Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Okt.2010, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makarov: Globalni NATO opasan za Rusiju

BEOGRAD -

Načelnik generalštaba oružanih snaga Rusije, general armije Nikolaj Makarov, izjavio je da je Moskva protiv vojnih infrastruktura NATO na granicama Rusije, između ostalog i putem primanja novih članica u zapadnu alijansu.

Makarov je, u intervjuu koji danas objavljuje Politika, na pitanje o širenju NATO na istok ocenio da su Rusija i Zapad "uspeli da pređu komplikovani put od konfrontacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << do unapređenog dijaloga i saradnje u interesu bezbednosti svojih zemalja".

Šta je prioritet u jačanju oružanih snaga Rusije? Konvencionalno naoružanje, ili nuklearne snage odvraćanja?

Nuklearno oružje predstavlja važan faktor uzdržavanja od bilo kakvih vojnih sukoba. Zbog toga razvoj strateških nuklearnih snaga jeste jedan od prioritetnih pravaca izgradnje oružanih snaga. No, gruzijsko-južnoosetijski sukob pokazao je da postojanje nuklearnog naoružanja u Rusiji nije bilo prepreka za vojno-političko rukovodstvo Gruzije da donese odluku o oružanom napadu na ruske državljane u Južnoj Osetiji. U takvoj situaciji samo su formacije i jedinice snaga opšte namene mogle da ispune postavljeni zadatak.

U kojoj fazi je proces pune profesionalizacije oružanih snaga Rusije?

Mišljenja smo da je najbolja varijanta imati potpunu vojsku po ugovoru. Pri tome, svesni smo da OS ne mogu biti potpuno ugovorne, u svakom slučaju ne u dogledno vreme. U Ruskoj armiji kombinacija služenja po ugovoru i regrutno služenje ostaje osnovni princip. To je i razlog što ćemo sačuvati regrutno služenje. To će nam omogućiti ne samo da obezbedimo punu kompletnost OS, već da i bez dodatnih troškova spremamo mobilizacione resurse. U profesionalce uzimamo samo one koji su odslužili vojni rok i svesno napravili izbor u korist profesionalne vojne službe. Takvim vojnim licima popunjavaju se uglavnom dužnosti koje određuju borbenu sposobnost vojnih jedinica u vezi sa eksploatacijom složene i skupe tehnike.

Kako nameravate da "parirate" novoj varijanti američkog raketnog štita u Evropi ili u Sredozemlju?

Pažljivo pratimo razvoj američkog sistema PRO u Evropi i smatramo ga neadekvatnim postojećim raketnim pretnjama. U ovom momentu Rusija preduzima napore političkog karaktera koji su usmereni na nagovaranje američkog rukovodstva i NATO-a da ne povlače jednostrane poteze u ovoj oblasti. Mišljenja smo da će razmeštanje američkih protivraketnih sistema u Evropi takođe poslužiti kao stimulans između ostalog i "trećim" zemljama za usavršavanje balističkih raketa i njihove vojne opreme u cilju postizanja mogućnosti za njihovo efikasno prevazilaženje PRO, što će neizbežno dovesti do trke u raketnom naoružanju.

Da li Rusija planira da izgradi šest novih nosača aviona kao osnovu za šest udarnih grupa?

Izrada tehničkog projekta perspektivnog ruskog nosača aviona biće završena za godinu-dve. Na projektu radi nekoliko organizacija. Broj nosača aviona neophodan našoj državi odredićemo po dobijanju rezultata sprovođenja ogledno-konstruktorskog rada, utemeljenog u državnom programu naoružanja, uz uzimanje u obzir trenutne vojno-političke situacije i pretnji vojnoj bezbednosti naše države.

Kakva je dinamika programa postavljanja na borbeno dežurstvo kompleksa PVO S-400 i raketa "topolj-M"?

Raketni kompleks "topolj-M" već se nalazi u naoružanju Ruske armije i koristi se u stacionarnoj i mobilnoj varijanti. Zbog opasnosti od balističkih raketa različitih vrsta od strane niza zemalja u interesu obezbeđivanja efikasne PVO države i oružanih snaga, u naoružanje je ušla i zenitna raketa sistema nove generacije S-400 "trijumf". Danas zadatke borbenog dežurstva u protivvazdušnoj odbrani Moskve i centralnog industrijskog kompleksa vrše dva takva zenitna raketna kompleksa.

