Izvor: Večernje novosti, 10.Mar.2014, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza u Ukrajini: Prazne pretnje NATO

PRETNjA načelnika američkog generalštaba Martina Dempsija da je Vašington spreman da i vojno reaguje ako eskalira konflikt na Krimu, nikoga u Moskvi nije uzbudila. Ruski generali kažu da Amerika i NATO mogu da bombarduju slabije od sebe, ali Rusiju ne smeju napasti, jer bi to bio početak atomskog rata. Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << toga Dempsijevu izjavu da je poslao jasan signal rukovodstvu Ukrajine i NATO da će SAD, ako treba, i vojno reagovati, u Rusiji doživljavaju kao propagandni rat. U Rusiji se sa mnogo više pažnje prate izjave onih političara i politikologa koji predlažu da u korist trajnog mira Ukrajina odustane od ambicija da postane članica NATO. Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer predložio je rukovodstvu u Kijevu da se ugleda na Finsku, koja je postala članica EU, ali nije ušla u NATO, i tako ne iritira severnog suseda koji ne želi da mu Alijansa dođe na južne granice. Još 2007. Kisindžer je bio protiv ulaska Ukrajine u NATO, jer bi to moglo da dovede do krize u odnosima Rusije i SAD. Kisindžer smatra da bi Kijev trebalo da poveća autonomiju Krimu, a da će pripajanje poluostrva Rusiji još više zakomplikovati situaciju: - Rusija ne sme da Ukrajinu smatra svojim satelitom, ali ni Kijev ne treba da ide ka NATO. Najmudrije bi bilo da ona bude most koji spaja istok i zapad - kaže Kisindžer i podseća da je deo ruske istorije vezan za Ukrajinu, jer je u Kijevskoj Rusiji počela ruska pravoslavna vera. Stari 90-godišnji nobelovac Henri Kisindžer upozorava da ako ne dođe do kompromisa, Ukrajini preti građanski rat, ili raspad zemlje. - SAD treba da rade na smirivanju situacije i da prestanu da se odnose prema Rusiji kao devijantnoj državi koju Vašington treba da uči pravilima ponašanja, koja je on postavio - kaže Kisindžer i dodaje da bi ulazak ruske vojske u Ukrajinu doveo do novog hladnog rata. Predsednik Češke Miloš Zeman u subotu je u Pragu primio bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Oni su se saglasili da Ukrajina mora da prođe proces decentralizacije i federalizacije. Osim toga, smatraju da su Ukrajini potrebni pošteni izbori. Bivši predsednik Češke Vaclav Klaus je kritikovao Ameriku i EU zbog situacije u Ukrajini: - Oni koji su provocirali situaciju u Ukrajini trebalo bi sada da smiruju Kijev i Moskvu. Bojim se da su u događajima u Kijevu imala umešane ruke zapadna Evropa i SAD. Sve što se događa u Kijevu podseća me na situaciju pre dve decenije u Jugoslaviji - rekao je Vaclav Klaus. I dok iz Kijeva stižu kombinovano pretnje i predlozi rukovodstvu Krima, predsednik Vrhovnog sovjeta tog poluostrva Vladimir Konstantinov kaže da su sadašnje ukrajinske vlasti nelegitimne i sa Kijevom će pregovarati tek kad se izabere na poštenim izborima novo rukovodstvo. Vlasti u Kijevu iznose različite podatke o broju ruskih vojnika na Krimu. Pre nekoliko dana je šef ukrajinskih graničara izjavio da je na poluostrvu oko trideset hiljada ruskih vojnika. Sada u Kijevu kažu da Rusi imaju na Krimu 18.000 vojnika, od čega je 6.000 specijalaca, iako po međudržavnom dogovoru imaju pravo na 12.500 vojnika i starešina. Ministar odbrane rusije Sergej Šojgu kategorički ponavlja da na Krimu nema više ruskih vojnika nego što dozvoljava dogovor Moskve i Kijeva o Crnomorskoj floti u Sevastopolju. PROGNOZA HODORKOVSKOG MOSKOVSKI milijarder Mihail Hodorkovski, koji je nedavno izašao iz zatvora i sada je u Ženevi, doleteo je u Kijev gde će danas održati predavanje „Prava i slobode“. Njega je u Kijev pozvao Ukrajinski nacionalni tehnički univerzitet. On je već izjavio da je Ukrajina na ivici građanskog rata, koji će biti tragedija za milione izmešanih ruskih i ukrajinskih porodica.

Nastavak na Večernje novosti...