Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Mar.2019, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nebo je bilo crno kao ugarak, a onda NATO BOMBA: "Ovde smo našli Milankovu nogu, a ovde POLA GLAVE..."

Ispovest od koje se duša kida

Tog aprilskog jutra nad Torknikom sijalo je sunce, a nebo je bilo crno. Kao ugarak. Sećam se, crnom, spaljenom zemljom, među razvalinama koje je iza sebe ostavila američka raketa, kao avet, raspamećen od bola, hodao je stari Marko Savić, gologlav, u rukama je gužvao šajkaču. Tražio je unuka Milanka. Posle ga je našao, samo nije mogao da ga prepozna, nije njegov Milanko tako izgledao…

Dvadeset godina kasnije, Tornikom još odzvanja >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nemi Markov jauk.

Za neki dan, 8. aprila, biće ravno 20 godina od onog dana kada kada su Nato zločinci na Torniku, u drvenoj baraci namenjenoj za smeštaj sportista ubili trojicu nedužnih zlatiborskih mladića: Milanka Savića (24), Radooja Marjanovića (34) I Neđa Uroševića (31). Milanko je prethodnog dana slavio rođendan, drugari došli da se vide, da se druže.

Dvadeset godina kasnije, dvadeset godina svakog proleća, dvadeset godina svakog aprila, jauče šumom Milnakov nesrećni otac Radojica (83).

- Joj, Milanko, joj, sine… Crna sudbino moja…

Sećanja su živa, sve je, kao I juče, kao I pre 20 godina isto:

- Mog Milanka našli smo 139 metra od mesta na kome su spavali  I gde je pala bomba. Evo ovde, na ovom mestu, našli smo mu nogu, ovde pola glave – strašna je priča Radojice Savića.

Njegov Radojica nije stigao da se oženi, planirao bio svadbu za jesen one crne godine. Nisu stigli ni Radoje, ni Neđo. Milankova majka umrla je 2005. godine, nije dočekala unuke od sina, za šest godina samo se jednom nasmejala, kako kaže Radojica.

Za one koji su mu ubili sina, svake godine poruka je ista.

- Zločinci! Neka Bog vrati kako su zaslužili – kaže.

Nada Antonijević je sestra Neđa Uroševića.

- Rano smo ostali bez roditelja, nismo se razdvajali. Kako koja godina prođe, sve mi je teže… Da se barem oženio, da je decu ostavio, da njih gledam I da u njima brata vidim – zaplače Nada i doda:

- Ima Boga, neka, moj brat nikom ništa nije bio kriv – kaže brišući suze spuštenog pogleda.

Bog će suditi:

Majka Radoja Marjanovića Stanojka živi u Ribnici. Zaboli je na svako predosećanje na tragediju. Šta da kaže što već nije rekla.

- Šta ću, imam ćerku, imam unuke, živim, kako mi je, ja znam… Godine prolaze I nemojte me ništa više pitati. Neka mene… Bog će svakom po zasluzi odrediti.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na SrbijaDanas.com...