Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris plazme i uglja
Jedanaest godina posle odlaska Slobodana Miloševića s vlasti, njegov rodni grad se oslobađa političkog nasleđa vožda devedesetih
Požarevac – Vladica i Aleksandar su bili bebe kada je Sloba došao na vlast. Kada je s nje sišao, momci su imali 11 godina. Sada su studenti, organizuju žurke u Požarevcu i deo njihovog posla je da do večeras napune vodom bazen u delu „Bambi parka“koji pripada Marku Miloševiću. Nekadašnji kompleks sportskih igrališta i diskoteka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se gradio pod bombama NATO, a potom svečano otvoren pod patronatom Miloševićevog sina i poetski nazvan „Bambilend“, danas je zarastao u korov, a postolja za koševe i golovi su prevrnuti i srušeni, igrališta su zarasla u korov. A srče svuda naokolo.
Vladica i Aleksandar su pronašli stare nunčake i mlataraju njima dok se bazen puni, kako bi večeras sve bilo spremno za pena parti u ukletom parku uspomena i predrasuda. Dva momka, rasterećena istorije i ideologije, dva Brusa Lija nesrećne tranzicije, bore se u zmajevom gnezdu Marka Miloševića, jer noćas treba da prirede spektakl. Da postave osvetljenje i montiraju ozvučenje, očiste đubre, a potom potopelepe Požarevljanke u penu.
– Nema Slobe, nema Mire, nema Marka u Požarevcu... I, sve je isto. Loše se živi. Samo što se ne ratuje – kaže Vladica. Njihov šef, tek nešto stariji momak, ne bi voleo da se vrati to vreme kada je za njega čokolada bila misaona imenica. Nedavno je, ipak, odveo svog dobrog prijatelja na Slobin grob.
– Moj drug ga obožava, kao da je Elvis. Ja ga ne volim naročito, zbog priča koje sam slušao, ali sam opet odveo drugara na grob. I ja sam zapalio sveću čoveku, kao što je red.
Prošlo je mnogo godina, momci poput ovih nisu imali priliku da šuruju s vladajućom porodicom ili njihovim protivnicima, tako da se nekada „zabranjeni grad” ili „grad heroj”, kako god ga zvali, polako oslobađa Miloševićevog političkog nasleđa. Ako je koalicija između DS-a i SPS-a na nacionalnom nivou bila pravo političko čudo, ista veza u Požarevcu smatrana je tek nešto luđom kombinacijom od protivprirodnog bluda. S tim da lokalni šef demokrata,gradonačelnik Miodrag Milosavljević,i socijalista,predsednik Skupštine grada Miomir Mića Ilić, nisu morali da odigraju basket, kao što su to učinili Boris i Ivica, kako bi raznežili svoje birače.
Odmah posle formiranja republičke vlade, hatišerif o nacionalnom pomirenju stigao je u Požarevac, pa su Miloševićevi praneprijatelji sklopili politički pakt s njegovim nekadašnjim najbližim ljudima u rodnom gradu. Obojica tvrde da sarađuju odlično, u interesu svih Požarevljana, ali da se ni jedan ni drugi ne odriču svojih principa. Ilić ne krije da se čuje s Mirom Marković i njenim sinom Markom, da socijalisti brinu o Markovoj supruzi Milici Gajić i malom Marku Miloševiću,koji je peti razred, i koji je „pljunuti deda“...
Na Ilićevom radnom stolu je beli građevinski šlem, na komepiše: „Koridor 10“. Poklon od druga Milutina Mrkonjića.
– Bio sam gradonačelnik Požarevca još 1993. godine, sarađivao sa Slobom i Mirom, bio predsednik odbora za sahranu Miloševića, a sada brinem o njegovom grobu – kaže Ilić. Poziva Jovu, čuvara Miloševićevog groba, kako bi nam, za oko sat vremena, otključao kapiju porodične kuće Miloševića, u čijem je dvorištu sahranjen srpski vožddevedesetih.
To što je Ilić nepokolebljivi slobista ne znači da danas ne sledi politiku šefa Ivice Dačića, pa poziva telefonom gradonačelnika kako bi nam ugovorio zajednički susret. Gradonačelnik Milosavljević tvrdi da je ovakva koalicija bila potrebna i Srbiji i svim građanima Požarevca, kako bi se strasti stišale, a svi mi se okrenuli budućnosti.
