Izvor: Magyar Szó, 12.Feb.2015, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj multikulturalne idile
Proteklih meseci je na put krenulo više desetine hiljada kosovskih Albanaca koji u potrazi za boljim životom pokušavaju da stignu do zapadne Evrope. Nije to prvi talas izbeglica iz južne pokrajine Srbije, samo su zapadne države, zbog opštepoznate albansko-srpske netrepeljivosti ranijih godina, pokazivale mnogo više simpatija prema Albancima, nego danas. Tokom devedesetih godina je masovno dat status izbeglica ovim ljudima, a zbog njih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << NATO bombardovao Srbiju. Ali gde su ona lepa stara vremena, snovi o multikulturnom svetu, gde je sad neizrecivo bogatstvo Zapada?!, pita u svom komentaru Ištvan Latak, novinar lista „Mađar so“, povodom masovnog odlaska Albanaca sa Kosova.
Prema podacima Srbije, od juna prošle godine, srpsko-kosovsku granicu je prešlo 33.000 građana Kosova, ali je realan broj mnogo veći, jer o broju ljudi koji su ilegalno prešli granicu postoje samo pretpostavke prema kojima je samo u toku poslednja dva meseca na put krenulo oko 50.000 Albanaca, od kojih je 6.000 dece školskog uzrasta. Ovu masu ljudi posle zaustavljaju u Budimpešti, a sledeća barijera je mađarski grad na granici sa Austrijom, Đer. Ipak, zbog velikog broja migranata mnogi od Kosovara stižu na teritoriju Austrije i Nemačke; njih po ubrzanom postupku vraćaju na teritoriju Mađarske, a naš severni sused planira da isto učini sa njima, da ih vrati na teritoriju Srbije.
Samo u januaru je 10.200 Kosovara tražilo azil u Mađarskoj. Interesantno je međutim da Mađari još nikoga nisu vratili u Srbiju. Ukoliko se to dogodi, biće strpani u autobuse i poslati nazad na Kosovo.
U svetu se ništa ne događa slučajno. Nije slučajno što je proteklih decenija opet krenuo talas izbeglica jer je javna tajna da su Albanci nastanjeni na Zapadu izdržavali svoju rodbinu na Kosovu, da su nekretnine Srba sa Kosova otkupljivali od para zarađenih na Zapadu, i da su od novaca zarađenih na Zapadu kupovali oružje.
Sada je međutim druga situacija. Kosovo je, de fakto, nezavisno, znači Albanci mogu da beže samo sami od sebe. Ni Evropa nije ona stara, u Evropskoj Uniji su traženi dobro kvalifikovani stručnjaci koji umeju raditi, a ne treba se zaboraviti ni činjenica da ova zajednica prioritet daje slobodnom protoku kapitala i ljudi na svojoj teritoriji. Mađarska jednostavno nije u stanju izdržavati ili zaposliti na desetine hiljada kosovskih građana. Izdržavanje izbeglica košta dnevno 4.500 forinti po osobi. To na duge staze nije održivo stanje i svi možemo biti sigurni da će mađarski parlament uskoro naći rešenje za zaustavljanje izbegličkog talasa.
Zapad ima sasvim drugačije strepnje. Tamo se senka terorizma nadvila na celo društvo a ovaj talas izbeglica je baš dobro došao jer se sa vraćanjem Albanaca mogu isterati i Sirijci, Afganistanci, jednom rečju - muslimani. Iz ove perspektive zaista smo svedoci kraja multikulturalizma. Može biti veoma lepa ta šarenolikost, ali već i Nemci demonstriraju protiv islamizacije. U Nemačkoj postoje teritorije, na primer 8. kvart Berlina, gde Nemci već ne smeju mirne duše decu da puštaju na ulicu.
„U Francuskoj je više od 10 posto stanovnika muslimana duboko razočaranih zbog neizvesnosti i segregacije i gde se druga i treća generacija migranata okreće prema ekstremizmu. U Engleskoj živi otprilike 3 miliona muslimana koji se ne mogu nazvati liberalima. U Skandinaviji su takođe veliki problemi; doduše tamo muslimani predstavljaju samo mali deo populacije, ali oni izvršavaju 74 posto krivičnih dela i zbog toga mirni stanovnici Skandinavije počinju gubiti strpljenje“, nabraja Ištvan Latak.
„Iskustva nisu dobra. Veliki deo izbeglica ne zna, a i neće da se uklopi u društvo u koje se nastani, hoće samo da iskoristi pozitivne strane socijalnog davanja datih država. Ovim ljudima je život i rađanje dece na teret države najbolja stvar na svetu i obično se i ne trude da materijalno pomognu ni svoju porodicu ni svoju izabranu državu“, naglašava Latak, dodajući da naravno, postoje i dobri primeri, ali su oni mnogo ređi i zbog toga je za očekivati da će se ksenofobija sve više širiti, a to može rezultirati i proširenjem ekstremističkih ideja.
„A šta je sa Srbijom?! Mnogi se sad zlurado smeju jer se mnogo Kosovara setilo da su oni ipak građani Srbije i od organa u Beogradu traže pasoše. Na tom polju Albanci sami potvrđuju da je Kosovo deo Srbije, ali je slaba vajda od toga, jer smo svojevremeno 73 dana uživo gledani uništavanje naše imovine, bombardovanje, preživeli smo embargo, a do današnjeg dana trpimo teret koji se zove Kosovo. Ovaj teret ne tišti samo današnje generacije; od 1913. godine, od prvog balkanskog rata na ovamo postoje problemi sa Kosovom, a rezultat „demografskog rata“ je taj da danas na Kosovu živi oko 2 miliona Albanaca i manje od 200.000 Srba. Kraj priče se nazire, ali trenutno se ne vidi da iko pokazuje i trunku tolerancije. Ponekad se i rezultati briselskih pregovora Beograda i Prištine mogu nazvati samo minimumom minimuma. Nemojmo imati iluzija da srpske vlasti žele ove ljude da vide. Održaće se predstava o ljudskim pravima, migrante niko neće sprečavati da pređu preko Srbije, ali će autobusi uskoro krenuti nazad put Prištine.
Možda je to baš tako najbolje. Kosovski Albanci su se izborili za svoju nezavisnost, a ako im se nešto ne sviđa u sopstvenoj državi neka naprave reda u njog. A pare za to neka traže od Amerike čiju zastavu vijore kada šutiraju Srbe“, zaključuje svoj komentar Ištvan Latak.
