savezničkih odnosa uočavano je i kritikovano još od pada Berlinskog zida. Nemački Maršalov fond (German Marshall Fund – GMF) je prošle godine objavio rezultate svoje ankete u kojoj se prvi put većina Nemaca izjasnila za veću nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država u spoljnoj politici i pitanjima bezbednosti.
Uprkos prigodnim govorima i inicijativama kap što su Pooling und Sharing, i Smart Defense, godinama se ništa nije menjalo. A da ne govorimo o zajedničkom cilju koji nikada nije dostignut – da svaka članica Severnoatlanskog pakta izdvaja dva procenta nacionalnog dohotka za vojsku. Činjenica je da se u geopolitičkom ringu, transatlanskom savezu već odbrojava.
Jezgro ugovora zastarelo
Mihael Knige, DW
Najnovije ankete su ipak važne jer jasno postavljaju pitanje člana 5 NATO-ugovora, koji obavezuje na vojnu pomoć nekom napadnutom savezniku. „Partneri su se dogovorili da će napad na jednog ili više partnera u Evropi ili Severnoj Americi posmatrati kao napad na sve zemlje-članice“, zabeleženo je u tom članku 1949. godine.
Otada je prošlo 66 godina. Nemačka je suočena sa ruskim ponašanjem u Ukrajini koje smešta napad na neku od članica NATO u domen mogućeg. A većina Nemaca upravo to jezgro vojnog pakta dovodi u pitanje. Vojna podrška baltičkim zemljama u slučaju ruskog napada? Ne, hvala – smatra 58 odsto nemačkih ispitanika. Dakle, ne shvatamo baš ozbiljno kolektivnu odbranu. Kada se setimo nemačke prošlosti, onda je taj rezultat sramotan. To je šamar istočnim Evropljanima. A kada se prisetimo i blokade Berlina, to je šamar i Amerikancima. Poruka upućena baltičkim državama, Poljskoj i Americi glasi: podržaćemo vas možda moralno, ali ne i vojno u slučaju ozbiljne opasnosti. Moguće je da bi savezničke armije lako prevazišle izostanak nemačke podrške, s obzirom na materijalne problem Bundesvera. Ali simbolička šteta je velika i trajna.
Podrivanje saveza
To, međutim, ne znači da je ugovor na osnovu kojeg je nastao NATO nedodirljiv. Sigurno se mogu naći argumenti za tvrdnju da je NATO anahronizam, da ga treba osavremeniti ili čak ukinuti. No, to bi onda trebalo otvoreno reći i uraditi. Ukoliko Nemačka i još neke velike članice zapadne vojne alijanse nisu spremne na vojnu podršku u slučaju napada na neku zemlju-članicu, onda je već počelo podrivanje ovog vojnog saveza. Krajnje je vreme ili da se nešto preduzme protiv toga ili da se razmisli o realističnoj alternativi. Na žalost, prošlost nas opominje da Evropljani najverovatnije neće učiniti ni jedno ni drugo.
Berlin se udvara Bušu
Izvor: Politika, 11.Jun.2015
Sin jednog bivšeg američkog predsednika i brat drugog u Nemačkoj zagovara jače mere protiv Putina, iako Nemci u većini ne žele da ratuju protiv Rusije..Od našeg dopisnika..Frankfurt, Hajdelberg – Tek što su objavljena istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da bi većina Nemaca bila protiv...
