Izvor: B92, 02.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO: Bez poziva Makedoniji
Beograd, Bukurešt, Ljubljana, Brisel -- U Bukureštu se održava samit NATO-a. Poziv u članstvo Albanij i Hrvatskoj, ali ne i Makedoniji.
Lideri NATO složili su se danas, na samitu u Bukurestu, da upute potiv za članstvo u Alijansi Albaniji i Hrvatskoj, dok je odluka o Makedoniji odložena, zbog nerešenog spora sa Grčkom oko naziva te zemlje, potvrdio je španski ministar spoljnih poslova Migel Moratinos. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Grčka je saopštila da za sada ne postoje uslovi da se postigne konsenzus da se poziv uputi i Makedoniji. Tako će biti pozvane samo Albanija i Hrvatska," rekao je Moratinos.
Grčka je ranije saopštila da će uložiti veto na integraciju Makedonije u NATO, sve dok spor oko naziva bivše jugoslovenske republike ne bude rešen.
Lideri NATO, takođe, nisu uspeli da se dogovore da li da pozovu Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva u Alijansi.
"Stav Nemačke (po pitanju dve bivše sovjetske republike) se nije promenio," rekao je diplomata koji je prisustvovao radnoj večeri kojom je počeo samit Alijanse u Bukureštu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je ranije danas da je još "suviše rano" uvesti Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva.
Tome se žestoko protivi i Rusija, koja takav potez smatra ulaskom NATO u njenu istorijsku sferu uticaja, preneo je Rojters.
Odlaganje poziva Makedoniji se dogodilo uprkos insistiranju svih najznačajnijih članica Alijanse, uključujući SAD, čiji je predsedniik Džordž Buš jutros u Bukureštu pružio podršku prijemu te zemlje, zajedno sa Hrvatskom i Albanijom.
Sa druge strane, ideja o proširivanju NATO-a na Ukrajinu i Gruziju već duže vreme nailazi na protivljenje pojedinih članica NATO-a, pre svega Nemačke i Francuske, koje podržava nekoliko manjih zapadnih zemalja.
Glavna briga tih zemalja jeste mogućnost da bi realizacija takvog plana ugrozila odnose i ravnotežu moći između Evrope i Rusije.
Buš je, sa druge strane, jutros u Bukureštu izjavio da se "mora jasno staviti do znanja da NATO pozdravlja aspiracije Gruzije i Ukrajine za članstvo i ponuditi im jasan put ka tom cilju".
O atmosferi u prestonici Rumunije i odavno neviđenim merama bezbednosti, možete čitati i u reportaži specijalnog izveštača B92 Peđe Obradovića, ovde.
Greška na karticama
U skladu sa visokim stepenom bezbednosti na samitu, i pres kartice koje su dobili novinari urađene su po najnovijim bezbednosnim standardima. Međutim, na karticama koje su dobili akreditovani izveštači iz Srbije i iz Crne Gore, potkrala se greška. Naime, dve zemlje su predstavljene kao jedna: SCG.
Iako nije bilo pritužbi povodom ovakve oznake, skraćenica SCG stalni je predmet šale među izveštačima iz Srbije i regiona.
Najveći samit NATO-a u istoriji te severnoatlantske alijanse počeo je danas u Bukureštu i trajaće do 4. aprila, uz neviđene mere bezbednosti.
Na dnevnom redu su rasprave o proširenju Alijanse, operacijama NATO-a u Avganistanu i na Kosovu, kao i o problemu antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.
U Bukureštu se okupilo preko 3.000 najviših političkih i vojnih zvaničnika, među kojima je i američki predsednik Džordž Buš.
Lideri najmoćnijeg vojnog saveza raspravljaju i o daljem širenju NATO-a na istok.
"Mi sa nestrpljenjem očekujemo sastanak NATO-Ukrajina i sastanak sa predsednikom Juščenkom, kao i sa svim našim prijateljima iz Ukrajine. Na kraju, ali ne najmanje važan, biće sastanak Saveta NATO-Rusija na kome će biti i predsednik Putin. Ovo je prvi put nakon pet godina da se taj sastanak održava na ovako visokom nivou, odnosno da će se sastati čelnici država. Radujemo se tim susretima", rekao je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.