Šta možete reći o predlogu predsednika D. A. Medvedeva u vezi sa novim sistemom kolektivne bezbednosti u Evropi?

Prema našem mišljenju, neophodnost stvaranja novog sistema kolektivne bezbednosti diktirana je nesposobnošću NATO-a, EU, OEBS-a da efikasno reše aktuelne probleme u oblasti bezbednosti. Prednosti sporazuma o evropskoj bezbednosti, koji je predložio predsednik Rusije D. A. Medvedev, u poređenju sa postojećom međunarodnopravnom bazom, sledeće su: sporazum pretpostavlja pravna ograničenja mogućnosti neometanog širenja vojnih blokova u Evropi i na Atlantiku, stavlja zabranu na razmeštanje većih borbenih jedinica na teritoriji stranih država, fokusira se saglasnost učesnica da se nastavi usavršavanje postojećeg režima kontrole naoružanja (Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi, Bečki dokument iz 1999. o jačanju poverenja i Sporazum o otvorenom nebu). Principi utemeljeni u sporazumu dozvoliće svakoj učesnici da nastupi u nacionalnom svojstvu, nezavisno od pripadnosti nekoj alijansi. Najvažnije, ovaj nacrt međunarodno obavezujućeg dokumenta pretpostavlja stvaranje novog sistema evropske bezbednosti uz neposredno učešće Ruske Federacije i njenih saveznika na obnovljenim kriterijumima i principima.

Kakvo je Vaše viđenje budućnosti NATO-a i širenja vojne alijanse na istok sada kada više nema Varšavskog pakta?

Ruski prilaz u razvoju odnosa sa NATO-om zasniva se na kombinaciji dosledne zaštite nacionalnih interesa i konstruktivnog traženja i razvoja onih sfera uzajamnog delovanja, gde saradnja može doneti realnu korist Rusiji i NATO-u.

Uspeli smo da pređemo komplikovani put od konfrontacije do unapređenog dijaloga i saradnje u interesu bezbednosti naših zemalja.

Istovremeno, vojnu opasnost po Rusiju predstavlja težnja da se vojnom potencijalu NATO-a dodele globalne funkcije i da se vojna infrastruktura članica NATO-a približi granicama RF, između ostalog i putem primanja novih članica u alijansu. Time se objašnjava negativan odnos Rusije prema širenju NATO-a. Ne treba zaboraviti da je ovo pitanje bilo jedan od uslova ujedinjenja Nemačke. Rusija je spremna na razvoj stvarnog kvalitetnog uzajamnog delovanja sa NATO-om u reagovanju na realne, a ne umišljene izazove bezbednosti. Da li je i NATO spreman, pokazaće vreme i nova strateška koncepcija alijanse.

Gospodine generale, kako ocenjujete pokušaj nekih zapadnih krugova da revidiraju ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom i nacizmom?

Drugi svetski rat je najveće krvoproliće u 20. veku. Opšte je poznato da je Sovjetski Savez u tom ratu imao najveće gubitke među civilnim stanovništvom i da je dao odlučujući doprinos u uništenju fašizma i u oslobođenju Evrope od nacizma. U ŠSR-u nije bilo porodice iz koje neko nije ratovao, nije poginuo na frontu ili nije umro u zarobljeništvu.

Danas smo svedoci toga kako se preduzimaju pokušaji da se ponovo napiše istorija Drugog svetskog rata, da se iskrive uzroci i izvori njegovog izbijanja. Izvrće se sama suština događaja tog perioda. Osvajači se predstavljaju kao spasioci, dželati kao patriote, a oslobodioci maltene kao okupatori. Revidiranje doprinosa ŠSR-a pobedi nad fašističkom Nemačkom realizuje se u korist nekih država i političkih grupa koje pokušavaju da dobiju određene dividende od tog falsifikovanja. Da ne bi došlo do ponavljanje užasne tragedije kao što je Drugi svetski rat, veoma je važno odupirati se izvrtanju istorije.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...