Izvor: Deutsche Welle, 15.Apr.2021, 10:18
NATO u Avganistanu: Trupe odlaze, rat ostaje
Kroz dve sedmice počinje povlačenje zapadnih trupa iz Avganistana - posle dvadeset godina misije. Poznavaoci prilika kažu da zemlja ostaje u haosu i da će verovatno početi krvavi građanski rat.
Bundestag je još jednom produžio mandat nemačke vojske u Avganistanu. Poslanici više i ne pitaju za smisao te misije, uočava urednik u DW Kristof Haselbah.
Na svom prvom NATO-sastanku, novi ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken leči transatlantsku dušu: >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Vašington „želi ponovo da izgradi partnerstvo“. I da se pripremi za izazove – a to znači: Kinu i Rusiju.
Pre godinu dana je Trampova administracija dogovorila povlačenje trupa iz Avganistana. Intervencija 2001. bila je katastrofalna, ali bi odlazak bio smrtna presuda jednoj zemlji, komentariše Sandra Petersman.
Poput svojih prethodnika, i Donald Tramp je oblikovao je svetsku politiku – s dalekosežnim posledicama na Korejskom poluostrvu, u odnosima sa Kinom i Iranom, u Avganistanu, Siriji i na Bliskom istoku.
„Ovo nije kraj, ovo je početak novog poglavlja“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon odluke o povlačenju zapadnih trupa iz Avganistana. To nije bila laka odluka, rekao je Stoltenberg, ali vreme je da Avganistanci sami izgrade trajni mir.
Povlačenje bi trebalo da počne prvog maja i da se okonča za nekoliko meseci. Tako će se završiti dvadesetogodišnja misija u kojoj se još nalaze vojnici i osoblje iz 36 članica NATO i partnerskih zemalja.
Tokom dve decenije je u Avganistanu poginulo oko 3.500 vojnika Alijanse, dok je dvadesetak hiljada ranjeno. „Nikada nećemo zaboraviti solidarnost NATO“, rekao je američki šef diplomatije Entoni Blinken.
Dok je Blinken obećao Avganistancima diplomatsku podršku, američki ministar odbrane Lojd Ostin dodao je da će Sjedinjene Države nadalje podržavati delove avganistanske vojske i vazdušnih snaga tako što će im isplaćivati plate. Bez toga, rekao je Ostin, tamošnja armija bi brzo kolabirala.
I Nemci se vraćaju kući
Trenutno je u Avganistanu još oko 2.500 američkih vojnika. Pod njihovim nadzorom i zaštitom – Amerikanci kontrolišu nebo nad Avganistanom – povući će se preostalih sedam hiljada pripadnika međunarodnih trupa. Biće to mamutski logistički posao jer valja izneti svo naoružanje i civilnu opremu.
Kući ide i hiljadu nemačkih vojnika. Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer je nakon američke odluke o povlačenju rekla: zajedno smo krenuli u misiju, zajedno se povlačimo.
Odlazi i 750 britanskih vojnika čime prestaje obuka avganistanske vojske koju su sprovodili. „Naravno da ovaj stravični rat jednog dana mora da se okonča“, kritikovao je general-major Čarli Herbert, raniji savetnik NATO u Avganistanu. „Ali napuštanje avganistanskih partnera na ovaj način liči na izdaju i avganistanske vojske sa kojom smo se tolike godine zajedno žrtvovali.“
Još oštrije reči našao je Sajmon Digins, bivši britanski vojni ataše u Kabulu. On je rekao da bezuslovno povlačenje „daje zeleno svetlo Talibanima da preuzmu vlast".
Jedan portparol Talibana napisao je na Tviteru da očekuje poštovanje sporazuma iz Dohe, kojim je bivši američki predsednik Donald Tramp najavio povlačenje do 1. maja. Inače, moglo bi da bude „problema“, zapretili su Talibani.
Ta islamistička organizacija najavila je da neće učestvovati ni u kakvim razgovorima – pa ni na mirovnoj konferenciji u Istanbulu iduće sedmice – dok poslednji strani vojnik ne napusti zemlju.
Zemlja ostavljena Talibanima?
Vašington pred tu konferenciju podržava stvaranje prelazne vlade u Kabulu u koju bi bili uključeni i predstavnici Talibana. To bi značilo odlazak predsednika Ašrafa Ganija. No za sada su svi raspleti puka teorija, jer niko ne zna kako će se stanje razvijati narednih meseci.
Ujedinjene nacije su u prva tri meseca ove godine zabeležile da je u Avganistanu ubijeno 573 civila, a ranjeno preko 1.200.
„Brzinsko bezuslovno povlačenje oduzima avganistanskoj Vladi polugu da u Istanbulu ispregovara fer mirovno rešenje“, rekao je Martin Rahimi iz američko-avganistanskog Saveta za mir. „Postoji rizik da se zemlja destabilizuje, povećava se verovatnoća za građanski rat i povratak terorističkih grupa koje ugrožavaju lokalni, regionalni i globalni mir.“
I drugi posmatrači su pesimistični. „Ovo nije kraj rata, ovo je samo kraj njegove direktne američke faze“, piše Eliot Koen, profesor Univerziteta Džons Hopkins.
U časopisu Atlantik, on navodi da će odlazak stranih trupa omogućiti „brutalnim fundamentalistima“ iz redova Talibana da nadalje muče i ubijaju, i poniše napretke u obrazovanju žena i sekularizmu.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
.jpg)
