Izvor: Press, 18.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO nas košta koliko i neutralnost
Izjava generalnog sekretara NATO-a Andresa Foga Rasmunsena da u „svojoj dugoročnoj viziji" vidi i Srbiju u toj alijansi, osim političkih, pokrenula je i pitanje koliko bi članstvo koštalo građane Srbije.
Stručnjaci kažu da bi Srbija kao članica NATO-a za vojsku izdvajala isto koliko i sada - 72 milijarde dinara, koliko je predviđeno predlogom budžeta za 2011. godinu - plus >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << jedan odsto BDP godišnje za članarinu.Aleksandar Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, tvrdi da postoji samo jedan uslov, a to je da „podesimo komunikacije sa njima".
- Ulazak u NATO ne bi državu mnogo koštao ako je pametna. U pitanju je smešna cifra jer, na primer, ne moramo da kupujemo nove avione ako bi nam nebo obezbeđivale druge članice. Bitan je i bezbednosni aspekt, jer mi nismo rešili nijedno pogranično pitanje (Hrvatska, Bugarska...). Dobili bismo šansu da uđemo na tržište koje ima 900 miliona ljudi. Zašto ne bismo proizvodili upaljače, pertle i konzerve i prodavali ih tamošnjim armijama - pita se Živulović.
On smatra da bi Srbiji, od trenutka kada bi se odlučila na taj korak, bilo potrebno tri do četiri meseca da postane punopravni član Alijanse, navodeći i odličnu saradnju u okviru Partnerstva za mir, kao i onu sa nacionalnom gardom Ohaja.
General u penziji Ninoslav Krstić podvlači da bi nas vojska koštala isto, ušli mi u NATO ili ostali vojno neutralni, ali da bismo u tom slučaju imali daleko veću bezbednost države. Ne slaže se sa Živulovićem da su nam avioni nepotrebni, jer je „daleko skuplje plaćati susedne zemlje da nam čuvaju vazdušni prostor". Zato navodi Sloveniju kao primer države koja se tu „opekla".
- U svakom slučaju, mi moramo do 2012. da obnovimo avijaciju. Nešto od postojećeg će se remontovati, ali moramo da kupimo pet-šest aviona, a to košta. Ulaskom bi se konačno zatvorila priča o rasparčavanju Srbije, okrenuli bismo se privredi i natalitetu. Ne zaboravite da članice NATO-a 60 godina nisu ratovale. Naša vojska kakva je sada, nema šanse da brani Srbiju duže od deset dana - tvrdi Krstić.
On kaže da za ulazak u NATO nisu obavezni posebni standardi već samo (re)organizacija vojske koja je već kod nas urađena po NATO standardu, a to su profesionalizacija i način obuke. Kao primere navodi Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju, koje su zadržale rusku tehniku i naoružanje.
- Ulazak u NATO bi bio brz, bilo bi nam potrebno manje od godinu dana. Tvrdim da ćemo pre ući u NATO nego što ćemo dobiti status kandidata za ulazak u EU - završava on.
I vojni analitičar Aleksandar Radić slaže se da bi ulaskom u NATO država trošila istu količinu novca za vojsku kao i do sada (predlogom budžeta za 2011. to je cifra od 72 milijarde dinara), kao i da je kotizacija za ulazak nekoliko miliona evra. On, međutim, smatra da bi se više trošilo na obuci.
- Zahteva se visok nivo obuke, a to je pritisak koji bi išao u našu korist jer bismo dobili kvalitetniju armiju. Teško je proceniti koliko bi ona koštala, ali je sigurno da bi se trošilo više jer takve vežbe zahtevaju ispaljivanje više metaka, granata, pokretanje više vozila, veću potrošnju goriva... - navodi Radić.
Radić na kraju pominje i najveći problem, a to su tenzije na unutrašnje-političkom planu jer postoji veliki animozitet kod ljudi. Prema poslednjem istraživanju, čak 60 odsto građana je protiv pristupanja NATO-u.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
