Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo je NATO kvazidržava
Pred srpskom javnošću nalazi se knjiga „Odbrana Kosova“, zbirka odabranih govora, obraćanja i saopštenja između 2005-2008. iz pera autora koji je u proteklim godinama istovremeno bio i najaktivniji državnik, delatnik, svedok i teoretičar unutrašnje i spoljne politike prema Kosovu i Metohiji. Isticanjem da nezavisno Kosovo za međunarodni poredak znači otvoreno dovođenje u pitanje principa na kojima taj poredak počiva i da stoga nije reč samo o „kršenju samog načela suverenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i teritorijalnog integriteta država, već i o kršenju onih osnovnih normi o ljudskim i manjinskim pravima“, te da na taj način Srbija u odbrani Kosova „ne brani samo svoje nacionalne i državne interese već da zastupa i brani načela i vrednosti od kojih zavise mir, stabilnost i bezbednost savremenog sveta“ - Vojislav Koštunica demonstrirao je smisao u kojem Kosovo u isto vreme čini suštinu jednog nacionalnog identiteta i odlučujuće državno pitanje kao pitanje opstanka države, ali i pitanje dugoročnih i dalekosežnih posledica na kojem će se lomiti koplja budućeg sveta, njegova politička i bezbednosna struktura i sudbina demokratije. Argumentovanim stavom da će kršenje Povelje UN značiti da je svet prešao Rubikon, Koštunica je anticipirao da se iz kosovskog presedana mogu izroditi samo krajnje opasne posledice po mir u svetu i da takav događaj i na simboličkoj i real-političkoj ravni može značiti samo temeljnu promenu sveta sa neizvesnim ishodom. Navodeći raznovrsne primere - od napuštanja politike „standardi pre statusa“ u ime politike „statusa bez ispunjenja i minimalnih standarda“, zatim nastojanja da se napravi nova druga etnički čista albanska država na Balkanu, a onda i dodatno razvijenog „argumenta“ da bi sve što je manje od nezavisnosti dovelo do opasne eskalacije albanskog terorizma - Koštunica pokazuje kako se odnos SAD, a onda vremenom i odnos vodećih zemalja članica Evropske unije prema pitanju Kosova i Metohije, ispostavljao upravo kao odnos kršenja osnovnih ljudskih prava, odnos favorizovanja, naglašavanja i primene gole sile, odnos nedemokratije posred zapadnog sveta, daleko od principa na kojima je sazdan. Koštunica na sistematičan način izlaže ideju o suštinskoj autonomiji za Kosovo i Metohiju, stabilno, održivo i funkcionalno rešenje, kao i status najpovlašćenije nacionalne manjine za kosovske Albance koji bi se na taj način obezbedio, uz istovremeno neprestano isticanje spremnosti na dijalog i kompromis, koji čine samu srž nastojanja da se rešenje za status Kosova utemelji na demokratskim principima. Za Koštunicu to je smisao istinskog patriotizma.
Odbrana Kosova iznosi na videlo i strategiju suprotnu ovakvom nastojanju, strategiju zasnovanu isključivo na politici sile i „pravu jačega“, prvi put izričito formulisanu u Ahtisarijevom predlogu o nasilnoj promeni granica Srbije, kojim se istovremeno krše načela međunarodnog prava i „svetskog ustava“, kao što se i prenebregava volja naroda Srbije iskazana na referendumu i otvoreno ustaje protiv svakog kompromisa. Štaviše, Aneks 11 Ahtisarijevog plana eksplicitno je potvrdio da su stvarne namere iza prividnog pregovaračkog procesa, bile usmerene na stvaranje kvazidržave u kojoj bi NATO imao neograničenu vlast. Koštunica govori i tematizira pragmatizam SAD i EU, ne poričući pri tome da je reč o jednom mogućem i realnom političkom i teorijskom stanovištu, ali stanovištu koje se mora razlikovati od demokratske principijelnosti. S druge strane, razume se, demokratski se možemo složiti oko toga da smo svi pragmatisti ili da želimo da to budemo, da nam se, po rečima Koštunice, u nekoj čudnoj računici više „isplati“ da budemo drugo od onog što jesmo, i da uopšte više i ne budemo Srbi. Ali onda i za „najskuplju srpsku reč“ postoji cena. Štaviše, onda postoji cena za sve: „Moramo se boriti i izboriti za budućnost Srbije jer drugog puta nemamo. U suprotnom, sutra bi lako nekome moglo pasti na pamet da se obogaljena Srbija može rasparčavati i dalje, kako kome bude odgovaralo.“ To je smisao u kojem je odbrana Kosova odbrana Srbije. Za Koštunicu to je demokratsko pitanje, pitanje naroda o njemu samom, jer „ne može jedan čovek odbraniti Kosovo, kao što ga jedan čovek ne može ni izgubiti. Kosovo može da odbrani samo ceo narod ili ga ceo narod, ako tako odluči, može izgubiti. „Zato Odbrana Kosova stoji kao odluka za Srbe o budućnosti ne samo Kosova već cele Srbije.
Bogdana Koljević
Pogledaj vesti o: NATO