Buš i Basesku: Srbiji jasna podrška
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO.
"Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom, kako bi postala članica alijanse" rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, održanoj u crnomorskom letovalištu Neptun.
Shefer: Ruka Srbiji
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je, uoči samita NATO u Bukureštu, da će se razgovarati i o Srbiji i da Alijansa ostaje otvorena za njen budući prijem u članstvo. "Posvetićemo pažnju Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Mislim da je od velike važnosti, uprkos postojećoj temeljnoj razlici u mišljenjima u vezi sa Kosovom, da Srbija izabere sebi put evroatlanskih integracija", rekao je Shefer za Bi-Bi-Si.
Prema rečima Shefera, o tome će odlučivati narod Srbije, a NATO će mu pružiti ruku. "Srbija je članica Partnerstva za mir i mislim da je to veoma važno", rekao je on.
Bezbednost civilizovanog sveta nema alternativu, osim jedinstva u NATO-u i Alijansa mora da ostane otvorena za nove članove, uključujući i Srbiju, rekao je američki predsednik Džordž Buš.
Amerika i Rumunija se slažu da NATO mora da ostane otvoren za prijem novih članova, odnosno svih zemalja koje dele zajedničke vrednosti, izjavio je Buš na zajedničkoj konferenciji s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom.
Buš kaže da se to posebno odnosi na države koje su u bliskoj prošlosti povukle hrabre reformske poteze.
"Zato čvrsto verujem da Hrvatska, Albanija i Makedonija treba da postanu punopravne članice NATO-a, da treba našu mapu da proširimo i na Ukrajinu i Gruziju, da čvrsto podržavamo molbu Crne Gore i BiH za intenzivniji dijalog sa Alijansom i da treba da otvorimo vrata za bližu saradnju sa Srbijom".
Rumunski predsednik je rekao da Srbija ima ključnu ulogu u osiguranju stabilnosti i ekonomskog razvoja u regionu i da Beogradu obavezno treba uputiti jasnu podršku.
Basesku je naglasio da je Srbija dosta platila do sada, a srpski narod još plaća greške iz prošlosti počinjene u njegovo ime. Rumunija podržava stav da se Srbija "vrati na mesto koje zaslužuje".
Rumunski predsednik će se sastati s predstavnicima Srbije, Crne Gore i BiH u okviru samita NATO u Bukureštu.
Spasojević: Partnerstvo za sada prava mera
Šef delegacije Srbije koja u Bukureštu učestvuje na konferenciji na marginama samita, državni sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević, kaže da je Partnerstvo za mir za sada dovoljan stepen evroatlantaskih integracija naše zemlje.
"Mi smo u svakom razgovoru veoma jasno stavili do znanja da je Partnerstvo za mir nešto oko čega je u Srbiji postignut potpuni konsenzus i da je, za sada, Partnerstvo za mir prava mera našeg učešća u evroatlantskim integracijama. Veoma smo jasno stavili do znanja da je odluka, bilo kakva odluka o našem učešću u evroatlantskim intergacijama, nešto što će se u Srbiji doneti u skladu sa Ustavom i zakonom i na demokratski način", kazao je Spasojević.
Šutanovac: Neutralan stav Srbije
Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je večeras da je trenutno najbolje rešenje za Srbiju da bude vojno neutralna u odnosu na NATO i da je Program NATO "Partnerstvo za mir" za sada sasvim dovoljan okvir za saradnju.
"Interes će nalagati buduću saradnju", rekao je Šutanovac Radioteleviziji Srbije.
Što se tiče slanja vojnika Srbije u misije po svetu, Šutanovac je istakao da vojske moraju da se ujedinjuju zbog borbe protiv terorizma, koji ne poznaje granice.
"One zemlje koje žele da taj problem saseku u korenu, čine ogromnu uslugu svima i u tom kontekstu mislim da Vojska Srbije mora da uzme učešće u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija", rekao je on.
Šutanovac je naglasio da je sve na dobrovoljnoj bazi i ukoliko se niko ne bi prijavio niko i ne bi otišao.
Komentarišući odluku SAD da pošalje oružje Albancima na Kosovo, Šutanovac je rekao da je ta odluka jako loša i da je došla u lošem trenutku.
