Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje samo briselska „noć srpske sudbine”
Te noći proživeo sam tri života. Prvi, kad je oficir NATO-a doneo dokumenta o agresiji u moj stan. Drugi, kada sam u ponoć krenuo sa papirima prema ambasadi. I treći, kada je pred zoru poslednji red depeše poslatu Beograd
U Beogradu živi pravi Milomir Vranić, samo što nije pukovnik – već general.Doskoro je, kao većina gledalaca, sa zanimanjem pratio seriju „Moj rođak sa sela”. Ali,sa nešto jačim emocijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od ostalih. Penzionisani general Jovan Milanović, srpski obaveštajac iz vremena bombardovanja NATO-a, inspirisao je scenaristu Radoslava Pavlovića za lik pukovnika Vranića, a da sam nije znao da će se epizode iz njegovog života naći na ekranu.
Rođen je u okolini Kuršumlije. Vojnu akademiju i najviše vojne škole završio je u Beogradu. Radio je u Upravi za ratno planiranje Generalštaba do 1985. a nakon toga bio je vojni ataše u Alžiru i Tunisu. Po povratku u zemlju još neko vreme je radiou Upravi za ratno planiranje, zatim biva imenovan na funkciju šefa kabineta načelnika Generalštaba. Od 1995. godine postavljen je na mesto ministra savetnika u misiji SRJ pri EU dok ga nisu u oktobru 1998. godine otkrili kao vojnog obaveštajca.
Od proleća do jeseni 1998. godine, u vreme kada se razbuktavao rat na Kosovu i Metohiji, prikupio je i dostavio Beogradu oko 1.000 strana informacija i oko 2.000 strana dokumenata. Pored ostalog, tu su bili i planovi bombardovanja, za čije je ciljeve, kaže, saznao tokom leta te godine, a za koordinate i druge detalje u septembru te godine. Finalni dokument sa ciljevima, fazama i vremenom trajanja agresije dostavio mu je major Pjer-Anri Binel, francuski oficir,koji je zbog toga u decembru 2000. godine u Parizu osuđen za veleizdaju. Milanović je, kada je otkriven u Briselu, bio u kućnom pritvoru 49 dana. Po povratku u zemlju bio je zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
Radoslav Pavlović kroz pitku priču provukao jestvarna dešavanja. Mnogi nisu znali, dok su gledali seriju, da je Vranić stvarni lik, po uzoru na Vas. Šta je autentično u seriji „Moj rođak sa sela”?
Priznajem da sam bio veoma zbunjen kada sam u nekoj od prvih epizoda serije u liku pukovnika Vranića video tragove iz svoga života. Autora scenarija Radoslava Pavlovića upoznao sam na kraju prvog dela serije.Između Vranića i mene nema suštinske razlike, ali mi je teško da tu paralelu pravim, a da ne budem subjektivan. Hajde da pokušam. Obojica školovani, visokoobrazovani oficiri, obaveštajci sa prethodnim vojnodiplomatskim iskustvom. Obojica penzionisani više puta, neprilagođeni i neprihvaćeni ni od jedne vlasti.
Milošević više od šest meseci neće da čuje za obaveštajca iz Brisela i njegove informacije o pripremi agresije NATO-ana SRJ. Srećom, vojska je, kao i uvek, radila svoj posao. Zatrpan informacijama o oružanoj ugroženosti zemlje (Evropa bruji da je otkriven srpski špijun u NATO-u), on odlučuje da nas ostavi tamo – „ostajete do daljeg jer je interes zemlje viši od ličnog”. Tako doslovno glasi depeša koja mi je upućena.Postoktobarska vlast smatra da Vranić i ja ne možemo raditi u sistemu odbrane kome je NATO postao prijatelj, pa nas više puta penzioniše i vraća u aktivnu službu. Za svaki praznik, poneki put i vanredno, zavisno od toga koja je stranka na vlasti.
