Izvor: Vostok.rs, 30.Mar.2013, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO je planirao da slomi duh Srba
30.03.2013. - Evropa i SAD se trude da se ne sećaju nemilosrdnog „Milosrdnog anđela“
Piše Konstantin Kačalin
Godine 1999., bukvalno u toku prvih dana agresije otputovao sam na službeni put u Jugoslaviju. Beograd je bombardovan svake noći. Morao sam da idem okolnim putevima – prvo do Budimpešte avionom, a zatim automobilom kroz Mađarsku i Vojvodinu. Ono što sam video u Novom Sadu nije moguće zaboraviti – svi mostovi na Dunavu su bili uništeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Razgovarao sam tada o tome s novinarom i istoričarom Milovanom Drecunom.
Danas je on poslanik u srpskom parlamentu, nalazi se na čelu Komiteta za Kosovo i Metohiju.
- S vojne tačke gledišta nije bilo razloga za rušenje mostova u Novom Sadu. Ne isključujemo mogućnost da je NATO planirao kopnenu operaciju u Srbiji iz pravca Mađarske. I zato su, očigledno, odlučili da odseku Jugoslovensku vojsku od ovog dela zemlje. Ipak, glavni cilj bombardovanja Novog Sada bilo je da se ulije strah i trepet mirnom stanovništvu Vojvodine. U Briselu je planirano da se slomi duh civilnog stanovništva i vojske SRJ. Rušenje mostova na jednoj od glavnih evropskih rečnih arterija, Dunavu, nije imalo smisla. Želim da kažem da se ovde nije nalazila velika akumulacija naše vojske. Međutim, NATO je odlučio da uništi i mostove i fabriku naftnih proizvoda u Novom Sadu. A što je glavno, trebalo je naneti što veću štetu ekologiji, uplašiti ljude i u perspektivi učiniti stanovništvo bolesnim.
A zbog čega je bilo potrebno rušenje mosta „Sloboda“?
- Ovaj most povezuje centralnu Evropu s Balkanom, s južnim delom starog kontinenta. Ponoviću da za rušenje ovog mosta nije bilo nikakve zdrave logike. Ovaj most nije bio ni vojni, ni strateški objekat. Još je vrlo važno to što su očigledno želeli da nas odseku od međunarodnog saobaćaja. Ali, u to vreme su se ljudi prosto plašili da putuju ovuda. Put ka Mađarskoj je bio pust. Čini mi se da su vojna lica u Briselu želela da učine da dugo vremena ne možemo da obnovimo naše mostove kako bi ekonomska blokada Srbije trajala što je moguće duže. Osim toga, mislili su i da stanovništvo Srbije treba da shvati da je NATO moć i sila protiv koje se ne može ratovati. Treba mu se pokoriti. I zato su osim mostova uništavali naše termoelektrane, vodovodni sistem i ostalo.
U operaciji „Milosrdni anđeo“ učestovale su Evropa i SAD. Da li je Brisel nameravao da zaustavi ovaj rat?
- Sama agresija je bila nezakonita i NATO je primenio ogroman broj vojne tehnike protiv nas. Dok nas je u martu bombardovalo svega 370 aviona, u aprilu i maju je učestvovalo već 1200 aviona. Na malom vazdušnom prostoru avioni prosto više nisu znali kuda da lete. Za svega 78 dana rata obavljeno je preko 26 hiljada avionskih letova. Od toga je bilo 19 hiljada borbenih aviona. Upotrebljeno je 37 hiljada raketa i različitih bombi. Sve one su imale 23 hiljade tona vrlo opasnih eksplozivnih materija.
Međutim, NATO je najviše bombardovao civilne objekte – obavljeno je dve hiljade avionskih napada na 900 civilnih objekata. Na Kosovu su avioni alijanse uništili samo 7 tenkova Jugoslovenske vojske, ali su pritom „herojski“ bombarodvali 370 industrijskih objekata. I to objašnjava glavni cilj ovog rata – nanošenje ogromne štete stanovništvu Srbije i Crne Gore. Bombarodvane su fabrike, bolnice, vozovi s mirnim građanima, mostovi na kojima su se nalazila deca, crkve u kojima su se ljudi okupljali na praznik. Znači, trebalo je ubiti moralni duh ljudi.
Najveću traumu od ovog rata doživeli su deca i omladina. To je veoma uticalo na njihovo fizičko i psihičko zdravlje. Slomljeno je, uništeno je zdravlje naše nacije. Voda, vazduh i šume su zatrovani. Sad, 14 godina kasnije, osećamo ove posledice. I još je kod nas, Srba, postradao moral. Danas ne možemo tako aktivno da se suprotstavljamo američkom uticaju, američkom upadu u naš život.
U proleće 1999. godine imao sam prilike da izlazim u direktan program „Glasa Rusije“ po 5 puta dnevno. U Rusiji i u svetu vrlo budno su praćeni događaji na Balkanu, trebalo je stalno informisati auditorijum o tome kako je ovih 78 dana i noći živela i kako se branila mala Srbija koja je kažnjavana zbog Kosova. A danas se Evropa i SAD trude da se ne sećaju dalekih godina i nemilosrdnog „Milosrdnog anđela“.
(Nastavak sledi)
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
