Izvor: N1 televizija, 13.Jul.2016, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO pozdravlja ponudu Moskve

Čelnik Atlantskog saveza Jens Stoltenberg izjavio je da NATO ceni ponudu Rusije da se opipljivim merama pojača vazdušna bezbednost na Baltiku i podvukao da NATO ne priznaje nelegalno rusko pripajanje Krima, ali je za to da "svi zajedno rade na rešavanju sukoba na istoku Ukrajine diplomatskim i miroljubivim sredstvima".

"Time ćemo omogućiti Ukrajini >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << da otkloni spoljno nasilno uplitanje i doprineti sveukupnom poboljšanju odnosa NATO i Rusije", istakao je Stoltenberg posle zasedanja Saveta NATO-Rusija na nivou ambasadora u Briselu.

Generalni sekretar NATO je novinarima rekao da su na sastanku ambasadora dve strane razmotreni prvenstveno situacija u Ukrajini, kao i vojne aktivnosti i napori da se smanje opasnosti od sukoba i većim poverenjem i predvidivošću vojnih aktivnosti poveća stabilnost na istoku Evrope.

Stoltenberg je dodao da je zasedanje Saveta NATO-Rusija bilo "veoma korisno".

On je naveo da je ruska strana upoznata s rezultatima susreta na vrhu NATO u Varšavi 8. jula i preneo stav atlantskih saveznika da je delovanje Rusije u Ukrajini "potkopalo evro-atlantsku bezbednost".

Rusija je ambasadorima NATO, istakao je čelnik NATO, dala na uvid svoje predloge o povećanju vazdušne bezbednosti na području Baltičkog mora i "atlantski saveznici će to pomno proučiti".

"Pozdravljam činjenicu da je Rusija stavila do znanja da smera da primeni mere za smanjenje opasnosti, a za to su se atlantski saveznici odavno zalagali i o tome očekujem dodatnu razmenu mišljenja", dodao je on.

Stoltenberg je podvukao da je susret ambasadora dve strane "pokazao vrednost Saveta NATO-Rusija", i dodao da je dijalog "posebno značajan u sadašnjim okolnostima i biće nastavljen".

Na pitanje novinara nije li nelogično da se NATO usredsredio na odnose s Rusijom, a ne na "istinski bitne izazove poput Islamske države u Iraku i Siriji, Stoltenberg je uzvratio da se Atlantski savez hvata u koštac s više ključnih izazova i na samitu u Varšavi je usvojeno više važnih odluka za bitku protiv međunarodnog terorizma.

Čelnik NATO je dodao da je tako odlučeno da se produži vojno prisustvo atlantskih saveznika u Avganistanu da bi se tamošnjim vlastima pomoglo u borbi protiv terorista, a s istim ciljem se pruža pomoć Iraku, Jordanu i Libanu u obuci vojske i policije, dok će na području Sirije patrolirati NATO avioni za vazdušno izviđanje i prikupljanje podataka.

Zamoljen da kaže kako NATO gleda na stav Moskve da su odluke NATO samita o jačanju vojnog prisustva na Baltiku i istoku Evrope "uperene protiv Rusije", Stoltenberg je odgovorio da je na sastanku Saveta NATO-Rusija "rasprava bila otvorena, iskrena", ali da nije postignuta saglasnost.

"Za NATO je jačanje vojnog prisustva na istoku Saveza neposredan odgovor na akcije Rusije u Ukrajini i pripajanje Krima", objasnio je generalni sekretar Atlantskog saveza.

"Jer", kako je dodao, "pre Krima i Ukrajine jačanje NATO prisustva u savezničkim zemljama na istoku nije bilo na dnevnom redu".

"Ali posebno u situaciji kad se ne slažemo", zaključio je Stoltenberg, "kad zategnutost raste, kad je veća vojna aktivnost i povećana opasnost od incidenata, upravo tad je važno da se sastajemo, razmenjujemo mišljenja, razjašnjavamo i nastojimo da povećamo poverenje i razvijemo mehanizme za izbegavanje incidenata".
Pogledaj vesti o: Moskva,   Ambasador Rusije

Nastavak na N1 televizija...