Izvor: Večernje novosti, 09.Jan.2018, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO pršut ne miriše

Crnogorski zaštićeni proizvodi nikako da se nađu na trpezama zemalja Alijanse i EU. Nijedan komad njeguškog pršuta se nije prodao iako ima sertifikat UZALUD ruža vetrova i sudari primorske i planinske klime podno Lovćena, koje izoštravaju miris i ukus čuvenog njeguškog pršuta, kada ga NATO i zemlje EU još nisu probale. Prošlo je više od pola godine otkako je Crna Gora članica NATO-a, a njen pršut, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji se sprema i suši u Njegušima, još se nije našao na trpezama zemalja vojnog saveza i članica Evropske unije. A kako stvari stoje, neće još dugo biti tako. - Imamo NATO sertifikat za njeguški pršut, ali šta to vredi kada ne možemo nijedan komad da plasiramo za njihove pripadnike. Ovde uplovljavaju NATO brodovi krcati hranom koju prihvataju u Španiji, Italiji, Sloveniji i drugim zemljama, pa im naši pršut, kobasice i drugi proizvodi očigledno nisu potrebni. To nam sada predstavlja veliki problem - kaže, za "Novosti", Dragan Martinović, iz cetinjskog "Marteksa". U ovoj kompaniji nestrpljivo su čekali da administracija Donalda Trampa ratifikuje protokol o pristupu Crne Gore NATO-u, računajući na to da će oni, kao i druge crnogorske kompanije koje su dobile sertifikat Alijanse, moći da toj vojnoj sili ponude i prodaju svoje proizvode. Pravila nalažu da se posle dobijene kodifikacije svaka kompanija pojavljuje u jedinstvenoj NATO bazi podataka, što je trebalo da znači da ona kao dobavljač može biti pozvana na javne i poverljive tendere. PROČITAJTE JOŠ - Aduti su pršut, sir i vino Poznato je da vojnici NATO-a koriste jedino proizvode koji su kodifikovani po standardima tog saveza, a među njima je i njeguški pršut. - Osim kodifikacije, ništa se više nije desilo - dodaje Martinović.NA TRADICIONALNI NAČIN ČUVENI njeguški pršut je crnogorski brend i priprema se u okviru kompanije "Marteks". Prerada se obavlja na tradicionalan način koji zadovoljava sve evropske standarde. Sveži pršut je iz Holandije i Španije, dok se prerada obavlja uz mašinsko soljenje, a sve to kako bi proizvod zadovoljio salinitet od četiri odsto. Nijedan začin se ne stavlja osim morske soli, a suši se na čistom bukovom drvetu i na vazduhu. Iako je jedan od strateških spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa Crne Gore članstvo u Evropskoj uniji, najmanja balkanska država na prostoru tih zemalja nažalost nema nijedan svoj zaštićeni poljoprivredni ili prehrambeni proizvod. Iako obiluju mnoštvom proizvoda koji su dobili NATO sertifikat 76, na Starom kontinentu Crnogorci još nisu dovoljno iskoračili sa svojim prepoznatljivim proizvodom. Do sada su u Crnoj Gori zaštićena geografskom oznakom i oznakom porekla svega dva proizvoda - njeguški pršut i pljevaljski sir. Iz Komore poručuju da bi uskoro trebalo da se taj spisak proširi na zaštitu meda i goveđe stelje. PROCES POTPREDSEDNICA Privredne komore Crne Gore Ljiljana Filipović izjavila je da Crna Gora obiluje bogatstvom proizvoda, ali da se oni nisu adekvatno valorizovali. - Puno se radi na tome već niz godina, a u Privrednoj komori i kroz projekat "Dobro iz Crne Gore". Radi se o dugotrajnom procesu koji zahteva preduzimanje konkretnih koraka - kaže Filipović.

Nastavak na Večernje novosti...