Izvor: S media, 31.Okt.2011, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj operacije NATO u Libiji
Sedam meseci od početka vazdušnih operacija u Libiji NATO se povlači. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Andres fog Rasmusen izjavio da je ovo jedna od najuspešnijih opracija u istoriji Alijanse.
NATO večeras u ponoć okončava vojnu operaciju u Libiji, sedam meseci od početka vazdušne i pomorske kampanje koja je doprinela svrgavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i ubistvu Moamera Gadafija.
Najavljujući završetak operacije pod nazivom "Ujedinjeni zaštitnik", generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen nazvao ju je "jednom od najuspešnijih" misija u 62-godišnjoj istoriji NATO.
NATO je počeo kampanju 31. marta, uz mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojim je uspostavljena zona zabrane leta nad Libijom, Tripoliju uveden embargo na uvoz oružja, a stranim snagama dozvoljeno korišćenje "svih nužnih mera" radi zaštite libijskih civila.
Ðukanović: Crna Gora prva naredna članica NATO-a
Avganistan: Stradalo 13 vojnika NATO
Rasmusen: NATO intervencije i bez rezolucije SB UN
Odluka o operaciji u Libiji donesena je pošto su Gadafijeve snage pokušale nasilno da suzbiju pobunu u toj zemlji, koja je usledila posle talasa sličnih masovnih protesta i nereda koji su započeli sredinom decembra 2010. godine u Tunisu, a potom se prelili u Alžir, Jordan, Egipat, Siriju, Jemen, Bahrein, Maroko, Irak i Oman.
U Tunisu i Egiptu su svrgnuti lideri, a u ostalim zemljama je uspeh bio različit, kao i zainteresovanost i podrška zapadnih sila.
Operacija u Libiji je prva vojna kampanja NATO u kojoj SAD nisu preuzele vodeću ulogu, naveo je Rojters.
Američki saveznici u Alijansi izveli su 75 odsto vazdušnih misija, ali Amerikanci su najzaslužniji za uništenje libijskog protivvazdušnog sistema odbrane i za obezbeđivanje resursa, među kojima obaveštajnih podataka i nadziranja.
Četrnaest članica NATO i još četiri zemlje učestvovale su u vazdušnoj i pomorskoj kampanji, ali samo osam članica Alijanse je učestvovalo u borbenim akcijama. Američki avioni izveli su oko 25 odsto letova nad Libijom, francuske i britanske letelice oko 35 odsto, uglavnom borbenih letova, a ostale zemlje preostalih 40 odsto letova.
Avioni NATO su, prema saopštenju Alijanse, tokom kampanje u toj severnoafričkoj državi izveli ukupno 26.000 letova, od kojih 9.600 borbenih, i uništili su oko 5.900 vojnih meta, uključujući više od 1.000 tenkova, vozila i komada naoružanja.
U operaciji su, pored aviona, učestvovali i brodovi za snabdevanje, fregate, razarači, podmornice, amfibije i nosači aviona - ukupno 21 plovilo.
Alijansa je odigrala važnu ulogu i u hvatanju Gadafija pošto su njene letelice 20. oktobra pogodile konvoj kojim je, kako se posle ispostavilo, svrgnuti vođa pokušao da pobegne iz opkoljenog Sirta.
Gadafija su zarobili borci libijskih prelaznih vlasti, a potom je pretučen i ubijen.
Intervencija u Libiji izazvala je, ipak, podele i u samoj Alijansi i trajala je mnogo duže nego što su to očekivale zapadne zemlje.
Neke važne članice NATO, poput Nemačke, odlučno su se protivile kampanji, dok su druge upozoravale da akcija mora da bude brzo okončana zbog budžeta koji su ograničeni usled globalne ekonomske krize.
Vašington je povremeno zamerao saveznicima na nedovoljno brzim rezultatima.
Libijski Nacionalni prelazni savet (NPC) proglasio je oslobođenje Libije 23. oktobra, nekoliko dana posle Gadafijevog hapšenja i smrti.
Uprkos pozivima novih libijskih vlasti i Saveta bezbednosti UN da produži misiju dok Libijci ne odluče da li im je i dalje potrebna međunarodna pomoć, NATO je saopštio da ima poverenja u sposobnost NPC da uspostavi bezbednost u zemlji i najavio je da neće produžavati operaciju.
Alijansa je dodala da svaka članica NATO može, ukoliko to želi, pojedinačno da doprinese posleratnoj bezbednosnoj situaciji i procesu tranzicije u Libiji, ali nije u potpunosti isključila mogućnost da i sama pruži neku vrstu pomoći u sprovođenju reformi u sektoru bezbednosti.
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi
