Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin se udvara Bušu
Sin jednog bivšeg američkog predsednika i brat drugog u Nemačkoj zagovara jače mere protiv Putina, iako Nemci u većini ne žele da ratuju protiv Rusije
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Tek što su objavljena istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da bi većina Nemaca bila protiv toga da nemačka vojska interveniše i vojno pomogne drugoj članici NATO-a u slučaju ruske agresije, potencijalni republikanski kandidat za američkog predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džeb Buš je usred Berlina izjavio da SAD i NATO treba da razmotre slanje hiljade dodatnih vojnika u Poljsku i druge baltičke države koje se graniče s Rusijom kako bi se odvratio ruski predsednik Vladimir Putin.
Buš se u razgovoru sa novinarima nije ustezao da iznese svoju ratobornu politiku, ističući da je Putin „siledžija” koji će odstupiti samo kada se suoči sa jedinstvenom američko-evropskom zaštitom istočne Evrope.
„Smatram da, kada se nosite sa Putinom, to morate da radite sa pozicije sile. On je siledžija i vi podstičete loše ponašanje ako ste fini sa tipom kao što je on”, rekao je on juče pred odlazak na sastanak s nemačkim šefom diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom. „Samo da budem jasan, ne govorim o tome da treba biti ratoboran, ali treba jasno istaći ’ovo su posledice vaših dela’ i to će sprečiti takvu vrstu lošeg ishoda, koji ne želimo da se dogodi.”
Sin jednog bivšeg američkog predsednika i brat drugog, koji se sada bori da bude kandidat republikanaca za šefa Bele kuće, istakao je postoje mogućnosti koje SAD mogu uraditi s obzirom na veličinu američke vojske, koja je inače u ne tako malom broju raspoređena i na nemačkoj teritoriji. Prema njegovim rečima, SAD i NATO bi trebalo da razmotre opciju da pariraju ruskim snagama koje izvode vojne vežbe s druge strane granice.
„Oni razmeštaju desetine hiljada ljudi u regionu, doslovno odmah do naših saveznika, a naš odgovor je nesrazmeran”, rekao je bivši guverner Floride, koji će posle Nemačke posetiti Poljsku i Estoniju, a potom se vratiti u SAD, gde bi u ponedeljak trebalo da objavi kandidaturu za učešće na izborima 2016. godine. „S obzirom na obim naše vojske, postoje stvari koje možemo da uradimo tako da pošaljemo snažan signal da smo mi na strani Poljske, baltičkih zemalja i zemalja koje se zaista osećaju ugroženo od malih zelenih ljudi, sajber-ratovanja i ostalih taktika koje Rusija koristi.”
Na ukrajinskom poluostrvu Krim su se prošle godine pre i u toku referenduma o prisajedinjenju Rusiji pojavili vojnici u neoznačenim uniformama ili civilnoj garderobi koji su prozvani „mali zeleni ljudi” i za koje se pretpostavlja da su bili ruski vojnici.
Prema Bušovom mišljenju, američka uloga u regionu je oslabljena tokom vladavine Baraka Obame, ističući da će se SAD, ako on postane predsednik, ponovo više angažovati. I dan ranije, na ekonomskoj konferenciji koju je u Berlinu organizovala CDU Angele Merkel, on je upozorio Rusiju da će njegova zemlja, ako on bude na njenom čelu, intenzivirati odgovor na agresiju Putina, posebno u Ukrajini i na istoku Evrope.
Nakon što je održao govor na ovoj ekonomskoj konferenciji došla i kancelarka Merkel, koja se sa Bušom pozdravila i kratko razgovarala. Uzimajući u obzir taj susret sa Merkelovom i današnji sa Štajnmajerom, pojedini komentatori su se zapitali da li je Buš dobio u Berlinu „kraljevski tretman”. Dok pojedini ističu da se to ne čini tako kada se sve uporedi sa 2008. godinom, kada je tadašnjeg senatora Baraka Obamu u berlinskom parku Tirgarten dočekalo oko 200.000 oduševljenih ljudi, ima i onih koji drugačije misle i ističu da su sada Džeba Buša primili Štajnmajer i ministar finansija Volfgang Šojble.
„Neuobičajeni prijem Džeba Buša od strane najvažnijih nemačkih ministara pokazuje koji je značaj Bušovoj kandidaturi dat u Evropi, iako ona nije u potpunosti nekontroverzna u pogledu spoljne politike”, ističe komentator magazina „Špigl”, dodajući da, „zvanično, Berlin uvek tvrdi da se ne meša u izbore u drugim zemljama”.
Međutim, diseldorfski dnevni poslovni list „Handelsblat” u uvodniku ističe da su Bušovi sastanci sa Šojbleom i Štajnmajerom u suprotnosti sa pomenutim pravilom nemačke vlade, te da se „Berlin udvara Bušu”. Ovaj list ističe da Buš želi da izoštri svoju spoljnu politiku, ali i da to ima svoju cenu, te da mora da očekuje od nemačke publike i pitanja koja se odnose na mučenja u Gvanatanamu i nelegalna zatvaranja u tajnim zatvorima CIA.
„Njegov brat jednostavno nije popularan u Nemačkoj”, ističe „Handelsblat”, dok na njegovom sajtu neki od čitalaca nisu tako diplomatski nastrojeni, pa kažu da je bolje reći da ga Nemci mrze.
