Izvor: RTS, 28.Jan.2020, 07:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)imenovanje diplomata – neophodnost ili presedan
Gotovo polovini ambasadora Srbije istekao je četvorogodišnji mandat. Od oko 70 diplomatsko-konzularnih predstavništava, u 27 potrebno je da se pošalju novi ljudi. Nova imenovanja neophodna su i pri Ujedinjenim nacijama i NATO-u. U Ministarstvu spoljnih poslova kažu - spoljnopolitička aktivnost u prošloj godini zahtevala je da šefovi pojedinih ambasada ostanu duže, a diplomate ipak upozoravaju - reč je o presedanu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ima imena koja se u našoj diplomatiji i dalje izgovaraju sa strahopoštovanjem. Od Stojana Protića i Jovana Ristića do Andrića, Dučića, Crnjanskog između dva svetska rata – Velebita i Vejvode u drugoj polovini dvadesetog veka.
U 21. veku do rešenja za ambasadore, čini se, nije lako doći – predstavnik u Vašingtonu akreditive je predao još Baraku Obami. Diplomata u Tirani duže je od dva mandata.
"To je praksa koja nije vezana samo za poslednji mandat nego i ranije, da tamo gde postoje potrebe, gde nema u tom trenutku rešenja konačnih, koja bi zamenila one koji su bili, da produži mandat", izjavio je Veljko Odalović generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.
Mandat ambasadora nije strogo omeđen, ali dobra praksa, naročito za karijerne diplomate je četiri godine u DKP-u, zatim služba u Ministarstvu kod kuće, pa opet u inostranstvo.
"Nikada kao sad" "U istoriji Srbije i Jugoslavije nikada se nije dogodilo da ovoliki broj diplomata probiju svoj termin, odnosno ostanu duže u zemlji prijema nego što je to predviđeno", naveo je prof. Ivo Visković, nekadašnji ambasador u Berlinu i Sloveniji.
Profesor Pravnog fakulteta Dejan Popović, nekadašnji ambasador u Londonu napominje da je verovatno da postoje različiti razlozi, od kadrovskih do političkih.
"Ponekad se to vezuje i za Vladu. Drugo, postojali su kvalitetni ambasadori pa nije ni bilo nekog pritiska, postojala je i inercija", kazao je Popović.
Inercija bi mogla da ispostavi nemali spoljno-politički račun, ako se ponovi da se na imenovanje ambasadora čeka i duže od godine, kada ga zamenjuje otpravnik poslova.
"To nikako nije dobro za zemlju, jer ambasador može ono što nijedan otpravnik poslova ne može, ne zbog sposobnosti nego zvog formalne tiutule koju ima, on ima pravo pristupa najvišim državnim službenicima, dok otpravnike ne primaju, nego niži službenici ili srednji kadar u ministarstvima", izjavio je Visković.
Još nema rešenja za Vašington i Peking Da nema praznog hoda, važno je naročito u prestonicama poput Vašingtona i Pekinga, za koje još nema rešenja. Mogući izbor je između karijernog diplomate i političke ličnosti bliske donosiocima odluka. Iako su stručni ambasadori evropski trend, u igri su i javne ličnosti.
"Za ličnost ambasadora je važno da je politički šlifovan, da ima shvatanje politike kakvo je potrebno i ono što je u velikim prestonicama jako bitno da ima neku vrstu ličnog kontakta sa najvišim donosiocima odluka u zemlji, jer ga onda na neki način i lično predstavlja", dodaje Visković.
"Što se rešenja tiče, ona su trenutno na usaglašavanju koje se preko ministra spoljnih poslova kao nekog ko je inicijator, vlade koja donosi odluku i predsednika koji poslednji akt potpisuje", precizirao je Odalović.
Mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Moskvi, Berlinu, Parizu, Rimu, Londonu već su popunjena. Za ostala, u Ministarstvu kažu, rešenja se očekuju u narednih šest meseci.
.jpg)