Delić požarevačke futurologije bi trebalo da izgleda ovako: kompanija „Bambi Banat“predaće na korišćenje gradu Požarevcu „Bambi park“, a gradonačelnik nema ništa protiv da predstavnici gradske uprave razgovaraju s porodicom Milošević kako bi se i deo koji je ustupljen preduzeću Marka Miloševića vratio gradu. Naravno da će s Markom, u ime grada, pregovarati Mića Ilić, ali neće pričati o diskoteci „Madona“čijem je otvaranju prisustvovao tadašnji celokupni državno-porodični vrh.
I sada, u samom centru grada, bilbordi reklamiraju „Madonu“, ali nam šef obezbeđenja objašnjava da diskoteka zapravo nikada nije bila Markova, već je Miloševićev sin uzeo u zakup od čoveka koji živi u Holandiji, kao što je to pre izvesnog vremena učinio izvesni Beograđanin. „Madona“radi samo vikendom, prošle nedelje je pevala Seka Aleksić, ali to su današnji apsurdi Požarevca. Pored „Madone“, turistička atrakcija je i grob Slobodana Miloševića, što ne kriju ni njegovi obožavaoci, ni njegovi oponenti.
Stari čuvar Jova nam otvara kapiju nekada strogo čuvane Miloševićeve kuće.
– Nedavno su dolazili Amerikanci – rekao je kratko, pošto je, pogrbljen, posle nekoliko minuta, zatvorio vrata za nama.
– Koji Amerikanci – pitamo Jovu, a on će zaverenički:
– Iz slobodarskog sveta.
Da je živ, Milošević bi ovog 20. avgusta proslavio 70. rođendan. S groba odlazimo pravo u – zatvor. Miris uglja s kostolačkih kopova meša se s mirisom keksa „plazma“, koji se još proizvodi u Požarevcu, dok sedimo u udobnim stolicama, ispijamo kafu, uživajućiuz zvuke jednoličnog ali sedativnog žuborenja fontane. Prvi kupači stižu na bazen otvorenog dela KP doma „Zabela“.
Nekada su ovde, kao konobari i kuvari, služili osuđenici lakše kategorije, ali je ta praksa ukinuta. Nekada su ovde organizovane svadbe, pa su osuđenici iskakali iz kuhinje i frenetično igrali sa svatovima, kada bi neko od šaljivdžija naručio „Zenicu bluz“.
Nekada je, na samom ulasku u Požarevac, na separacijamabesomučno iskopavanazemlja, kao i danas, a rupčage su se punile podzemnim vodama, stvarajući jezerca ili popularne „bagere“u kojima se ovog leta kupaju Požarevljani. Bogati i siromašni, slobisti i oni drugi.
Nekada je ovo bio podeljeni grad.
-----------------------------------------------------------
Zabela podigla spomenik robijašu Nušiću
U parku otvorenog dela zatvora podignut je spomenik komediografu Branislavu Nušiću,jedinom robijašu kome su zatvorske vlasti podigle spomenik. A na njemu su upisani njegovi stihovi: „Ja dva raba u stihove, oni mene u okove“.
U specijalno čuvanom delu „Zabele“, robijaju najopasniji osuđenici, poput Milorada Ulemeka Legije i ubica iz njegovog klana. Požarevac je poznat i kao grad u kom se nalazi jedini ženski zatvor u zemlji. Smešten je u centru grada.
-----------------------------------------------------------
Dobri prihodi, loša privatizacija
S prosečnim primanjima od 57.000 dinara, Požarevac spada u najbogatije opštine u Srbiji, ali ipak zabrinjava podatak da sve više ljudi odlazi u inostranstvo. U Braničevskom okrugu je više od 30.000 građana otišlo na rad, mahom u Italiju, pa se Požarevac nedavno pobratimio sa italijanskim Trstom. Predstavnici opozicije, poput šefa radikala i bivšeg gradonačelnika Saše Valjarevića, upozoravaju da je loša privatizacija posle 5. oktobra razlog za odlazak mladih. Valjarević pominje slučaj propasti Mesne industrije Požarevac, koja je nekada izvozila šunku za američku vojsku i zapošljavala oko 1.400 radnika.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 14.08.2011
.jpg)