I Vranić i ja odlazimo u „izbeglištvo”. Ja povremeno, on stalno. On u rodnu Šumadiju, ja u rodnu Toplicu. Sadimo voćke, kosimo travu, renoviramo zapuštene roditeljske kuće i posećujemo grobove, razgovaramo sa mrtvim roditeljima i ostalim precima. Ispovedamo se. Jedino, nisam zapazio da je Vranića progonio Šojićeva „esencija” VilijamMontgomeri, ambasador SAD.Mene jeste. „Zamolio” je Saveznu vladu da me udalje sa mesta savetnika u SDPR – Jugoimportujer sam im bio smetnja za preuzimanje projekata infrastrukturnih objekata koje je naša zemlja gradila u njima neprijateljskim zemljama.
Vraniću u biografiji nedostaje briselska „noć srpske sudbine”, kako je to rekao jedan strani novinar. Ta noć u meni traje neprekidno. Te noći proživeo sam tri života. Prvi, kad je oficir NATO-adoneo dokumenta o agresiji u moj stan. Pomislio sam, hoćemo li obojica biti likvidirani, ili samo ja. Posle dva sata je izašao, video sam da je prešao ulicu i nestao. Drugi, kada sam u ponoć krenuo sa papirima prema ambasadi, potpuno sam i nezaštićen,i treći, kada je pred zoru poslednji red depeše otpravljen za Beograd.
Jesu li akcije u kojima je učestvovao Vranić autentične i jeste li Vi u svima glavni akter?
Nisam pitao autora scenarija ko mu je bio konsultant. Pretpostavljam da je informacije dobijao iz kruga ljudi koji me dobro poznaju. Mislim da je izgradio lik univerzalnog srpskog obaveštajca. I upravo taj lik može da bude srpski Džejms Bond. Događaji i akcije su realni, ali nisam ja uvek glavni akter.Pavlović mi je poklonio televizijski roman „Moj rođak sa sela” sa posvetom „...junaku našeg vremena”. Bio sam toliko uzbuđen da sam jedva došao do kuće.Ideja o memoarima sazreva u meni. Neke moje kolege, obaveštajci, misle kako bi o tome trebalo da pišu neki drugi ljudi kada se otvore arhivi. Oni se verovatno pozivaju na istorijsku distancu. Ali, u arhivima su samo gole činjenice. Istina o kojoj ću svedočiti je na mojoj strani, a ne na Solaninoj, Klarkovoj, DžejmijaŠeja i AlisteraKembela. Zar ću prećutati model kako strane službe likvidiraju takve kao što smo Binel i ja? Naređenje bez potpisa, samo memorandum i broj... Ili plan „Alfa S” NATO-a sa spiskom za likvidaciju 30 Srba među kojima sam bio i ja, ili plan tajnih službi u Briselu da ostanem bez diplomatskog imuniteta, a potom da me prepuste albanskoj ili bosanskoj mafiji...
Jeste li tada ili do danas sebi postavili pitanje da li je ispravno braniti zemlju po svaku cenu, ili može biti ispravno predati se?
Nikada sebi nisam postavljao pitanje celishodnosti odbrane zemlje. Srpski oficir tako ne razmišlja. Odbrana zemlje je istorijska i mitološka kategorija i nikada nije bila dilema srpskog vojnika. Srpska vojska nije poražena tokom agresije NATO-a. Poražena je politika.
Kakvi su Vaši komentari po završetku serije?
Ako se „odlepim”od Vranića, izuzetno dobri. Zatičem sebe u tom ambijentu i posle toga zaključim da živim izvan realnog sveta. Vranićev monolog o Kosovskom boju i srpskim junacima me opseda, pritiska.Poručujem mladim oficirima da razmišljaju o tome. Vojin Ćetković je sjajno odglumio ulogu. Nemam zamerke ni sa stručne strane jednog obaveštajca.
Javnost je upoznata da je nedavno u staromGeneralštabu,u sedištu VBA i VOA,otvorena istorijska postavka razvoja vojneslužbe bezbednosti. Ima li Vas tamo?
Ima. Sa tekstom posvećenim delu koje sam učinio završava se istorija obaveštajne službe 19. i 20. veka. Evo poslednjeg pasusa: „Angažovanje pukovnika (tada već generala) Milanovića u Briselu značajno je doprinelo očuvanju borbene sposobnosti Vojske Jugoslavije i smanjenjugubitakatokom dejstava vazduhoplovnih snaga NATO-a”.
Vera Vasić
objavljeno: 12.03.2011
